Slavenko Terzić, akademik: Zapad od ZSO pokušava napraviti ikebanu

Kaže ovo u intervjuu za “Glas Srpske”, istoričar, bivši srpski diplomata i član Akademije nauke i umjetnosti Republike Srpske, Slavenko Terzić, navodeći kako sumnja u stvarne namjere zapadnih diplomata da će preduzeti bilo kakve ozbiljne kaznene mjere ili sankcije prema privremenim institucijama u Prištini i njihovim političarima.

 - Ne treba zaboraviti da je Zapad, nakon NATO agresije, bombama stvorio tu separatističku tvorevinu. Te iste zemlje su u prethodnom periodu radile sve kako bi tu veštačku tvorevinu što više ojačali - međunarodno, politički i ekonomski. Zato i ne­ verujem da će oni sada dignuti ruku na svoje dete, zbog toga što je nestašno. Sve ovo što se danas dešava liči na jednu prilično prozirnu propagandnu predstavu. I sama činjenica da oni pozivaju obe strane da smanje tenzije, govori o tome da oni prave jednu veštačku ravnotežu, izbegavajući da prstom pokažu u onoga ko je kriv za ovakvo stanje na KiM. To neće uraditi, a Albanci će samo nastaviti s onim što rade poslednjih 20 godina, da prave nepodnošljive uslove za život Srba na severu Kosovu i ostalim srpskim enklavama. Žele očistiti KiM od Srba. To je krajnji cilj. I u tome su do sada imali svesrdnu podršku zapadnih sila. Tako će i dalje biti, sve dok se radikalnije ne promene globalni međunarodni odnosi - smatra Terzić.    

GLAS: Može li se doći u situaciju da se Vojska Srbije nađe u poziciji da mora zaštititi srpski narod na Kosovu? Da li je to možda nešto što i Kurti želi da isprovocira?

TERZIĆ: Situacija u tom pogledu je veoma delikatna. Ukoliko bi Vojska Srbije kojim slučajem reagovala, to bi sigurno izazvalo kontrareakciju NATO snaga. Kosovski Albanci se nadaju tome. Oni na sve načine pokušavaju stvoriti uslove za tako nešto.

Ali kada sve sagledam, ipak, ne isključujem tu mogućnost, iako je ona vrlo mala, da Vojska Srbije u okolnostima da se stvari još radikalizuju, pređe administrativnu liniju i zaštiti Srbe na severu Kosova. Rukovodstvo Srbije tom problemu vrlo oprezno pristupa, svesno svih potencijalnih opasnosti i svesni tih Kurtijevih igara.

Ono što je veliki problem jeste što ja ne verujem da bi međunarodne vojne snage u slučaju da Kurti krene u otvoreni obračun sa severom, zaštitile srpski narod od pogroma i Kurtijevog nasilja. Oni to nisu činili ni do sada, a čisto sumnjam da bi i u nekim budućim ekscesnim situacijama.    

GLAS: Da li će ikada biti formirana zajednica srpskih opština na KiM, onako kako je to zamišljeno i predviđeno Briselskim sporazumom?

TERZIĆ: Rukovodstvo kosovskih Albanaca do sada je nebrojano puta pokazalo otvoreno šta misli o tom. Ne žele formiranje ZSO, mada mi se čini kako će do toga ipak doći, ali ne onako kako je to zamišljeno i predviđeno Briselskim sporazumom.

Zapadne diplomate koje insistiraju na formiranju ove zajednice vide to kao jednu vrstu ikebane u okvirima takozvanog nezavisnog Kosova. Ideja Srbije da ZSO bude jedna vrsta srpske samouprave na KiM neće proći. U to sam ubeđen. To otvara jedno veliko pitanje šta dalje.

Mislim da se zapadna strategija trenutno svodi na to da se formiranjem ZSO u stvari, na neki način, umiri srpsko javno mnenje, kako bi se moglo reći - eto, mi smo vam ispunili želju, sad ste vi na redu.

GLAS: Da li u tom kontekstu treba gledati i na izjave pojedinih zapadnih diplomata koji kažu da neće dozvoliti da ZSO bude nova Republika Srpska na KiM?

TERZIĆ: Kao prvo takve izjave me nimalo ne iznenađuju, jer je reč o jednoj tradicionalnoj antisrpskoj strategiji, da se Srbima stalno osporavaju ona prava, koja se u isto vreme daju drugima. Slična situacija je i u BiH, u kojoj Srbi nastoje da obezbede prava koja su im data Dejtonskim mirovnim sporazumom. Ništa više, ni manje. Ali to nailazi na osudu tih zapadnih diplomata, moćnika, čiji je krajnji cilj da izvrši reviziju ovog mirovnog sporazuma i stvori unitarnu BiH.  

GLAS: Jednom prilikom ste rekli da Balkan nikada nije bio dalje od ideje “Balkan - balkanskim narodima” te da su ovi prostori praktično jedna vrsta protektorata. Pretpostavljam da ste tu mislili i na BiH, odnosno Republiku Srpsku koja je trenutno satjerana u jedan ćorsokak?

TERZIĆ: Ostajem pri tom stavu. Ništa se u međuvremenu nije promenilo, šta više stvari su postale još teže i komplikovanije. Smatram da je ceo Balkan pod protektoratom pa čak i one prividno nezavisne države. One su pod direktnom kontrolom Brisela i Vašingtona.

Kada sagledamo šta se sve dešavalo tokom 19, 20. i 21. veka možemo zaključiti da velike sile nikada toliko otvoreno i bezobzirno nisu uticale na unutrašnje stvari pojedinih zemalja. To je danas toliko otvoreno da je naprosto neshvatljivo. Kada je u pitanju BiH i Republika Srpska čini mi se da se vodi jedna velika politička borba, koja bi trebalo da dovede do sloma i eliminacije srpske tvorevine zapadno od Drine.

I ta zapadna strategija vuče korene još iz 19. veka. Reč je o strategiji koja nije nova, a koja se svodi na to da se srpski nacionalni prostor svede na Šumadiju, odnosno na teritoriju nekadašnjeg Beogradskog pašaluka. Ubeđen sam da jedan takav plan i danas postoji.     

Pobjednici i gubitnici

GLAS: Jedan broj analitičara smatra da se u Ukrajini trenutno vodi i borba koja bi trebalo da odredi i sudbinu srpskog naroda? Kakvo Vi mišljenje imate?

TERZIĆ: Reč je o jednom velikom svetskom sukobu i borbi za stvaranje jednog novog multipolarnog sveta. Ishod će sigurno i to u velikoj meri uticati i na političke prilike ne samo u Evropi, već i na Balkanu. Znači, krajnji ishod ovog sukoba će sigurno odrediti i položaj i budućnost Srba na ovim prostorima.  

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.