Pero Ćorić za "Glas": Udruženim snagama jačamo ekonomije
Izuzetno dobru saradnju zvaničnika Srbije i Republike Srpske snažno prate i podržavaju privredne komore Republike Srpske i Srbije kroz svoju institucionalnu saradnju, sa posebnim osvrtom na uslove poslovanja, a sve sa ciljem jačanja poslovne saradnje, povećanja robne razmjene, investicija, uvezivanja privrednih ideja i stvaranja značajnijih međusobnih veza privrednika s obje strane Drine.
Istakao je ovo u intervjuu za “Glas Srpske” predsjednik Privredne komore RS Pero Ćorić osvrćući se na niz plodonosnih sastanaka srpskih privrednika proteklog vikenda u okviru velikog Svesrpskog sabora.
- Sa predstavnicima Privredne komore Srbije razgovarali smo o prethodnim, aktuelnim, ali i budućim projektima koje smo realizovali udruženim snagama, ali i o unapređenju saradnje u narednom periodu, a koja je do sada bila i više nego izuzetna. Mnogo je projekata i primjera iz prakse koje smo realizovali uz pomoć kadrovskih kapaciteta Privredne komore Srbije i njihovih pozitivnih iskustava. U fokus želimo staviti privrednu saradnju, da se vidi kako konkretno pomoći ekonomiji, koji se problemi javljaju u međudržavnoj razmjeni, počevši od gužvi na graničnim prelazima do inspekcijskih kontrola - rekao je Ćorić.
Dodao je da će se predstavnici komora Srpske i Srbije ubuduće sastajati dva puta godišnje, po jednom u Beogradu i Banjaluci, kako bi analizirali urađeno i dogovorili se o daljim koracima.
GLAS: O kojim konkretno projektima se radi?
ĆORIĆ: Potpisali smo sporazum o saradnji u oblasti komunalnih djelatnosti, a imamo ga i u sektoru poljoprivrede. Na polju digitalne transformacije u posljednjih nekoliko godina smo uradili mnogo zahvaljujući upravo pomoći Srbije. U Srpskoj je formirana mreža za digitalnu transformaciju čiji je centar u Privrednoj komori RS. Kompletnu logističku podršku za formiranje tog centra dobili smo od Privredne komore Srbije. Centar smo osposobili na osnovu pomoći i iskustava iz Srbije, zahvaljujući njihovim ljudskim resursima. Angažovali smo njihove konsultante da izrade digitalne strategije u deset naših preduzeća na osnovu kojih su obezbijeđena određena donatorska sredstva preko njemačkog GIZ-a. Treneri iz Srbije su takođe obučavali deset konsultanata iz Republike Srpske. Uz pomoć stručnjaka iz Srbije organizovali smo nekoliko seminara i stručnih obuka, kako za zaposlene u komorskom sistemu RS, tako i za domaće privrednike u vezi sa Mehanizmom za prilagođavanje granice ugljenika (CBAM), a sve s ciljem da savladamo metodologiju za obračun uticaja CO2 na cijenu proizvoda koji se izvozi na evropsko tržište. Takođe, kada je Srpska uvodila dualni sistem obrazovanja, prilikom implementacije nam je pomogla Srbija. Oni imaju kapacitete i nesebično dijele svoja iskustva. Intenzivna je i saradnja na polju sajamskih manifestacija.
GLAS: Na kojim poljima bi saradnja mogla biti ozbiljnije intenzivirana?
ĆORIĆ: Teško je naći oblast gdje ne postoji mogućnost bolje saradnje, ali sektor energetike ima najveće potencijale za realizaciju zajedničkih projekata. Nadam se da će za procese koji se koče na nivou BiH vrlo brzo naći rješenje i da će početi gradnja velikih energetskih objekata koji su u planu. U doba pandemije virusa korona pokazalo se da su energetika i hrana dva strateška proizvoda, pa se i oblast poljoprivrede izdvaja. Srbija nesebično pomaže Srpskoj u infrastrukturnim projektima, čini mi se da nema ni grada ni opštine a da nisu nešto pomogli. To treba cijeniti i poštovati, njegovati i dalje razvijati.
GLAS: Šta će autoput koji će spojiti Beograd i Bijeljinu značiti za domaću privredu i privrednike?
ĆORIĆ: Svaki infrastrukturni objekat, prije svega put i stvaranje boljih uslova, pomaže razvoju privrede. Dovoljno je vidjeti koliko kamiona čeka na graničnim prelazima prema Srbiji, što pokazuje da ulaganje u putnu i graničnu infrastrukturu ima punu opravdanost. Uvezanost privreda Republike Srpske i Srbije je veoma važna, a kao posljedicu toga imamo da je Srbija prvi spoljnotrgovinski partner Republici Srpskoj i ovu saradnju moramo razvijati i dalje. Očekujemo da se investicije iz Srbije povećaju u Srpskoj, ali i obrnuto. Srbija nije malo tržište i za nas je važno da se popravi spoljnotrgovinski bilans jer mi daleko manje izvozimo u Srbiju nego što uvozimo.
Oporavak industrije
GLAS: Kakve su prognoze za ostatak godine, nazire li se oporavak domaće industrije?
ĆORIĆ: Vrlo teško je prognozirati kada se može očekivati oporavak domaće industrije s obzirom na to da to u velikoj mjeri zavisi od oporavka privreda u regionu i EU kao najvećih spoljnotrgovinskih partnera RS. Prama informacijama kojima raspolažemo i prema izjavama zvaničnika, prije svega iz Njemačke, trebalo bi očekivati oporavak u drugom dijelu 2024. godine. Svakako, tu treba uobziriti i dešavanja u svijetu, od kojih će zavisiti i privredna kretanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
