Izbori za Evropski parlament: Stari kontinent ide udesno

Ovi rezultati pokazuju da će EPP i Progresivna alijansa socijalista i demokrata ostati najveće grupacije u EP, ali i da su desničarske i krajnje desničarske partije povećale broj mandata u EP.

EPP je povećao broj mandata sa 176 na 189, dok je Progresivna alijansa socijalista i demokrata pretrpela blagi pad i imaće 135 poslanika u novom sazivu EP, dok je u prethodnom imala 139 poslanika.

Najveće gubitke pretrpjele su grupacije Obnovimo Evropu, kojoj pripada i partija Preporod francuskog predsjednika Emanuela Makrona, kao i grupacija Zeleni-Evropski slobodarski savez.

Obnovimo Evropu, koja okuplja liberalne partije širom EU, u novom sazivu EP imaće 83 poslanika, dok je ranije imala 102 poslanika, a Zeleni će imati 53 poslanika, dok su ranije imali 72 poslanika.

Preliminarni rezultati ukazuju da su desničarske i krajnje desničarske stranke povećale broj mandata na izborima, pa će tako Identitet i demokratija, koji okuplja stranke krajnje desnice poput Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen, imati 58 poslanika, dok je ranije imala 49, a Evropski konzervativci i reformisti, kojima pripadaju i Braća Italije italijanske premijerke Đorđe Meloni, imaće 72 poslanika, dok su ranije imali 69.

Ljevica će u novom sazivu imati 35 poslanika, partije koje se ne dovode u vezu ni sa jednom političkom grupacijom 45, a ostali 50 poslanika.

Građani EU u nedjelju su na izborima za EP birali 720 novih poslanika EP, za 15 više nego 2019. godine.

Konstitutivna sjednica EP biće održana od 16. do 19. jula.

Predsjednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola izjavila je večeras da se, uprkos izazovima sa kojima se Evropski parlament suočavao posljednjih godina, "konstruktivan" proevropski centar održao.

-Veoma sam ponosna na reforme koje smo uveli posebno jer se ovaj Evropski parlament suočio sa brojnim izazovima krajem 2022. godine. Ovaj parlament je sada efikasniji i otvoreniji i želim da vidim da je to bio odlučujući faktor zašto su ljudi glasali na ovim izborima - rekla je ona na konferenciji za medije.

Kako je rekla rezultati izbora trebalo bi da budu sertifikovani i potvrđeni, što je proces koji će potrajati.

-Već u utorak, prekosutra, lideri političkih grupa će se okupiti na prvom sastanku Konferencije predsjednika Parlamenta i tamo će lideri grupa sagledati rezultate evropskih izbora u cilju izbora sljedećeg evropskog predsjednika Komisije i postaviti mapu puta za konstituisanje novog parlamenta. Tokom narednih nedjelja biće potrebno konstituisanje političkih grupa i formiranje većine kako bi se radilo na političkom programu koji će usmjeravati pravac naše Unije u narednim godinama - rekla je ona.

Prema njenim riječima novi parlament bi trebalo da bude konstituisan 16. jula, a da će njegova inauguracija biti u Strazburu.

-Kao predsjednik ovog parlamenta, ove rezultate danas vidim kao znak povjerenja naših ljudi da će Parlament nastaviti da vodi evropsku agendu u narednih pet godina, ali i kao signal da treba još više da radimo kako bismo došli do ljudi. Evropa je glasala, demokratija je živa i naš parlament će biti konstruktivan i nastaviće da radi za sve Evropljane - rekla je ona.

Njemačka

Prema prvim preliminarnim rezultatima, u Njemačkoj je konzervativni savez Hrišćansko-demokratske unije i Hrišćansko-socijalne unije (CDU-CSU) osvojio najveći broj glasova na izborima za Evropski parlament sa osvojenih 29,5 odsto glasova, dok je krajnje desničarska partija Alternativa za Nemačku (AfD) završila na drugom mjestu sa 16,5 odsto, što je za 5,5 odsto više u odnosu na ​​2019. godinu.

