Sanja Lakić, narodni poslanik u Skupštini Srbije:Naučili smo da više ne ćutimo

Rekla je to u intervjuu za “Glas Srpske” narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije, Sanja Lakić osvrnuvši se na nedavno potvrđenu optužnicu za zločin na Petrovačkoj cesti.

- Sve lekcije iz prošlosti smo savladali. Jedna je da više ne ćutimo, već da negujemo kulturu sećanja. Želimo da pamtimo, kako više nikad nijedno dete ne bi doživelo sudbinu dece koja su nevino nastradala na toj krvavoj cesti. Pravda je prespora, ali i dostižna. I verujem da će ta pravda posebno značiti onima koji su zbog preleta hrvatskih vojnika preko kolone civila, oduzeli živote Branku, Mirku, Krstanu, Darinki, Žarku, Nevenki, Darku - istakla je Lakićeva.

GLAS: Bili ste dijete u izbjegličkoj koloni, odrasli ste u Srbiji, a danas ste jedna od najmlađih poslanika u skupštinskim klupama Srbije. Kakav je bio taj put i na šta ste najviše ponosni?

LAKIĆ: To je jedno posebno iskustvo u mom životu. Rat ne može da donese lepe stvari, ali ukoliko se potrudim da gledam kroz pozitivnu prizmu sve ove godine, imala sam priliku da živim u različitim mestima, da pohađam različite škole i sva ta iskustva su mi pomogla da danas služim svom narodu kao poslanik. Odrasla sam u Beogradu, Srbija mi je pružila sve što je potrebno, ali nisam nikad zaboravila odakle sam i duboko verujem u istinitost reči da smo dužni svome zavičaju.

GLAS: Vrata Skupštine otvorena su Vam zahvaljujući ogromnom angažmanu na povezivanju srpske djece i mladih iz Hrvatske sa vršnjacima u Srbiji. Koliko uspijevate da učvrstite tu vezu?

LAKIĆ: Tokom poslaničkog mandata najviše aktivnosti sam imala baš u Hrvatskoj, posebno nakon zemljotresa na Kordunu i Baniji. Učvrstili smo njihovu vezu kroz različite kampove u Srbiji, povezivali smo organizacije i srpske institucije iz Hrvatske sa maticom, pomogli smo rad srpskih škola više nego ikad. Srbija je omogućila besplatno školovanje za srpsku omladinu iz regiona na srpskim univerzitetima. Nastavljamo i dalje da radimo, te ćemo za samo nekoliko dana biti sa srpskom decom iz Hrvatske u manastiru Krka. Tu će se organizovati kamp za njih, a uz podršku institucija iz Republike Srbije.

GLAS: I prošle godine ste sa kolegom Duškom Ćutilom organizovali kamp za srpsku djecu iz Hrvatske i FBiH. Hoće li ta tradicija biti nastavljena i ove godine?

LAKIĆ: Hoće. Već sledećeg meseca nam dolaze u goste srpska deca iz Mađarske i radujemo se što ćemo sa njima provesti nekoliko dana.

GLAS: Kako gledate na status Srba u Hrvatskoj i ogromnu borbu za srpski jezik i ćirilicu?

LAKIĆ: Status Srba u Hrvatskoj i borba za očuvanje jezika i ćirilice jeste drugačija u zavisnosti u kom kraju naš narod živi. Smatram da je možda taj položaj najbolji na prostoru Slavonije jer tu imamo najbrojniju i najaktivniju srpsku zajednicu, dok je najteža situacija na Kordunu i Baniji, zbog zemljotresa koji su razorili gradove, sela, naše svetinje. Detinjstvo te dece nije lako, jer su brojna mesta u ruševinama i gotovo da ništa nije obnovljeno još od prvog zemljotresa. Raduje me izgradnja pet potpuno novih i opremljenih kuća u Majskim poljanama, koje finansiraju uspešni preduzetnici iz grada Beograda.

GLAS: Koliko Srbija može da pomogne svom narodu u regionu i dijaspori?

LAKIĆ: Pomaže ih više nego ikad i trudi se da dođe do svih kojima je pomoć potrebna. Imamo sjajne programe Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, koja pomaže niz projekata od izuzetnog značaja za srpsku decu u regionu i dijaspori. Za samo dve godine otvorene su 23 škole u dijaspori. Dakle, više od 1.000 mališana iz Rusije, Malte, Holandije, Španije i drugih zemalja imaju priliku da uče svoj jezik i povežu se sa maticom. Što se tiče regiona, Pokrajinska vlada Vojvodine i Fond za izbegla, raseljena lica i Srbe u regionu su pomogli niz srpskih porodica sa građevinskim materijalom, montažnim kućama i donacijama koje su za očuvanje srpskih svetinja i izvan Srbije. Vlada Srbije pomaže obrazovanje mladih Srba iz regiona. I to je samo deo onog što je urađeno. Prisutni smo više nego ikad u životu srpske zajednice u regionu i dijaspori jer je naša zemlja postala ekonomski jaka te je i dobar komšija, što pokazuje inicijativa “Otvoreni Balkan”, ali i dovoljno jaka matica da brine o svom narodu gde god da živi.

Škole srpskog jezika

GLAS: Nedavno je u Đevrskama otvorena prva škola srpskog jezika. Koliko je to značajno za porodice koje su se tamo vratile?

LAKIĆ: U Hrvatskoj u različitim krajevima srpska deca imaju različite mogućnosti za učenje srpskog jezika. U Dalmaciji su od izuzetnog značaja škole srpskog jezika koje se otvaraju od strane civilnog sektora ili Srpske pravoslavne crkve. Prva škola bila je u selu Riđane na Dalmatinskom Kosovu, potom je otvorena u selu Đevrske, opština Kistanje i pri parohijskom domu u Benkovcu, koja okuplja srpsku decu koja žive u Ravnim Kotarima. U otvaranje ovih škola mnogi ljudi su uložili ogromnu energiju, a posebno me raduje što ih je i Srbija pomogla.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.