Ivan Nikolić, ekonomista: Globalni lom postaje sve izvjesniji

Ima li mjesta optimizmu ili će doći do velikih globalnih potresa, a pogotovo zbog novih dešavanja oko Bliskog istoka i berzanskih turbulencija? Naučni saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu Ivan Nikolić kaže kako su pomenute stvari za evropsku ekonomiju izuzetno zabrinjavajuće i rizične, pogotovo za samo srce evrozone, motore privrednog razvoja, Njemačku i Italiju, koje su prethodnih nekoliko decenija svoj razvoj i privredni rast bazirale na jeftinim energentima, koji su bili bitan input. Toga, kako kaže, više nema kao ni stabilnog globalnog tržišta na koja su ove zemlje nekada mogle sa sigurnošću računati. 

- Ni nekadašnje tehnološke i cenovne konkurentnosti evropskog izvoza više nema. To je naočitije u razmeni sa Kinom. Ni u odnosu sa SAD Evropa ne stoji baš sjajno, jer Amerika ima resurse, što joj olakšava opstanak u ovim turbulentnim vremenima. Kako god pogledamo, Evropa gubi u ovoj globalnoj igri i borbi za opstanak. Ako tome dodamo i probleme o depopulaciji i promene poslovnog okruženja, ali i novih političkih izazova, onda je jasno da oporavak Nemačke, Italije, ali i nekih drugih zemalja neće ići lako. Dapače. Ostaju i bez adekvatne i stručne radne snage. Seli se i kapital. Kratkoročna ekonomska perspektiva nije nikako dobra - kaže u intervjuu za “Glas Srpske” Nikolić.      

GLAS: Zemlje članice EU imaju danas BDP kao i 2008. godine. S druge strane, SAD su u tom istom periodu udvostručile isti, a Kina čak utrostručila. Koliko nam i ovo govori o već pomalo dramatičnom padu evropske moći i privrednih aktivnosti, jednog regiona koji je te 2008. bio najmoćniji u svijetu?

NIKOLIĆ: Nažalost, to je tako. I to nam govori o posrnuću evropske ekonomije. To je najočiglednije ako pogledamo stanje u industriji. Poslednji podaci govore da je međugodišnji pad u industrijskoj proizvodnji dramatičan. Negde je on čak i dvocifren, kao što je slučaj u Sloveniji. Srbije, međutim, ima pozitivne pokazatelje. 

Ali kako srce Evrope bude slabije radilo, i sa manjim kapacitetom, to će sve više imati uticaja i na naš region, posebno zemlje koje su do sada imale značajan izvoz u Italiju i Nemačku. Mi tu ne možemo ništa, moraćemo deliti njihovu sudbinu ili se okretati novim tržištima. 

GLAS: Da li mjere ECB u borbi protiv inflacije sve više liče na Sizifov posao?

NIKOLIĆ: Te njihove mere dale su određen rezultat. Inflacija je usporila, ali je u isto vreme došlo do recesije i značajnog pada životnog standarda. Visoke cene su promenile dosadašnji lagodni način života. Taj pad cena trebalo bi se nastavi zbog recesionih pritisaka ukoliko ne bude većih globalnih lomova koji sve to komplikuju.

Videli smo da se to najviše odražava na cenu nafte, koja je ponovo skočila na 94 dolara po jednom barelu. Sve u svemu, kada sumiramo izgledi za Evropu su izuzetno nepovoljni, jer imamo i taj efekat visokih kamatnih stopa. Ove zemlje su trenutno najzaduženije, a kamata na dug iznosi negde oko četiri-pet odsto.

GLAS: U prethodnih 15 mjeseci, zbog visoke inflacije, došlo je do najvećeg rasta kamatnih stopa na međunarodnom finansijskom tržištu u ovom vijeku.  One se najvjerovatnije neće smanjivati sve do septembra 2024. Koliko će i to biti dodatni kamen o vratu Evrope?

NIKOLIĆ: Veliki. Nije jednostavno funkcionisati i raditi u takvim okolnostima i tesnacu. Iduće godine su i izbori za evropski parlament i videćemo da li će to kod sve nervoznijih političara i onih koji odlučuju nešto promeniti, da smanje dosadašnju restriktivnu monetarnu politiku.

GLAS: Ukupni dug svih zemalja svijeta dosegao je rekordnih 307 biliona dolara. Koje su, prema vašem mišljenju, najugroženije zemlje te da li može doći do domino efekta?

NIKOLIĆ: Svakim danom možemo pročitati da je neko bankrotirao. I to je, između ostalog, posledica skupog novca i visoke stope zaduženosti. Ona je sada na istorijskom nivou. Ako posmatramo dug u odnosu na BDP on je stvarno izuzetno visok. Ti pokazatelji ukazuju da bi neke zemlje već trebalo da bankrotiraju. Dug Francuske ili Italije sada je veći od onog koji je svojevremeno imala Grčka, kada je upala u dužničku krizu.

Ali to će najviše na svojoj koži osetiti neke buduće generacije. Ono što zabrinjava jeste to što se ne može videti sunce na horizontu, što onda diskredituje i ovu bespoštednu borbu sa inflacijom, ali i ekonomskom i finansijskom krizom te očuvanjem životnog standarda, ali dosadašnjeg evropskog ekonomskog modela. 

GLAS: Na svjetskim berzama kada izbije kriza kursevi dionica padaju i traže se sigurnija utočišta. Šta je to u današnje vrijeme?

NIKOLIĆ: Nema sigurnog utočišta. Jedno vreme su to bile kriptovalute, ali je taj balon izduvao, a kupovanje drugih valuta, ni to nije više sigurno. Neki su prognozirali da će dolar pasti nakon okretanja Kine ka Rusiji i jačanja BRIKS-a, ali do toga nije došlo. On je u odnosu na evro čak porastao. Nema više logike, pogotovo jer globalni lom postaje sve izvesniji. Verovatnoća takvog ishoda je sve veća.

GLAS: Kako bi mogao izgledati taj globalni lom?

NIKOLIĆ: Kao i prilikom krize kojoj smo ranije svedočili. Tu pre svega mislim na onu iz 2008. godine. Ono što je interesantno da se ekonomske krize, kao po nekom nepisanim pravilu, javljaju svakih sedam do deset godina. 

Alternativa

GLAS: Kako objašnjavate to što je u Srpskoj u posljednje dvije godine došlo do pravog buma u građevinarstvu, odnosno stanogradnji?

NIKOLIĆ: Građevinarstvo sa sobom veže mnogo drugih privrednih grana. To je u nekom proteklom periodu bio jedan neiskorišten potencijal. Mislim da na ovim našim prostorima industrija stoji mnogo bolje nego u Evropskoj uniji.  Taj sektor je zdrav i dobar, trebalo bi ga i dalje koristiti, dok bar malo ne živne evropska ekonomija. U međuvremenu, ovo je dobra alternativa za privredni rast. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.