SDP kancelara Olafa Šolca zauzela je treće mjesto sa 14 odsto, a ako se rezultat održi, to će biti istorijski minimum za stranku.

Premijer njemačke savezne države Bavarske i lider Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Markus Zeder pozvao je na vanredne izbore u Njemačkoj, nakon što su tri stranke vladajuće koalicije, Socijal-demokratska partija (SDP), stranka Zelenih i Slobodna demokratska partija (FDP), pretprele velike gubitke na jučerašnjim izborima za Evropski parlament.

-Činjenica je da je koaliciona vlada nadglasana i Olaf Šolc mora da raspiše nove izbore, kao Makron-  rekao je Zeder, prenosi Politiko.

Zeder je snažan učinak na izborima desničarske Alternative za Nemačku (AFD) pripisao nedavnom ubistvu policajca u Manhajmu.

-Konačno mora doći do promjene politike azila u Nemačkoj, kako  bi se AFD smanjio i kako bi demokratske stranke ponovo dobile više glasova -  rekao je Zeder.

Češka

Stranka ANO bivšeg češkog premijera Andreja Babiša pobijedila je na ovogodišnjim izborima za Evropski parlament (EP) u Češkoj sa osvojenih 26,14 odsto glasova i sedam poslaničkih mjesta od ukupno 21 mjesta koliko ima ta zemlja u EP.

Vladajuća koalicija SPOLU ( Zajedno) zauzela je drugo mjesto sa 22,27 odsto glasova i osvojila šest mjesta, dva manje nego na izborima za EP 2019. godine, objavio je Radio Prag.

Treća je koalicija "Zakletva i motoristi" sa osvojenih 10,26 odsto glasova, četvrta ljevičarska koalicija "Dosta" sa 9,56 odsto glasova, a STAN je peti sa 8,7 odsto glasova.

Sve tri stranke imaće po dva poslanika u EP.

Piratska partija je na šestom mjestu sa 6,2 odsto glasova i imaće jednog poslanika u EP.

Odziv birača ove godine bio je najveći od ulaska Češke u EU i iznosio je 36,45 odsto.

Mađarska

Stranka Fides mađarskog premijera Viktora Orbana osvojila je najviše glasova na izborima za Evropski parlament, ali sa slabijim rezultatima nego što su ankete predviđale.

Prema prvim rezultatima na osnovu 60 odsto prebrojanih glasačkih listića,  Fides je osvojio 43,8 odsto glasova, dok je nova mađarska opoziciona stranka Partija poštovanja i slobode (TISZA) Petera Mađara osvojila je 30,7 odsto podrške birača.

Direktor nezavisnog istraživačkog centra Politikal Kapital Peter Kreko ocijenio je da je taj rezultat "ogromna pobjeda Petera Mađara i veliki neuspjeh Fidesa", prenosi briselski Politiko.

Kreko smatra da će rezultat uticati i na parlamentarne izbore u Mađarskoj 2026.

Peter Mađar je bio dugogodišnji član Fidesa, ali je, nakon što je odlučio da je napusti, postao jedan od najžešćih kritičara premijera Viktora Orbana.

Na izborima je zabilježena visoka izlaznost od 57,6 odsto, u poređenju sa 43,4 odsto 2019. godine.

Estonija

Opoziciona estonska partija desnog centra "Otadžbina", koju predvodi bivši ministar spoljnih poslova Urmas Reinsalu izašla je kao pobjednik na izborima za Evropski parlament, osvojivši dva od sedam mjesta koja toj zemlji pripadaju u EP.

Javni servis ERR navodi sa je ta stranka osvojila 78.000 glasova,  prenosi Politiko.

Dva mandata je takođe osvojila Socijaldemokratska partija.

"Reformistička stranka" premijerke Kaje Kalas osvojila je samo jedno mjesto u odnosu na dva mjesta koja je imala prije pet godina.

