Ognjen Karanović za „Glas Srpske“: Amerika neće dovijeka tolerisati nestašluke Kurtija

Pitanja su ovo koja svakim danom postaju sve aktuelnija u svjetlu novih diplomatskih ofanziva zapadnih zemlja, koje zbog situacije u Ukrajini pokušavaju da zatvore ovu priču koju su otvorile još 2008.

Prema riječima direktora Centra za društvenu stabilnost Ognjena Karanovića, moguće je dođe do nove radikalizacije bezbjednosne situacije na KiM od strane albanskih separatista, pogotovo na sjeveru, oko kojeg oni mobilišu svoje konzervativno biračko tijelo.

- Albanski političari svojim građanima ne nude neku perspektivu ili ekonomski razvoj države koja im je obećana. Njihova jedina agenda je nezavisnost Kosova. Po mogućnosti bez Srba. Oni u tome neće uspeti, ali je sigurno da će nastojati da što više radikalizuju stanje na terenu, kako bi Srbe označili kao remetilački faktor i došli do svog krajnjeg cilja, da dobiju stolicu u Ujedinjenim nacijama. Brisel i Vašington za sada ignorišu opasne signale. Ukoliko im je zaista stalo da se dijalog Beograda i Prištine pomeri sa mrtve tačke i da ne dođe do neke potencijalno opasne situacije, onda oni treba da smene Aljbina Kurtija. Ukoliko to ne urade, upad kosovskih specijalaca na sever Kosova postaje svakim danom sve realniji. Srbija to neće dozvoliti i ostati po strani. Neće dozvoliti novi pogrom Srba sa Kosova, što je, između ostalog, poručeno i zemljama Kvinte - istakao je u intervjuu za “Glas “ Karanović. 

GLAS: Kako Srbija da se ponaša u datim okolnostima, pogotovo jer je međunarodno pravo postalo samo floskula koju zapadne sile različito tumače na način kojim im odgovara u datim okolnostima?

KARANOVIĆ: Napomenuo bih da međunarodno pravo upravo postoji zbog malih država. S druge strane, u slučaju velikih, oni ga tumače na “svoj način”. I pored toga ti dokumenti, poput Rezolucije 1244 ili, recimo, Dejtonskog mirovnog sporazuma, i dalje imaju pravnu snagu. Da nije tako, zapadne sile bi odavno završile sa balkanskom pričom, kako u slučaju Srbije, tako i Republike Srpske. Ne bi bilo briselskih ili nekih drugih dijaloga. Mislim da je svima jasno da Srbija nikada neće priznati nezavisnost KiM. Neće dozvoliti ni neke nove “oluje”.

Mislim da zapadnim zemljama postaje sve jasnije da se sa  Srbijom ne može razgovarati na način na koji je to ranije rađeno. Zbog toga ne očekujem da SAD pređu crvenu liniju i prekinu komunikaciju sa Beogradom. Shvataju i oni da bi KiM moglo biti novo žarište. Ti signali se vide iz dela njihove administracije, da oni i te kako razumeju poruku koju je svojevremeno uputio Ričard Grenel, bliski saradnik Donalda Trampa, da politika Vašingtona ne bi trebalo od Srbije da pravi protivnika, nego saveznika. Da ta politika ne ostane na onim “klintonovskim” agendama koje su od Srbije uvek pravile mrskog neprijatelja.

GLAS: Mislite li i da ova nova Bajdenova administracija shvata te Grenelove poruke?

KARANOVIĆ: Da, to možemo videti i iz poslednjih poruka specijalnog izaslanika Amerike za zapadni Balkan Gabrijela Eskobara, koji je poručio Aljbinu Kurtiju da razmisli o prolongiranju svoje bezumne odluke o uvođenju kosovskih registarskih tablica i vlasnicima srpskih automobila. Kurti je tu odluku doneo kako bi upravo izazvao haos i napravio sebi alibi za upad na sever Kosova, ali mislim da SAD to ipak neće dozvoliti. Vašington je, pored toga, novom diplomatskom ofanzivom pokazao i šta misli o dosadašnjoj politici EU prema ovom problemu, koja je, iz njihovog ugla gledano, nedorasla datom trenutku.

GLAS: Ali to ipak nije spriječilo Francusku i Njemačku da izađu sa prijedlogom da ovi odnosi budu uređeni po modelu dvije Njemačke.

