Petar Ristanović, istoričar, o situaciji na Kosmetu: Srbi južno od Ibra žive u getu

Kaže ovo u intervjuu za “Glas Srpske” naučni saradnik u Institutu za srpsku kulturu u Leposaviću, istoričar Petar Ristanović, opisujući trenutno stanje na Kosovu i Metohiji te sve bezbjednosne i životne izazove sa kojima se srpski narod danas suočava u nikad neizvjesnijim vremenima, kada je u pitanju njegov opstanak u južnoj srpskoj pokrajini.  

- Ni na severnoj strani reke Ibar nije ništa bolja situacija. Uslovi života su izuzetno pogoršani u poslednje dve godine, jer vlada jedno klasično opsadno stanje koje je dovelo do toga da se Srbi sa tih prostora osećaju da nisu ni na nebu ni na zemlji, već u jednom užasnom međuprostoru izloženom raznim udarima vetrova. Vlada svakodnevni strah od novog terora, progona i hapšenja - ističe Ristanović.

GLAS: Koliko danas Srba živi na KiM te da li su posljednja dešavanja, teror i tenzije natjerali ljude sa tih prostora da krenu možda u neki novi egzodus?

RISTANOVIĆ: Primetno je da se ljudi i porodice ponovo iseljavaju, ali u kom broju teško je reći. Ne postoje podaci o tome. U septembru ove godine na stotine srpske dece manje je upisano u škole. I taj egzodus postaje konstantan. On nije od juče, samo je nekad veći ili manji. Dolaskom na vlast Aljbina Kurtija stvari su se iskomplikovale. Njegova politika bazirana na teroru i pritiscima naterala je veoma mnogo porodica da napuste svoje vekovna ognjišta. Taj talas iseljavanja posebno je primetan na severu KiM. Koliko danas Srba ima na KiM? Ni to niko ne zna. Verujem da nijednoj strani ne odgovara da saopšti te podatke. Naravno, ako ih uopšte imaju.   

GLAS: I veliki broj Albanaca je na napustio KiM, doduše iz drugih razloga, ekonomskih.

RISTANOVIĆ: Tačno. Radi se o procesu koji već godinama traje nevezano za srpsko-albanske odnose i pregovore Beograda i Prištine. Verujem da će taj egzodus biti intenziviran kada Kosovo dobije bezvizni režim.

GLAS: Iz ugla istoričara kako biste opisali uloge međunarodne zajednice u rješavanju kosovskog čvora, koja ima jednostran pristup?

RISTANOVIĆ: Radi se o klasičnom kolonijalnom pristupu. Zapadne mantre o vladavini prava i demokratiji samo su deo tog njihovog kolonijalnog folklora. Ljudi koji se bave rešavanjem kosovskog čvora uglavnom su trećerazredni političari, nezainteresovani za stvarne probleme, da se nešto nabolje promeni. Bitna im je samo diplomatska karijera. Većina njih ni ne zna pozadinu svega, ali se ne trudi ni da je sagleda što, naravno, ničemu dobrom ne može voditi.     

GLAS: Kako komentarišete izjavu američkog ambasadora u Prištini Džefrija Hovenijera, koji je istakao da bi ZSO trebalo da bude formiran u skladu sa postojećim kosovskim ustavom? Može li srpski narod sa tih prostora prihvatiti da bude sveden na nevladinu organizaciju?

RISTANOVIĆ: Možda nisam najbolji sagovornik na ovu temu, ali kao građanin i kao neko ko dobro poznaje prilike na KiM mogu reći da se radi o izjavi iz koje se može naslutiti krajnji cilj tih zapadnih diplomata, da Srbija de fakto prizna Kosovo.

Kada je u pitanju zajednica srpskih opština, odnosno njeno formiranje, ona mora postojati kako bi se osigurao opstanak Srba na ovim prostorima, ali skeptičan sam kada je u pitanju formiranje ove zajednice, odnosno implementacija dogovorenog. Ne verujem da će ona pružiti stvarnu zaštitu.

GLAS: Pa šta će onda biti sa Srbima na KiM?

RISTANOVIĆ: Budućnost je više nego maglovita. Mislim da je to nešto o čemu razmišlja sve veći broj ljudi, čak i onih sa severa, koji do sada nisu razmišljali o iseljavanju. Zato se bojim i da pitanje budućnosti Srba na ovim prostorima postaje sporno.

GLAS: Šta bi za Srbiju, ali i srpski narod značilo ukoliko ipak ostane bez Kosova? 

RISTANOVIĆ: Teško mi je da odgovorim na to pitanje, jer ima puno dimenzija. Teško mi je i da zamislim. Ne znam ko bi uopšte mogao pristati na tako nešto. Ono što mene trenutno najviše brine jeste taj odlazak ljudi, Srba i sa leve, ali i sa desne strane Ibra. To je, prema mom mišljenju i jedan od prvih i osnovnih političkih ciljeva Kurtijeve politike, da represivnim merama i zastrašivanjem isprazni srpska područja, a što podržavaju i pojedine zapadne diplomate. Možda grešim, ali ne verujem da aktuelni pregovori mogu u nekoj bliskoj budućnosti dovesti do napretka, odnosno nekog trajnog rešenja. Verujem da se ide na “zamrznuti status”, što opet ide naruku dosadašnjoj Kurtijevoj politici.

GLAS: Šta je to što srpski narod, koji još uvijek živi na KiM, drži na tim prostorima, da li su to rodna ognjišta, vjera, prkos?

RISTANOVIĆ: Od svega pobrojanog pomalo. Teško je napustiti dedovinu, imanja i grobove svojih predaka. Ako bi kojim slučajem odlučili i da odu, gde bi to otišli. U krajnjem slučaju, zašto da odlaze kada žive na svome. Zato i imam veliko poštovanje prema svim tim ljudima i mora im se pomoći na sve načine da sve ovo nekako prebrode.  

GLAS: Na KiM živi i jedan broj ljudi koji su izbjegli iz Krajine. Sada su ponovo satjerani u ćošak i natjerani da razmišljaju o nekom novom egzodusu.

RISTANOVIĆ: Upravo tako. Ni njima nije nimalo lako. Samo oni znaju šta proživljavaju. Izgradili su nove živote i opet dovedeni u položaj da ostanu bez ičega. Najveći broj Srba koji žive na KiM čine oni čije porodice na tim prostorima egzistiraju generacijama, vekovima i ti ljudi imaju jednu specifičnu emociju kada se govori o KiM. Neko neupućen bi možda rekao kako nije racionalno ostati, pogotovo zbog dece, ali ja ih razumem i podržavam.  

Opasna igra riječi

GLAS: Kada albanski političari, ali i oni sa Zapada, govore o tim prostorima oni izbjegavaju pominjanje Metohije, već govore samo o Kosovu. Zašto?

RISTANOVIĆ: Termin Kosovo i Metohija je nešto na šta bi srpska strana trebalo uvek da insistira, ali da se pojam Kosova interpretira samo u kontekstu albanskog. To se namerno radi i kada je riječ o BiH. Ko još pominje Hercegovinu, govori se samo Bosna.  

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.