Kalas je prije objavljivanja rezultata istakla da rezultati neće uticati na njenu premijersku funkciju, rekavši da se "ne kandiduje u Evropskom parlamentu".

„Partija centra", koja je povezana sa "Reformistička stranka", kao i krajnje desničarska "Konzervativna narodna partija", zadržavaju svoja mjesta u EP.

Holandija

 Holandska Zeleno-laburistička alijansa (GL-PvdA) pobijedila je na izborima za Evropski parlament (EP) u Holandiji i osvojila osam poslaničkih mjesta, pokazuju rezultati na osnovu gotovo 100 odsto obrađenih glasačkih listića.

Krajnje desničarska Partija za slobodu (PVV) osvojila je šest poslaničkih mjesta, prenio je Politiko.

PVV na izborima za EP 2019. godine nije osvojila nijedno mjesto, ali je ipak dobila poslanika u Evropskom parlamentu nakon Bregzita.

Stranka desnog centra odlazećeg holandskog premijera Marka Rutea, Narodna partija za slobodu i demokratiju (VVD), zauzela je treće mjesto i osvojila je četiri poslanička mjesta.

Desničarski Pokret građana-poljoprivrednika (BBB) i centristički Novi društveni ugovor (NSC) osvojili su dva, odnosno jedno poslaničko mjesto u EP.

Proevropska stranka Volt osvojila je dva poslanička mjesta.

Holandski poslanik u EP i kandidat Zelenih za sledećeg predsednika Evropske komisije Bas Ajkhut rekao je da su sjajne vijesti što su Zeleni pobijedili u Holandiji, istovremeno izražavajući razočarenje što je podrška Zelenima opala širom Evrope.

Bugarska

Koalicija GERB-SDS bivšeg premijera Bojka Borisova pobijedilac je na vanrednim parlamentarnim izborima, kao i na evropskim izborima.

Prema podacima agencije "Galup", na izborima za Evropski parlament GERB-SDS je osvojila 26,2 odsto glasova, dok je drugo mjesto zauzela koalicija Nastavljamo promjene -Demokratska Bugarska (PP-DB) sa 15,7 odsto.

Slijede "Preporod" sa 15,4 odsto, Pokret za prava i slobode (DPS) sa 11,7 odsto, Bugarska socijalistička partija (BSP) sa 9,7 odsto i "Ima takav narod" sa 6,4 odsto.

Izlaznost birača na izborima za Evropski parlament bila je 29,8 odsto.

Portugalija

Portugalska Socijalistička partija i Demokratski savez desnog centra ostvarili su najbolje rezultate na današnjim izborima za Evropski parlament (EP) u Portugaliji pošto su osvojile  više od 30 odsto glasova i po sedam poslaničkih mjesta.

Prema prvim izbornim procjenama, Socijalistička partija je na prvom mjestu sa 31,4 odsto glasova, dok je Demokratski savez osvojio 30,6 odsto.

Liberalna inicijativa osvojila je 9,8 odsto glasova, a stranka krajnje desnice Čega 9,2 odsto i osvojile su po dva poslanička mjesta u EP, prenio je Gardijan.

  Stranka zelenih LIVRE osvojila je 4,4 odsto glasova.

Na ovim izborima u Portugaliji kandidovalo se 17 partija i koalicija, isto koliko i 2019. godine.

Austrija

Prema prvim projekcijama pobjedu na izborima za Evropski parlament u Austriji odnijela je desničarska Partija slobode, ali sa manjim brojem glasova nego što je bilo očekivano, prenosi austrijska radio televizija (ORF).

Prema izveštaju ORF-a, Partija slobode dobila je 25,5 odsto glasova, tijesno ispred konzervativne Narodne partije (OVP) sa 24,7 odsto i Socijalnih Demokrata sa 23,3 odsto, prenio je Rojters.

