Jasmina Andrić, za "Glas Srpske": Stradanje Palestinaca aktiviraće “usamljene vukove”
Predsjednik Francuske Emanuel Makron upozorio je da se Evropa nakon nemilog događaja u predgrađu Brisela, kada su ubijena dva švedska navijača, ponovo suočava sa oživljavanjem islamskog terorizma.
Koliko je ove njegove riječi potrebno ozbiljno shvatiti, a pogotovo u svjetlu posljednjih tragičnih dešavanja u vezi sa ratom Izraela i Hamasa i stradanjem palestinskih civila u pojasu Gaze? Član Upravnog odbora (UO) beogradskog Istraživačkog centra za odbranu i bezbednost Jasmina Andrić smatra da ova upozorenja nisu nimalo neutemeljena, niti bezazlena, jer su francuske službe bezbjednosti sigurno dobro informisane o potencijalnim terorističkim prijetnjama na tlu Evrope.
- Francuska je država koja je indikator za Evropu kada su u pitanju bezbednosne pretnje, jer se ova zemlja već dosta puta našla na meti terorista. Setimo se samo napada na satirični list “Šarli ebdo”, kada je ubijeno 17 ljudi, ili obezglavljivanja profesora u blizini Pariza 2020. godine koje je ostavilo užasnutim ljude širom sveta. Takođe, pre samo nekoliko dana dogodio se napad nožem na severu Francuske, nakon čega je protivteroristička pripravnost zemlje podignuta na najviši nivo. Što se tiče događaja u Briselu, smatram da su njihove službe bezbednosti napravile propust s obzirom na to da je napadač već ranije evidentiran kao ekstremista i čovek sa kriminalnom prošlošću. Na njega su upozoravali i izveštaji iz drugih zemalja, ali i sama činjenica da je boravio u Belgiji ilegalno - kaže u intervjuu za “Glas Srpske” Andrićeva.
GLAS: Da li obavještajne službe uopšte imaju moć da na vrijeme otkriju potencijalno opasna lica?
ANDRIĆ: Borba protiv terorizma je izuzetno zahtevan poduhvat. Obuke koje sprovode, sredstva koja koriste, savremene tehnologije i sposobnosti su često na strani terorista. Nije lak zadatak otkriti teroristu, jer to danas može biti bilo ko. To može biti i dete i žena i uzoran građanin i kriminalac. Pronaći potencijalnog teroristu je jedan od najsloženijih zadataka za obaveštajnu delatnost. Međutim, ipak moramo da budemo svesni i činjenice da je mnogo više sprečenih terorističkih napada nego onih koji su uspešno realizovani, samo što se o njima ne govori tako pompezno.
GLAS: Koliko i činjenica da su pojedine evropske zemlje primile ogroman broj migranata može sada biti bezbjednosni izazov?
ANDRIĆ: Migrantska kriza je sama po sebi od njenog početka ogroman bezbednosni izazov. Ilegalan transport tolikog broja ljudi koji su etnički, kulturno i ekonomski dijametralno suprotni stanovnicima zemalja ka kojima teže zadavao je glavobolje sistemima bezbednosti u svim zemljama koje su se našle na njihovoj ruti, bez obzira na to da li su u pitanju tranzitne zemlje ili krajnje odrednice. Uz izbeglice, ekonomske migrante i azilante našlo se prostora i za transport terorista i pripadnika kriminalnih organizacija. Krijumčarenje migranata je početni bezbednosni izazov koji je ova kriza donela, a terorizam krajnji bezbednosni izazov ili njena posledica. Zemlje koje su bile odrednice migrantima i koje su ih prihvatile tek će imati ozbiljne probleme kada je terorizam u pitanju. Razlike koje sam već navela između migranata i stanovništva zapadnih evropskih zemalja će, nažalost, u budućnosti generisati sve veći broj terorista. To praktično znači da i oni koji nisu bili radikalizovani, niti su razmišljali o terorizmu u svojim državama, sada to i te kako mogu postati zbog poslednjih događaja na Bliskom istoku.
GLAS: Koje su, prema Vašem mišljenju, najugroženije zemlje?
ANDRIĆ: Ako govorimo o Evropi, najugroženije su one zemlje koje predstavljaju simbol zapadnog sveta i zapadne demokratije. Dva su razloga za to. Prvo, u ovim zemljama se nalazi potencijalno najveći broj terorista, a s druge strane, one su simbol svega onoga protiv čega se teroristi bore. Na prvom mestu tu su Francuska i Nemačka, pa potom dolaze zemlje poput Velike Britanije, Belgije i Švedske.
GLAS: Da li se mogu očekivati sinhronizovane terorističke akcije ili će na scenu stupiti, kako ih neki nazivaju, “usamljeni vukovi”?
ANDRIĆ: Da bih vam adekvatno odgovorila na ovo pitanje, morala bih da imam obaveštajne podatke kakve možda imaju samo Interpol i slične organizacije. Ali sva dosadašnja iskustva nam govore da, kada dođe do terorističkog akta na tlu Evrope, on obično bude propraćen sa još par njih. Delimično to mogu biti koordinisane akcije, a delimično jedan teroristički akt inspiriše drugi iako ne moraju nužno biti posredno povezani. Posebno inspirisani mogu biti upravo “usamljeni vukovi”.
GLAS: Često se govori o spavačima - kakav je uopšte profil tih ljudi?
ANDRIĆ: Spavači su radikalizovani pripadnici neke terorističke organizacije koji mogu da ostanu u neaktivnom statusu do kraja svog života. Dakle, to su ekstremisti koji su spremni da izvrše teroristički akt u bilo koje doba dana i noći i koji su za to obučeni. Njihova uloga je da čekaju znak kada treba da izvrše neki napad, a do tog momenta treba da miruju. Integrisani su u društvo i njihove aktivnosti ne izazivaju posebnu pažnju policije i drugih službi, zato i jesu opasni. Spavač može biti vaš komšija, rođak ili neki poznanik, a da vi to nikada ne primetite dok ne dođe do napada.
Povratnici
GLAS: Da li su ovi naši prostori bezbjedni?
ANDRIĆ: Važno je uvek istaći da ne postoji država apsolutno bezbedna od terorizma. Po globalnom indeksu terorizma koji analizira 163 zemlje, Srbija i BiH se nalaze na dnu liste. Veći problem na našim prostorima mogu predstavljati povratnici sa ratišta koji su imali dodira sa terorističkim organizacijama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