KARANOVIĆ: Stav nemačkog kancelara je da Srbija mora da prizna nezavisnost Kosova. Ali i Berlin se mora suočiti sa stvarnošću da li želi da Srbija bude protivnik ili saveznik. Baš kao i u slučaju Amerike. Mislim da im je u interesu prva opcija, da se postigne kompromis da Srbija ne može nešto da izgubi, a da pri tom nešta i ne dobije. Po mom mišljenju, unutar KiM mora se napraviti jasno teritorijalno razgraničenje, da se konačno razgraniči srpska i albanska vlast. Tamo gde su Srbi dominantni da funkcioniše srpska vlast, i naravno obratno. To podrazumeva stvaranje zajednice srpskih opština koja bi bila autonomna.

GLAS: To bi, pretpostavljamo, bilo samo dio konačnog rješenja?

KARANOVIĆ: Pitanje ZSO ne može prejudicirati konačno rešenje, ali može biti dobra osnova za srpsko-albanske razgovore koji bi mogli dovesti do nekog istorijskog sporazuma. Mislim da jedno od rešenja može biti i “Otvoreni Balkan”, pogotovo ukoliko bi se ovoj inicijativi pridružile BiH i Crna Gora. Tada bi pitanje južne srpske pokrajine izgubilo na svakom smislu. Ali, kosovski Albanci se protive tome. Nesrećna ministarka inostranih poslova Kosova je čak nedavno pretila vlastima u Severnoj Makedoniji da moraju napustiti ovu inicijativu. Ekstremne separatističke snage kosovskih Albanaca se u toj inicijativi ne snalaze i u pokušaju da izoluju Srbiju, sada to rade sami sebi.               

GLAS: Jednom prilikom ste rekli da bi formiranje ZSO garantovalo da Kurtiju nikada na pamet ne padne neka glupost. Zašto zapadni mentori ne pritisnu vlasti u Prištini da bar to sprovedu?

KARANOVIĆ: Ne mogu jer je za njih Kosovo političko čedo koje i dalje treba ljuljati da ne plače. Koliko god bili svesni da to njihovo političko čedo pravi probleme, teško im je i nezamislivo da priznaju da su pogrešili. Tu ogromnu ulogu igra i novac koji obezbjeđuje moćna albanska mafija za lobiranje. Zato će u Vašingtonu i dalje tolerisati razne nestašluke Kurtija i sličnih njemu, ali sve do određene granice - dok ne ugroze bezbednost na Balkanu. Da zaključim, ne treba očekivati da Zapad preko noći napravi zaokret za 180 stepeni u svojoj politici prema KiM.      

GLAS: Zašto se zapadnim zemljama toliko žuri da riješe pitanje KiM? Da li oni na ovaj način samo žele što prije da isključe mogućnost da se ruski predsjednik poziva na “kosovski presedan”?

KARANOVIĆ: To je trenutno u njihovom fokusu. Za zapadne zemlje je strašno neprijatna ta činjenica da su oni napravili taj presedan u međunarodnom pravu. Prvo su napravili vojnu agresiju na Republiku Srpsku, onda i na Srbiju 1999. Nakon te agresije su priznali nezavisnost lažne države. Sada kada Vladimir Putin prekraja granice u Ukrajini pozivajući se na presedan koji je već napravljen - “kosovski”, njima to smeta. Zato im se žuri da izdejstvuju priznanje nezavisnosti južne srpske pokrajine, kako bi taj adut i argument izbili Putinu iz ruku.

Borba za politički uticaj

GLAS: A koji su motivi Njemačke i Francuske da se sada aktivnije uključe u rješavanje kosovskog Gordijevog čvora?

KARANOVIĆ: Da bi lakše ekonomski ovladao Evropom, Berlinu je odgovarala to cepkanje na manje države. Nakon 24. februara i dešavanja oko Ukrajine, Nemačka je našla motiv da se na svetsku scenu vrati i kao važan politički činilac, ne samo ekonomski. S druge strane, Francuska još od vremena Miterana nema gotovo nikakvog političkog uticaja. Emanuel Makron to sada pokušava promeniti, ali nisam baš siguran koliko će mu to i poći za rukom pošto Bajdenova administracija sve više radi na jačanju NATO-a, što negativno utiče na geopolitički uticaj zemalja EU. Zato se sada Kosovo od strane Pariza i Berlina koristi kako bi se pokazalo kako se i ove dve zemlje nešto pitaju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.