Petar Stanojević, ekonomski analitičar, o globalnim izazovima: Nema kraja divljanju cijena nafte i gasa

Kaže ovo u intervjuu za “Glas Srpske” ekonomski analitičar Petar Stanojević iz Beograda, analizirajući globalno tržište energenata, ali i naredni period, za koji je istakao da, s obzirom na “stanje na terenu”, neće biti nimalo ružičast.  

- U kojoj meri će biti ti skokovi, zavisiće od mnoštva faktora. Nažalost, ekonomija više ne utiče na cene, već politika. Ako se nastavi sa dosadašnjom politikom sankcija, tržište energenata, pogotovo ono evropsko, dugo neće biti stabilizovano, jer je poremećena dosadašnja krhka ravnoteža ponude i potražnje. Lako je reći, mi nećemo kupovati rusku naftu, zamenićemo je iz drugih izvora, recimo od nekih arapskih država, koje su do sada ovaj energent isporučivale Kinezima. Sad od njih očekivati da “izdaju” Peking i izađu u suret Evropi, nije realno. Sve to će da izazove dodatne potrese na tržištu i novi rast cena energenata, pa samim tim i goriva na našim pumpama - kaže Stanojević.

GLAS: Može li se bar naslutiti kraj ove krize?

STANOJEVIĆ: Napravljeni su veliki poremećaji u snabdevanju, i ja nisam baš siguran kako će sve ovo na kraju završiti. Mislim da sve zavisi od situacije oko Ukrajine i zategnutih odnosa između Istoka i Zapada. Ukoliko se ovo uskoro ne smiri, to neće voditi ka dobrom. Pašće nivo investicija i privrednih aktivnosti, jer je svet dobrano izbačen iz ravnoteže. 

GLAS: Koliko u čitavoj ovoj priči ima i lova u mutnom? Rafinerije su zaradile pet puta više nego u istom periodu prošle godine?

STANOJEVIĆ: Rafinerijska marža zavisi od cene sirove nafte na svetskom tržištu. Ona je u februaru ove godine iznosila 70 dolara po jednom barelu, a danas oko 120 dolara. Naravno, ne treba zaboraviti na još jednu stvar. Recimo da ja, uslovno rečeno, kupim tanker nafte po ceni od 100 dolara. Dok on dođe do luke u Roterdamu, nafta poskupi na, recimo, 120 dolara. To je čisti ekstraprofit naftnih kompanija. Njihovi trenutni prihodi su enormni. Kompanija “Šel” je, primera radi, zaradila duplo više nego u istom periodu prošle godine. 

GLAS: Stručnjak Igor Dekanić nedavno je upozorio da bi cijene goriva mogle preći i granicu od pet evra po jednom litru, da li je tako nešto realno?

STANOJEVIĆ: Teško. Mislim da nije realno. Koliko se sećam, na ovim našim prostorima je samo jednom cena goriva dostigla iznos od pet nemačkih maraka i to tokom nesretnih 90-ih. Tržište će ipak da izreguliše da to baš ne ide u tom smeru. Postoji jedno ekonomsko pravilo, da cene nekog proizvoda rastu do određene granice. Pad tražnje utiče na pad cena. Ako se ipak ostvare ove sumorne prognoze, onda će tražnja za gorivom toliko da padne da će i rafinerije morati da zatvore svoja vrata.

GLAS: Da li su moguće nestašice određenih energenata?

STANOJEVIĆ: Sve je moguće. To nije nimalo nerealan scenario. Ako neko zatvori sve gasovode, čime će se onda ljudi grejati. Pored toga, zalihe koje trenutno postoje u Evropi već sada se troše za održavanje industrijske proizvodnje, tako da će tokom predstojeće zime mnoge zemlje da drhte od hladnoće. Jednostavno, trenutno nema alternative ruskom gasu.

Nužda mijenja zakon

GLAS: Zbog energetske krize Austrija i Njemačka odlučile su da se vrate uglju i da ponovo otvore neke od termoelektrana.

STANOJEVIĆ: Ne postoji drugi izlaz iz ove situacije. Kažu da nužda menja zakon. Ne treba zaboraviti da se 20 odsto struje u EU proizvodi od gasa. Pored toga, do sada je čak 30 odsto uvezenog ruskog gasa korišteno za grejanje. Ostatak za industriju. Ako ga ne bude, šta ćete uraditi? Jedini način je ponovno okretanje uglju. Ali, ne treba zaboraviti da su Nemci u prethodnom periodu zatvorili gotovo sve svoje rudnike. Pokidani su i logistički lanci. Nedavno su pokrenuli jednu termoelektranu koja je radila samo 15-ak dana jer nisu imali dovoljno iskopanog uglja. Znači, ni taj povratak na ugalj neće proći bez problema.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.