Prognoza koja je objavljena ranije danas pokazala je da će "Partija slobode" biti u prednosti u odnosu na OVP 3,5 odsto.

Slovačka

Prozapadna opoziciona partija Progresivna Slovačka pobijedila je na izborima za Evropski parlament u toj zemlji.

Predsjednik Državne izborne komisije Eduard Burda rekao je na konferenciji za novinare da je ta stranka osvojila 27,81 odsto glasova.

Partija slovačkog premijera Roberta Fica Smer – socijaldemokratija, koja se protivi daljem naoružavanju Ukrajine, dobila je podršku 24,76 odsto birača, i zauzela drugo mjesto po broju glasova.

Republikanska stranka osvojila je 12,53 odsto, Glas-SD 7,18 odsto, a Hrišćansko-demokratski pokret 7,14 odsto glasova, prenosi TASR.

Izlaznost na izborima za EP bila je 34.38 odsto, što je najveći odziv za evropske izbore od pet koliko ih je do sada održano u Slovačkoj.

Italija

Stranka italijanske premijerke "Braća Italije" osvojila je najviše glasova na izborima za Evropski parlament, potvrđujući svoj status kao najpopularnija stranka u Italiji.

Prema podacima ankete za državnu radio-difuznu kuću RAI "Braća Italije" je osvojila između 26-30 odsto glasova, a na drugom mjestu je lijeva opoziciona Demokratska partija (PD) sa 21-25 odsto.

Druga glavna opoziciona stranka, "Pokret 5 zvjezdica" osvojila je između 10 i 14 odsto, dok je stranka pokojnog premijera Silvija Berluskonija "Forca Italia" završila na četvrtom mjestu, osvojivši između 8,5 i 10 odsto, prenosi Rojters.

Krajnja desničarska Liga Matea Salvinija osvojila je između 8 i 10 odsto glasova.

Litvanija

Prema prvim procenama litvanski demohrišćani (EPP) i socijaldemokrate dobiće po dva mjesta u Evropskom parlamentu, saopšteno je večeras.

Lider EPP Andrius ​​Kubilijus rekao je da ta stranka može "ponizno da slavi", jer bi i druge stranke iz njihove koalicije, Slobodarska partija i Pokret liberala takođe trebalo da dobiju po jedno mjesto u parlamentu, prenosi Politiko.

Očekuje se da će Socijaldemokratska partija Litvanije (S&D) takođe dobiti dva mjesta.

Ukupno Litvanija ima 11 mjesta u Evropskom parlamentu.

Španija

Španska Narodna partija desnog centra (PP) pobijedila je na izborima za Evropski parlament (EP) u Španiji  i osvojila je 22 mjesta od ukupno 61, koliko ta zemlja ima u EP.

Time je zadat udarac španskoj vladi koju predvode socijalisti premijera Pedra Sančesa, prenio je Rojters.

Sančesovi socijalisti osvojili su 20 mjesta u EP.

U Španiji je desnica je nastojala da evropske izbore pretvori u referendum o Sančezu.

Uoči glasanja, pažnja javnosti bila je usmjerena na priču u kojoj je uključena premijerova supruga, Begonja Gomez, koja je pod istragom zbog optužbi za korupciju i trgovinu uticajem, što je Sančez odbacio kao politički motivisane i potpuno neosnovane optužbe.

Belgija

Flamanske nacionalističke partije dominirale su na izborima u Belgiji, pošto je liberalna stranka premijera Aleksandra De Krua doživjela udarac, a sada se naziru teški koalicioni pregovori za formiranje nove vlade.

Uprkos anketama koje predviđaju da će krajnje desničarska, antiimigraciona partija "Flamanski interes" (Vlaams Belang) postati glavna politička snaga u zemlji, desničarska nacionalistička Nova flamanska alijansa (N-VA) zadržala je svoje prvo mjesto, sa očekivanim 22 odsto glasova, prenosi AP.

