Kako je BiH ostala bez pomoći EK: Pokušaj prenosa nadležnosti zamrznuo 70 miliona evra

Istakao je ovo predsjednik Srpske Milorad Dodik, komentarišući poruke iz Evropske komisije da će BiH uskratiti prvu tranšu od 70 miliona evra iz Plana rasta za zapadni Balkan, a zbog neispunjavanja tri uslova. 

- Oni su vjerovatno htjeli da vide da li mogu na mala vrata da uvuku takvu vrstu glasanja. Mi smo to odbili - poručio je predsjednik Srpske, dodajući da su sve ostale stvari u vezi sa uslovima dobijanja 70 miliona evra bile dogovorene sa Evropskom komisijom, ali da je onda sve puklo.

Smatra i da je saopštenje Evropske unije klasična propaganda, koja ima za cilj da napadne Republiku Srpsku. Kako je pojasnio, premijer Radovan Višković se dogovorio da se odlučivanje u odboru za državnu pomoć vrši konsenzusom, što je Evropska komisija prvobitno prihvatila, a onda su se pojavili kantoni u FBiH, koji su to odbili. 

- Mislim da je zlonamjerno i licemjerno da za to sada optužuju Republiku Srpsku. Nismo mi ništa krivi - poručio je Dodik.

On je podsjetio da je Republika Srpska od 113 reformi koje su pred BiH postavljene od strane Evropske komisije gotovo sve podržala i usvojila, ali i da se nije moglo dati zeleno svjetlo na promjenu načina glasanja. 

- U tom slučaju mi bismo bili manjina i nikada ne bismo imali dovoljno zaštite - pojasnio je Dodik osvrćući se na pisanje pojedinih medija da je Republika Srpska navodno kriva što BiH neće dobiti 70 miliona evra pomoći od EK.

Dodao je i da Srpska želi što bržu realizaciju 14 prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije, u kojima piše da mora biti riješeno i pitanje Ustavnog suda BiH. 

- Prihvatamo priču o Ustavnom sudu. Za to je i Evropska komisija, ali neki u Sarajevu tome se uporno protive, iznoseći neke nebulozne izgovore - rekao je Dodik, dodajući da se stvara vještačka atmosfera kako Republika Srpska navodno nešto neće. 

Zvaničnici Srpske već mjesecima ukazuju na to da su određene stavke Reformske agende u suprotnosti sa Ustavom i dejtonskom strukturom BiH, a pogotovo jer je uplata ove pomoći uslovljena ukidanjem entitetskog veta u zajedničkim institucijama, ali i uvođenjem jedinstvenog kol centra za vanredne situacije. 

Sporno je i to što se konstantno izbjegava razgovor u vezi sa odlaskom inostranih sudija i načinom buduće popune Ustavnog suda BiH.

Programom pomoći zemljama zapadnog Balkana, koji je vrijedan šest milijardi evra, BiH bi trebalo da dobije oko milijardu evra. Do sada je od 113 mjera usaglašeno i usvojeno čak 110. Zapelo je kod tri, koje neke snage iz Sarajeva i Brisela žele da iskoriste za novi prenos nadležnosti.

Stopirana isplata 

Delegacije Evropske unije u BiH, saopštila je da je stopirana isplata prve rate pomoći od 70 miliona evra, predviđena Planom rasta za zapadni Balkan. Kako su pojasnili, razlog je - neusaglašena Reformska agenda. 

- Domaće vlasti dostavile su EK nacrt cjelovite Reformske agende, kao nužnog preduslova za učešće u Planu rasta za zapadni Balkan. Ali, 1. jula su nas obavijestili da nisu u mogućnosti da dostave finalizovani tekst zbog izostanka političkog konsenzusa - naveli su iz ove delegacije, izražavajući nadu da će vlasti u BiH uskoro ipak postići dogovor.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.