Istraživanje studenata FPN-a u Banjaluci: Stranci i bošnjačka elita nadmoćni u rušenju Dejtona

Smatra ovo 43,8 odsto studenata dva univerziteta u Republici Srpskoj, u Banjaluci i Istočnom Sarajevu, učesnika u anketi koju su sprovele njihove kolege sa Fakulteta političkih nauka (FPN) u Banjaluci Predrag Pažin, Mateja Aleksić i Marko Grgur. Anketa, koja je obuhvatila 518 ispitanih studenata, a predstavljena je juče na FPN-u, pokazala je da njih 227 ima takvo mišljenje, dok je 31,4 odsto anketiranih imalo negativan odgovor na ovo anketno pitanje.

Inače, cilj ove ankete bio je da se vidi kakvo mišljenje o Dejtonskom mirovnom sporazumu imaju studenti dva državna univerziteta u Republici Srpskoj. Anketa je na kraju pokazala da je čak 72,58 odsto ispitanika (376) za očuvanje ovog sporazuma koji je okončao rat u BiH.

Na pitanje šta njima predstavlja Dejtonski mirovni sporazum, 69,3 odsto (359) odgovorilo je -”garant mira i suživota”. Nešto više podijeljena mišljenja bila su kod pitanja: “Može li Republika Srpska opstati bez Dejtonskog sporazuma?” Oko 38 odsto ispitanih je reklo da ne može, 35 odsto je odgovorilo potvrdno, dok je njih 27 odsto reklo da ne zna. Sličan odnos bio je i kod pitanja: “Da li je ovaj mirovni sporazum održiv u dalekoj budućnosti?” Oko 40 odsto anketiranih je odgovorilo da ne zna, a 35 odsto da nije.

Na pitanje: “Ko ruši Dejtonski mirovni sporazum?”, studenti dva univerziteta u Republici Srpskoj uglavnom nisu imali baš velikih dilema - 54 odsto smatra da to rade OHR te inostrane diplomate i ambasadori, a 33 odsto smatra da to radi “bošnjačka politička elita”.

Još veći procenat je onih koji smatraju da visoki predstavnik nije potreban u BiH. Takav stav ima čak 64 odsto anketiranih budućih akademskih građana Republike Srpske. Da je OHR i dalje neophodan BiH, smatra 20 odsto ispitanih, a 16 odsto njih je reklo da ne zna odgovor na postavljeno pitanje.

Ma kako čudno zvučalo, 57 odsto anketiranih studenata je reklo da svoju budućnost, i pored svega, i dalje vide u Republici Srpskoj, dok je svaki treći (31 odsto) odgovorio kako je to ipak inostranstvo, a 12 odsto njih je reklo da je to neka od zemalja u regionu.

Oni koji su kazali da svoju budućnost ne vide u Srpskoj kao glavni razlog su naveli nepravdu i korupciju, ali i siromaštvo i nezaposlenost. Tek manji dio njih je rekao da bi otišao iz zemlje zbog profesionalnih izazova.

Na istom fakultetu, u organizaciji studentske organizacije, juče je održan i okrugli sto o temi “Dejton - juče, danas i sutra”, sa kog je poručeno da Republika Srpska ostvaruje svoju autonomnu poziciju unutar BiH i koristi sve raspoložive instrumente kako bi, prije svega, u potpunosti obezbijedila svoj unutrašnji suverenitet.

Docent na FPN-u Nina Sajić istakla je kako se pod izgovorom evropskih integracija BiH, Srpskoj pokušavaju oduzeti neke nadležnosti, dok brojne države koje imaju kompleksno ustavno uređenje mogu da ostvaruju sva svoja prava i prosperitet i da budu članice EU.

Profesor Vlade Simović upozorio je da bi svaki razgovor o raspakivanju Dejtonskog mirovnog sporazuma vodio u sukobe, navodeći kako je jedini ispravni put u ovom trenutku da se povuku strane sudije iz Ustavnog suda BiH, da bude ugašen OHR, koji više dijeli nego što spaja ljude u BiH, te da se sastanu domaći akteri i pregovaraju o svim ostalim pitanjima na bazi Dejtonskog sporazuma bez uplitanja stranih aktera.

Granica

Asistent na Fakultetu političkih nauka Siniša Simikić rekao je da pitanje demarkacije međuentitetske granice još nije dolazilo u prvi plan zbog nekih pitanja koja su ranije bila primarnija, kao što su očuvanje policije Republike Srpske i reforma vojske. Kaže da je pitanje granice u posljednja dva mjeseca u Republici Srpskoj aktuelizovano skupovima “Granica postoji”, ali i da još nije poznato da li će u narednom periodu biti konkretnijih poteza Republike Srpske kada je riječ o demarkaciji međuentitetske granice.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.