"Flamanski interes" je na drugom mjestu, sa 17,5 odsto, ispred Socijalističke partije "Voruit" (Vooruit), koja je osvojila oko 10,5 odsto glasova.

De Kruova partija "Otvoreni flamanski liberali i demokrate" osvojila je manje od sedam odsto glasova, znatno zaostajajući za krajnjom ljevicom.

Nedjeljni rezultati će rezultirati složenim pregovorima u zemlji podijeljenoj jezikom i dubokim regionalnim identitetima. Belgija je podijeljena po lingvističkim linijama, sa frankofonom Valonijom na jugu i Flandijom u kojoj se govori holandski na sjeveru, a vlade se uvijek formiraju koalicijama sačinjenim od stranaka iz oba regiona.

Istovremeno sa nacionalnim i regionalnim, u Belgiji su se održali i izbori za Evropski parlament.

Belgijski premijer Aleksander De Kro rekao je da će od danas biti "premijer u ostavci", nakon što je njegova partija desnog centra Otvoreni flamanski liberali i demokrate zabilježila loš rezultat na parlamentarnim izborima.

-Za nas je bilo posebno teško veče, izgubili sm - rekao je on uz suze pristalicama, prenosi briselski Politiko.

Naveo je da je "signal birača bio jasan".

Slovenija

Opoziciona Demokratska stranka (SDS) pobijedila je na izborima za EU ​​u Sloveniji i dobiće četiri od devet mjesta te zemlje u Evropskom parlamentu.

Vladajući pokret Sloboda dobio je na jučerašnjim izborima dva, a po jedno mjesto pripalo je zelenoj stranci Vesna, Socijaldemokratama (SD) i Hrišćanskoj-demokratskoj Novoj Sloveniji (NSi).

SDS je, nakon prebrojanih skoro svih glasova, dobio 30,8 odsto, što je više od četiri odsto u odnosu na prije pet godina, prenosi STA.

Pokret Sloboda, koji je prvi put učestvovao na izborima za EP, osvojio je 22,1 odsto glasova. 

Lider SDS-a Janez Janša predložio je da nacionalni parlament bude raspušten, rekavši da je rezultat "poruka slovenačkih glasača aktuelnoj vladajućoj koaliciji da postupi slično kao što je to uradio francuski predsjednik Emanuel Makron".

 Lider Pokreta "Sloboda" i premijer Robert Golob, izjavio je da je  zadovoljan rezultatima i primijetio da su stranke lijevog centra zajedno ipak dobile više od desnog centra.

-To je ono što nam daje nadu za budućnost. Uvjeren sam da će se to takođe odraziti na sledećim opštim izborima - rekao je on.

Vesna, osnovana prije dvije godine, osvojila je 10,5 odsto glasova, skoro isto koliko je njen kandidat Vladimir Prebilič dobio na predsjedničkim izborima prije dvije godine, navodi STA.

SD i NS su osvojili 7,71 odsto i 7,70 odsto glasova, jedva su nadmašili vanparlamentarnu Narodnu partiju (SLS) sa 7,27 odsto, pokazuju podaci Nacionalne izborne komisije.

 Ljevica je jedina stranka u parlamentu koja nije dobila ni jedno mjesto, sa osvojenih 4,7 odsto.

Lider SD Matjaž Han rekao je da je njegova stranka srećna što je osvojila jedno od devet slovenačkih mjesta, jedno manje nego do sada.

Izlaznost na izborima za EP u Sloveniji je premašila 41 odsto, što je dvanaest procentnih poena više nego prije pet godina.

Hrvatska

Na izborima za Evropski parlament HDZ u Hrvatskoj je osvojio šest poslaničkih mjesta, SDP četiri, a Domovinski pokret i "Možemo" po jedno mjesto, pokazuju rezultati na osnovu 99,87 odsto obrađenih biračkih mjesta. 

HDZ je osvojio 34,59 odsto glasova, SDP 25,96 odsto, DP 8,82 odsto, a "Možemo" 5,92 odsto.            

