Marković: Bošnjačka kultura sjećanja zasnovana na pozivanju na osvetu
BEOGRAD - Istoričar Predrag Marković izjavio je da Bošnjaci imaju legitimno pravo da pamte svoje žrtve, ali da je problem što oni čitavu svoju kulturu sjećanja suštinski zasnivaju na mržnji i na nekoj vrsti pozivanja na osvetu.
"A videli smo da se to ne završava dobro. Ako oni smatraju da je polovina BiH naseljena `genocidnim narodom`, kako misle da zajednički grade budućnost?", pita Marković.
On je naveo da je Rezolucija o Srebrenici koja je u maju usvojena u Generalnoj skupštini UN, jako štetna i da ne samo da ne vodi pomirenju, već je "veoma zavadila ljude na Balkanu i iskopala i zagrebala stare rane".
"I koliko je paradoksalna, vidi se po tome da predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i hrvatska Vlada smatraju da je crnogorska rezolucija o Jasenovcu nepotrebno vraćanje u prošlost. Pa i Srebrenica je vraćanje u prošlost. Znači, jedanput vraćanje u prošlost odgovara, kao humanistička deklaracija, drugi put kažu da je to nepotrebno vraćanje u prošlost", rekao je Marković.
On je naglasio da treba pitati i Mišela i Vladu Hrvatske da li oni brane NDH, pošto je EU nastala na antifašizmu.
"Da li se sad oni zalažu da se zaborave zločini NDH, koji su među najvećima u Drugom svetskom ratu? U tom smislu, već sto puta je rečeno da Rezolucija o Srebrenici nema dobre strane i da neće imati velike posledice", rekao je Marković.
On smatra da su logori Mauthauzen i Dahau ubačeni u naziv crnogorske rezolucije, da ne bi ispalo da dokument ima antihrvatski karakter, pri čemu je to malo nespretna odluka, jer Mauthauzen i Dahau nisu logori smrti.
"Dahau je dosta manji od Jasenovca, a Mauthauzen je jedan od najvećih logora po broju zatvorenika, ali nije logor uništavanja, kao što su logori u Poljskoj ili Jasenovac", rekao je Marković za Tanjug.
Na pitanje da objasni sličnosti i razlike između zločina kakvi su genocid u Ruandi i Holokasut, sa ratnim dešavanjima jula 1995. godine u Srebrenici, Marković je napomenuo da je riječ "genocid" izgubila svaku upotrebnu vrijednost.
"Nedavno je kanadski parlament doneo deklaraciju, po kojoj je genocid - umiranje indijanske dece po internatima, pri čemu, nije niko hteo da pobije tu decu. Oni su umrli od loših uslova i zlostavljanja. Četiri hiljade indijanske dece je otimano od svojih porodica i umiralo u tim internatima, ali to je trajalo sto godina. Ni po kom osnovu to ne može da bude genocid. Ako je to proglašeno za genocid, vrlo je teško reći šta nije genocid", smatra Marković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
