Kakvo je raspoloženje Evropljana po pitanju proširenja EU
BRISEL - Evropljani su generalno otvoreni za ideju o pridruživanju Ukrajine Evropskoj uniji, uprkos troškovima i rizicima, ali su u najboljem slučaju mlaki u pogledu budućeg proširenja bloka da bi se uključila i Gruzija i zemlje zapadnog Balkana.
Pokazalo je ovo najnovije istraživanje, odnosno anketa Evropskog savjeta za spoljne odnose (ECFR) sprovedena u šest zemalja, a koje je objavljeno uoči samita koji se od 13. do 15. decembra održava u Briselu.
Pomenuta anketa pokazala je značajnu podršku kandidaturi Ukrajine i u manjoj mjeri Moldaviji i Crnoj Gori. Ukrajina najveću podršku ima u Danskoj (50 odsto) i Poljskoj (47), a mišljenje je otprilike podijeljeno u Rumuniji (32 za, 29 protiv), Njemačkoj (37 za, 39 protiv) i Francuskoj (29 odsto za, 35 protiv). Nešto oko 45 odsto ispitanih iskazalo je zabrinutost da bi pridruživanje Ukrajine negativno uticalo na bezbjednost, dok je 25 odsto smatralo da će je poboljšati. Rezultati su otkrili i široko rasprostranjeno protivljenje eventualnom pristupanju Turske, kao i izrazito hladan odgovor na izglede da se Albanija, BiH, Gruzija, Kosovo, Sjeverna Makedonija i Srbija pridruže uniji. Kada je u pitanju Turska, više od 51 odsto anketiranih protivi se toj ideji, a u slučaju Albanije, BiH, Gruzije, Moldavije, Sjeverne Makedonije i Srbije 30 odsto podržava tu ideju.
Gledano pojedinačno, po zemljama najnegativniji stav je iskazan prema eventualnom prijemu Kosova - 20 odsto ispitanih je reklo da bi se trebalo pridružiti, dok je 37 odsto reklo da ne bi trebalo. Slijedi Albanija sa 24 odsto za i 35 protiv. Srbija je dobila 25 odsto glasova za i 35 protiv, a Gruzija 25 odsto za i 31 protiv. Evropljani malo više podržavaju ulazak Sjeverne Makedonije sa 26 odsto za i 27 protiv i BiH sa 28 odsto za, 29 odsto protiv, dok je Moldavija dobila 30 odsto za i 28 protiv, a Crna Gora 30 odsto za u odnosu na 25 odsto protiv za ulazak u EU. Istraživanje je takođe otkrilo i da postoji bojazan od uticaja proširenja na političku moć EU u svijetu. U Austriji (42 odsto) i Njemačkoj (32) vlada mišljenje da bi članstvo Ukrajine umanjilo političku moć Evropske unije u svijetu, dok su ispitanici u Francuskoj i Rumuniji bili ravnomjernije podijeljeni. ECFR je identifikovao i jasnu podjelu između “starih” i “novih” država članica. Ispitanici u Austriji (53 odsto), Njemačkoj (50) i Francuskoj (44) smatraju da ne bi trebalo primati nove članice. Nasuprot tome većina anketiranih u Rumuniji i Poljskoj smatra suprotno.
Pitanje proširenje je postalo političko i prioritet s početkom rata u Ukrajini. Komisija je u novembru podržala pregovore o prijemu sa BiH i preporučila Gruziji da dobije status zemlje kandidata. Pjotr Buras, viši saradnik za politiku ECFR-a, pozvao je evropske lidere na “konkretan vremenski okvir za pristupanje”, nazivajući ovaj samit najvažniji u novijoj istoriji EU. Kako je istakao vremenski okvir bi pružio prostor za unutrašnje reforme, izgradio otpornost i pokazao javnosti zašto je proširenje neophodno.
Ukrajina trenutno ima podršku 26 država članica. Jedina zemlja koja se protivi tome je Mađarska. Što se tiče BiH, ona ima snažan vjetar u leđa od strane političkih predstavnika Hrvatske, Slovenije i Austrije, ali ni o tome nema saglasnosti. Čelnici EU će na kraju najvjerovatnije preporučiti otvaranje pregovora sa BiH “onda kada zemlja postigne dovoljan stepen usklađenosti s kriterijumima za članstvo”, što je već između redova i poručeno od strane briselskih čelnika.
Stručnjak za međunarodne odnose i bivši diplomata Lučiano Kaluža kaže da nije optimista kada je u pitanju neko novo proširenje, navodeći kako će BiH najvjerovatnije biti ponovo stavljena u jednu vrstu čekaonice, odnosno predvorja, sve do marta naredne godine, kada će pitanje njene evropske budućnosti biti ponovo stavljeno na sto i analizirano.
- Mislim da je sve do nas, da li ćemo uspjeti da ispunimo ono što je pred nas postavljeno od EU. Nažalost, te neke procese su do sada usporavale političke partije iz FBiH. Nadam se da će se to promijeniti - kaže Kaluža za “Glas Srpske”.
Izazovi
Na Samitu EU među glavnim temama biće proširenje, uključujući proces stabilizacije i pridruživanja i naredne korake u tom pogledu. Očekuje se da će evropski lideri razgovarati i o finansijskoj pomoći Kijevu. Jedna od tema biće i situacija na Bliskom istoku. Lideri će na ovom sastanka razgovarati i o dugoročnom budžetu EU za period od 2021. do 2027. godine te pitanjima bezbjednosti i odbrane.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
