Radomir Lukić, za “Glas Srpske”: Krize kreira Zapad, a sprovode ih OHR i Ustavni sud

Kaže ovo u intervjuu za “Glas Srpske” profesor ustavnog prava na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu i jedan od učesnika u stvaranju i pisanju prvog Ustava Republike Srpske 1992. godine Radomir Lukić analizirajući novonastale političke tenzije u BIH, nastale kako zbog ranijih, tako i novih odluka Kristijana Šmita i Ustavnog suda BiH, u kojima je osporeno pravo Republici Srpskoj da raspolaže nepokretnom imovinom.

- Te zemlje su glavni pokretači kriza u BiH, a OHR i Ustavni sud BiH su instrumenti i poluge urušavanja Srpske. Paradoks - pomenuti sud se već godinama ponaša neustavno, drugim rečima, prevazilazi granice svoje ustavne nadležnosti i u celom nizu sporova on, u stvari, stvara nove ustavne norme koje ne postoje ili donosi odluke koje su u suprotnosti sa važećim ustavnim normama u BiH. I sam OHR je izašao iz utvrđenih principa svog delovanja. U aneksu 10 Ustava BiH nigde ne piše da će se visoki predstavnici moći ponašati kao ustavotvorci, zakonodavci, sudije ili izvršni organi upravne vlasti, što oni godinama unazad rade. Obe ove ustanove su same sebe postavile iznad Ustava zemlje, baš kao Savet za implementaciju mira (PIK), koji nije deo dejtonske strukture, već je nešto samonametnuto. I upravo taj PIK pokušava dati međunarodno-pravni legitimitet takvom nezakonitom postupanju OHR-a i visokih predstavnika, što je još jedan nonsens - istakao je Lukić.   

GLAS: Kako gledate na objašnjenja iz Ustavnog suda BiH nakon objave da je izrečena privremena mjera u slučaju primjene Zakona o nepokretnoj imovini u Srpskoj? Ima li ona utemeljenja u Ustavu BiH ili samo u pravilima rada ovog suda?

LUKIĆ: Kada je pisan Ustav BiH, tada je propušteno da se izričito definiše ovo pitanje. Parlament BiH nije ograničen u pogledu uređivanja aspekata organizacije nekih postupaka pred Ustavnim sudom BiH. Uostalom, i pravila ovog suda koja se pominju u članu 6. nisu izričita, odnosno ne kaže se da je zakonodavcima zabranjeno da regulišu tu materiju.

Pomenute privremene mere, koje ste spomenuli, deo su svakog sudskog postupka, ali je veliko pitanje kada one mogu da se izriču i u kojim slučajevima. Zato smatram da bi Parlament BiH, koji ima tu nadležnost, u tom pogledu trebalo da reguliše i uredi delovanje Ustavnog suda BiH, a samim tim pitanje privremenih mera.      

GLAS: Kako odbraniti stav da je imovina po Dejtonskom mirovnom sporazumu i Ustavu BiH u vlasništvu entiteta?

LUKIĆ: Članom 3. tačka jedan jasno i izričito je uređeno šta su nadležnosti institucija BiH. One su tačno numerisane. Drugim rečima, ne može se ništa dodavati ili oduzimati ukoliko se s tim ne saglase entiteti. Među tim izričitim nadležnostima, koje se, moram to naglasiti, jezički nedvosmisleno pronalaze, nema uređenja državne svojine.

S druge strane, u istom tom članu stoji i da sve one nadležnosti koji nisu izričito utvrđene kao nadležnosti BiH pripadaju entitetima. Kada ovo dvoje dovedemo u međusobnu vezu, može se zaključiti da nije u nadležnosti BiH da uređuje pitanje državne imovine, ali ni status dobara od opšteg interesa i dobara u javnoj upotrebi i još nekih kategorija koje se mogu podvesti pod javnu svojinu. I na tome treba insistirati, jer tako piše u Ustavu BiH. To je jedina naša odbrana i ako Ustavni sud BiH nastavi s dosadašnjom praksom, Srpska će morati preduzeti određene mere koje će biti adekvatne takvom ustavnom prekoračenju nadležnosti od strane ovog suda.    