Glasalo je 751.845 birača ili 21,34 odsto, što su hrvatski mediji ocijenili kao veoma slabu izlaznost.

Le Pen: Spremni smo da preuzmemo vlast

Liderka francuske krajnje desnice Marin le Pen pozdravila je odluku predsjednika Emanuela Makrona da se u toj zemlji održe novi parlamentarni izbori, nakon što je njegova stranka Preporod doživjela poraz na izborima za Evropski parlament.

-Spremni smo da preuzmemo vlast ako nam Francuzi daju povjerenje na predstojećim nacionalnim izborima - rekla je Le Pen, prenosi Rojters.

Makron je objavio da raspušta vladu te zemlje i najavio parlamentarne izbore za 30. jun i 7. jul.

Prema trenutnim rezultatima, Makronov "Preporod" osvojio je 15,2 odsto glasova, dok je "Nacionalno okupljanje" osvojila je oko 32 odsto glasova, 10 odsto više u odnosu na posljednje izbore za Evropski parlament ​​2019. godine, što je postavlja kao favorita na predsjedničkim izborima 2027. godine.

Veber: Fon der Lajen će i dalje voditi EU

Aktuelna predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen biće na čelu Evropske unije još pet godina, poručio je u Briselu lider Evropske narodne partije (EPP) Manfred Veber, nakon što je ta stranka desnog centra osvojila najviše glasova na izborima za Evropski parlament.

On je naglasio da EPP želi demokratsku Evropu i da "pobjednik izbora sada ima pravo da imenuje predsjednika EK, prenosi Frankfurter algemajne cajtung.

Fon der Lajen je naglasila da će EPP izgraditi bastion protiv ekstrema i sa ljevice i desnice.

Subotić: Bez iznenađenja

Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike ocijenio je sinoć da izbori za Evropski parlament nisu pokazali prevelika iznenađenja, ali su potvrdili da Evropa definitivno ide udesno.

Subotić je za Tanjug ocijenio da to skretanje udesno neće imati posljedice na formiranje Evropske komisije jer je kako je rekao Evropski parlament kompleksna tvorevina.

-Treba imati u vidu da desnica nije monolitna tvorevina. Ona se deli u veliki broj grupacija i u tom pogledu oni ne glasuju zajednički, ne razmišljaju isto, nemaju jedan glas za razliku od ovih konvencionalnih liberala, socijalista i narodnjaka - rekao je Subotić.

Dodao je da je kada se sve sabere, odnos snaga koje su formirale komisiju, odnosno većinu prije pet godina je sličan i da iznosi oko 55 odsto.

-U tom pogledu mislim da centristi levog ili desnoj centra, mogu da odahnu jer ipak će moći da formiraju sledeću komisiju bez preterane zabrinutosti - rekao je Subotić.

Dodaje da smatra da sadašnja predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ne može da odahne jer je njoj potrebna podrška ne samo među državama članicama već i u parlamentu.

-Da bi pobedila ona mora da ima ubedljivu podršku i socijalista i liberala i narodnjaka. Junker ako se sećamo imao čak 50 glasova viška, a sada znamo da su te partije mnogo skeptičnije prema njoj nego što je to ranije bio slučaj. A znamo da čak i (Emanuel) Makron ne stoji toliko snažno uz nju kao pre - rekao je Subotić.

On dodaje da su stranke ljevice i zeleni su osvojili manje glasova, ali da će opet oni biti ta snaga koji će možda uticati na izbor Fon der Lajen.

-Dakle, mislim da će levica i zeleni biti, uprkos manjem broju poslanika, sve značajnija sila u Evropskom parlamentu - ocijenio je Subotić.

Povezani tekstov:

Izbori za Evropski parlament: EPP i dalje glavna, Makron raspustio skupštinu, iznenađenje u Finskoj

Vrtoglave cifre: Poznato kolika je plata poslanika u EU

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.