Lukić, Trifunović: Priština bi izgubila spor ako bi tužila Beograd za genocid

 "Ovakva razmišljanja Prištine i ideje su isključivo sa političkim tendencijama i namerama. U pravnom smislu, ako se i podnese tužba to će faktički biti nemoguće da se dokaže. Mnogi pravni mešetari, navodni stručnjaci vole da određenim državama sugerišu da podnose tužbe i da se upuštaju u ogromne, teške, skupe i glomazne sporove. Vrlo je izvesno da od tog spora neće biti ništa", izjavio je Lukić za "Kosovo onlajn".

Komentarišući mogućnost da bi novoformirani Institut za ratne zločine u Prištini mogao da se bavi prikupljanjem dokaza protiv Srbije u tužbi za genocid, on je rekao da su političari svuda u regionu počeli da zloupotrebljavaju pitanje genocida i da koriste termine "genocidni narod".

"Genocid je mnogo više postao politička nego pravna tema.

Ti termini nisu pravni, nemaju veze sa krivičnim delom koje treba da se utvrdi da bi moglo da se govori o odgovornosti države", naveo je Lukić.

On je rekao da vlasti u Prištini pitanje tužbe za genocid protiv Srbije koriste isključivo iz političkih interesa.

"Oni imaju ozbiljan problem sa svojom javnošću vezano za postupke koji se vode pred Specijalizovanih većima u Hagu protiv značajnih političkih ličnosti i pretpostavljam da se ova terminologija i ideje javljaju pre svega zbog unutrašnjo političkih stvari", dodao je Lukić.

Na pitanje kako bi se hipotetički taj proces odvijao, Lukić je rekao da je za to nadležan Međunarodni sud pravde, a pošto /samoproglašeno/ Kosovo nije priznata od UN, interese Prištine bi mogla da zastupa neka država, članica EU.

On je napomenuo da, međutim, Međunarodni sud pravde ne utvrđuje krivičnu odgovornost i da je to nemoguća misija za bilo kog ko ulazi u takve ideje bez jasnih odrednica o krivičnoj odgovornosti za genocid.

Odgovarajući na pitanje da li bi takva tužba imala ikakve sličnosti sa međusobnim tužbama Srbije i Hrvatske gdje je bio pravni ekspert Srbije, Lukić je rekao da je ta presuda najbolji pokazatelj na koji način razmišlja Međunarodni sud pravde, jer nijedna ni druga zemlju nisu mogle da pruže dokaze za genocid.

"Kada bi bila neka eventualna tužba za zločine na Kosovu, nema nijedan element koji bi mogao da pomaže da je tu postojao genocid", ocijenio je Lukić.

On je naveo da bi i Srbija mogla da podnese protiv Prištine tužbu za genocid, ali da je to političko pitanje i da bi ishod, prema njegovoj procjeni, bio sličan u slučaju tužbi Srbije i Hrvatske, odnosno odbačen.

Advokat Đorđe Trifunović, nekadašnji predsjednik Vojnog suda u Beogradu, ocijenio je da će Institut za ratne zločine u Prištini biti u funkciji pripreme tužbe za genocid protiv Srbije, ali i kao dodatni pritisak na Srbiju i Srbe na Kosovu i Metohiji.

Trifunović je rekao da je moguće da su tokom policijskih i vojnih akcija na Kosovu i Metohiji 1998. i 1999. godine počinjeni pojedinačni ekcesi ili zločini, odnosno da se nije uvijek postupalo u skladu sa međunarodnim konvencijama, ali da takvi ekscesi ne dovode do genocida.

On je naveo da se genocid dokazuje postojanjem naredbi, odluka politike i izvršiocima.

"Ako se neko sistemski preseljava, ako se nekome uništava voda, struja, primorava na iseljenje - onda je to genocid, a ja ne znam da je tako nešto postojalo. Pitanje je kako je srpska strana tamo prošla, da li je to genocid? Da li je genocid prinudno raseljavanje Srba, trovanja hrane i stoke, seča voćnjaka i šuma, odlazak dece u školu sa pratnjom?", dodao je Trifunović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.