Ljubiša Simić: Nijedna optužnica za ubistva Srba u Brčkom
Tužilaštvo Brčko distrikta i Tužilaštvo BiH nisu uradili apsolutno ništa da zločini koji su počinjeni nad Srbima u ovom gradu budu rešeni, jer ne postoji nijedna optužnica za zločine nad Srbima u Brčkom. Tužilaštva su instrumenti za sprovođenje cilja, a to je da svojim nečinjenjem omoguće da se slika o ratu, kakvu oni zamišljaju, i dalje održava u životu.
Rekao je to u intervjuu "Glasu Srpske" autor monografije "Brčko - normalizacija zločina" Ljubiša Simić. Ova monografija je danas (u subotu) trebalo da bude promovisana u Brčkom.
- Monografija tretira najteže ratne zločine počinjene u Brčkom, osim Bukvika, u Boderištu i Lipovcu, gde su zarobljeni srpski vojnici, a kasnije na najbrutalniji način likvidirani u pozorištu. U knjizi se govori i o granatiranju Brčkog od strane Armije RBiH i iz Hrvatske, logorima na području Brčkog i maltretiranju zarobljenika - rekao je Simić.
* GLAS: Završena je Vaša nova monografija "Brčko - normalizacija zločina", koja je nastavak monografije "Bukvik - zločin bez kazne". Na šta u njoj ukazujete?
SIMIĆ: Radi se o nastavku našeg rada na predmetima ratnih zločina koji su se dogodili od 1992. do 1995. godine u Brčkom. Iz samog naslova ove monografije zaključuje se da se na izvestan način, od nekih struktura vlasti u Brčkom, pa do Tužilaštva, ništa ne čineći, pokušava normalizovati zločin i predstaviti kao da to moramo prihvatiti bez protesta i reči da odgovarajuća lica moraju da budu kažnjena. Knjiga tretira najteže ratne zločine počinjene u Brčkom, osim Bukvika, koji je obrađen lani. Radi se o Boderištu i Lipovcu, gde su zarobljeni srpski vojnici, a kasnije na najbrutalniji način likvidirani u pozorištu. U knjizi se govori i o granatiranju Brčkog od strane Armije RBiH i iz Hrvatske, logorima na području Brčkog i maltretiranju zarobljenika.
* GLAS: Šta prikazi logora i rezultati etničkog čišćenja srpskog naroda na području Brčkog za Vas govore?
SIMIĆ: Sama činjenica da su u okolini Brčkog brojna srpska mesta napadnuta, potpuno etnički očišćena, a narod odveden u logore, govori o cilju muslimansko-hrvatskih vojnih formacija tokom rata. Činjenica je da se u knjizi nalazi mnogo primera stradanja trudnica, dece, maloletnih lica i to govori o brutalnosti rata. Cilj je da ukažemo na to šta se sve desilo tokom rata, ali i pokažemo da Tužilaštvo distrikta i Tužilaštvo BiH nisu uradili apsolutno ništa da se zločini koji su počinjeni nad Srbima u ovom gradu reše. Ne možemo naterati tužilaštva i sudove da se bave onim poslom za koji su plaćeni. Cilj monografije i našeg rada jeste da sve ono što objavimo bude i obimno dokumentovano i da imamo arhivu sa bazom podataka, tako da niko više neće moći da negira teške zločine koji su počinjeni nad srpskim stanovništvom.
* GLAS: Za knjigu je korišćena arhiva Tužilaštva u Brčkom, odnosno postojeći dokazni materijal. Kako objasniti to da Tužilaštvo ne reaguje na veoma konkretne dokaze?
SIMIĆ: Radi se o tendencioznom načinu prikazivanja pravde. Ako bi se samo gledale presude sudova, ispalo bi da muslimani i Hrvati nisu počinili nikakve zločine tokom rata. To je cilj, da se jedno teško breme zločina, počinjenih od 1992. do 1995. godine, svali na srpska pleća i da druge strane nemaju taj vid odgovornosti. Tužilaštvo je samo instrument za sprovođenje cilja. Svojim nečinjenjem, omogućavaju da se slika o ratu, kakvu oni zamišljaju da treba da bude stvorena, i dalje održava u životu.
Cijeli tekst možete pročitati u današnjem izdanju "Glasa Srpske".
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