GLAS: Koje bi to mjere mogle biti, odnosno kako bi mogao izgledati taj odgovor?

LUKIĆ: Jedino vam mogu reći da će te mjere biti adekvatne izazovu s kojim se Republika Srpska suočila zbog vanustavnog delovanja Ustavnog suda BiH, jer se ne može više dozvoliti da on stvara neku ustavnu normu koja ne postoji. Ustavni sud treba da štiti postojeći ustav zemlje. Oni rade upravo suprotno, ruše ga svojim odlukama. 

GLAS: Predstavnici Srpske su proteklih dana ukazivali na činjenicu da FBiH još nije sprovela presudu suda od prije desetak godina koja se takođe odnosila na imovinu, a da je u Brčkom to pitanje riješeno onako kako Srpska tvrdi da je ispravno. Kako to komentarišete?

LUKIĆ: Parlament FBiH je to rešio tako što je u tekst tog zakona stavio da se on primenjuje samo do donošenja zakona o javnoj svojini na državnom nivou, čime su oni istakli privremeni karakter svog zakona. Oni su na ovaj način priznali da je to u nadležnosti Parlamenta BiH.

GLAS: Iz Srpske je najavljeno kako će napisati novi zakon o imovini. Koliko se možemo vrtjeti u tom začaranom krugu zakona i presuda?

LUKIĆ: Moramo se vrtjeti u tom začaranom lavirintu koji je uspostavio Ustavi sud BiH. Nema nam druge. Što jednom prilikom reče Matija Bećković: “Ćeraćemo se mi još”. Nažalost, to je tako. Pametnijeg odgovora na to pitanje nemam, jer nije pametan ni izazov koji je Ustavni sud BiH uspostavio. 

GLAS: Da li je možda vrijeme za novi Ustav Republike Srpske, pogotovo jer je on dosta izmijenjen amandmanima od strane visokih predstavnika? Da li očekujete da će u dogledno vrijeme novi prijedlog biti upućen u proceduru?

LUKIĆ: Moram priznati da nisam upućen u taj postupak, da li se u tom pogledu nešto operativno radi ili ne. Istina, Ustav Republike Srpske je u proteklom periodu dosta unakažen. Njegova prvobitna verzija je promenjena, sa 122 amandmana, od kojih je jedan deo donela Narodna skupština Republike Srpske, koristeći svoja ustavotvorna ovlašćenja. Ali problem su oni ustavni amandmani oko nadležnosti koji su nametnuti od strane raznih visokih predstavnika. Mislim da je to jedan od glavnih razloga zašto se ulazi u sve novo, jer su silom nametnuta neka rešenja koja imaju veze sa ustavnim načelima i nadležnostima. Verujem da će tome biti posvećena posebna pažnja, ali i drugim stvarima koje su bitne za funkcionisanje Republike Srpske.

Šmit i tužbe

GLAS: Koliko su dosadašnje odluke Kristijana Šmita validne ako znamo da njegov mandat nije potvrđen u SB UN?

LUKIĆ: Sve odluke koje su do sada nametnute, pravno su nelegitimne, o čemu sam već govorio, a sigurno i činjenica da nije zvanično imenovan od strane SB UN za ovu funkciju dodatno urušava njihov kredibilitet.

GLAS: Da li je moguće pokrenuti tužbu protiv visokih predstavnika?

LUKIĆ: Teško pitanje, pogotovo ako se zna da su oni zaštićeni diplomatskim imunitetom. Takvi procesi bi se možda mogli pokrenuti pred sudovima država iz kojih oni dolaze, ali sumnjam da bi taj proces imao pozitivan ishod iako je sasvim jasno da su svi oni očigledno i samovoljno kršili zakone i Ustav BiH, ali i niz temeljnih građanskih prava.         

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.