I Priština staje na evropski put BiH?
BERLIN, BANjALUKA - Jubilej Berlinskog procesa, odnosno deset godina otkako je ustanovljen, a u okviru kojeg se sastaju lideri zapadnog Balkana i EU, ostao je u sjeni nove svojevrsne potvrde da zvanični Brisel nema namjeru da prestane sa politikom uslovljavanja pojedinih zemalja ovog dijela Evrope na njihovom putu ka članstvu u Uniji, a sve to nakon što je između redova provučeno da BiH treba da prizna dokumenta samoproglašenog Kosova.
Berlinski proces je uspostavljen 2014. kao platforma za jačanje saradnje između zemalja zapadnog Balkana i EU i predstavlja, kako se ističe, ključni korak ka pripremi zemalja zapadnog Balkana za članstvo u EU. Na samitima, koji se održavaju najmanje jednom godišnje, sastaju se visoki zvaničnici zemalja zapadnog Balkana i njihovih partnera, uz prisustvo predstavnika EU institucija, međunarodnih finansijskih institucija i civilnog društva.
Posljednji sastanak održan je juče u Berlinu, gdje je potpisana Deklaracija podrške Akcionom planu za zajedničko regionalno tržište i sa kojeg je, između ostalog, opet ponovljeno da je zapadni Balkan neizostavan dio Evrope i da Unija želi pod svojim okriljem i ove zemlje, iako je činjenica da, otkako je formiran ovaj proces, niti jedna zemlja nije postala članica EU.
Uz pojedine ocjene da je sastanak protekao dobro, uz određena peckanja, iz Republike Srpske je poručeno da taj proces nije dao očekivane rezultate, ali i da se na putu ka EU stalno nešto ispostavlja kao uslov.
Među prvima je reagovao upravo predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik koji je kazao da se nijedna zemlja sa Balkana nije snažno približila EU za deset godina Berlinskog procesa, niti ima izgleda da se to desi u narednih pet godina.
Dodik je istakao da se pokušava nešto izgurati, ali nije siguran da se bilo šta pozitivno osjetilo za deset godina. On je naveo da se sada sve svodi na priču o tome da BiH dozvoli ulazak stanovnika sa samoproglašenog Kosova sa ličnim kartama, napomenuvši da BiH nije priznala tu lažnu državu i da ne može da na bazi toga prihvati nikakvu vrstu priče osim zvaničnih odnosa sa Srbijom.
- Oni koji žele da dolaze ovdje mogu da to čine putem dokumenata koje izdaje Srbija i to nije nikakav problem. Međutim, vidjeli smo da od Berlinskog procesa postoje neki pritisci te vrste koje je nemoguće riješiti sve do trenutka dok BiH ne prizna Kosovo i Metohiju, ako se to ikada dogodi - rekao je Dodik za RTRS.
Srpski član Predsjedništva BiH Željka Cvijanović rekla je da u okviru Berlinskog procesa nije zabilježen značajniji pomak nakon dobijanja kandidatskog statusa i početka pregovora BiH za članstvo u EU.
- Činjenica jeste da imamo Berlinski proces koji se više od 10 godina “vuče” kada je riječ o zapadnom Balkanu, te da nije zabilježen pomak osim dobijanja kandidatskog statusa i početka pregovora. U ovom smislu stvari zavise i od EU, odnosno koliko će uspjeti da pokaže opredijeljenost, spremnost i želju da zemlje zapadnog Balkana budu integrisane u Uniju - rekla je Cvijanovićeva.
Istakla je da će dosta toga zavisiti od političkih opredjeljenja i događaja, kao i ekonomskih dešavanja u okviru EU.
- Ne treba da se lažemo i da kažemo da sve zavisi od nas. U okviru Berlinskog procesa postoje stvari koje smo već imali, a to znači obnavljanje određenih sporazuma, protokola i slično - rekla je Cvijanovićeva i navela da u regionu nema dovoljno političkog razumijevanja, iako postoje ekonomske veze i infrastrukturna povezanost, ali sve to nije dovoljno da bi se reklo da je uspostavljen balans.
Cvijanovićeva je navela da se na evropskom putu očekuju naredni koraci nakon dobijanja kandidatskog statusa.
- Generalno, dato je zeleno svjetlo za početak pregovora, ali nisam veliki optimista da će se sve dešavati nekom velikom brzinom. Iz Republike Srpske insistiramo da je sve moguće ukoliko se poštuje Ustav i kada su svi uključeni u procese. To će biti naš stav i dalje i tu nema nikakvih uzurpacija, a razumijemo i činjenicu da stvari moraju biti koordinisane - rekla je Cvijanovićeva.
Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Staša Košarac izjavio je za Srnu da Berlinski proces deceniju nakon uspostavljanja nije dao ni očekivane, ni željene rezultate i ukazao da, iako su napravljeni određeni pomaci, ova platforma nije izrodila proširenje “evropske porodice”.
Košarac je naglasio da je, za razliku od Berlinskog procesa, “Otvoreni Balkan” jedina regionalna inicijativa čiji su rezultati nesporni, konkretni i vidljivi, posebno sa aspekta privrede.
- Kada pitate privrednike o “Otvorenom Balkanu”, njima je sasvim jasno kakve benefite donosi ova inicijativa, za razliku od Berlinskog procesa, koji ni nakon deceniju postojanja nije odgovorio na ključne izazove - rekao je Košarac.
Profesor međunarodnih odnosa Miloš Šolaja za “Glas” kaže da uslovljavanja od strane EU traju gotovo od 1999. godine, kada je BiH svojevoljno rekla da želi da bude dio Unije, naglasivši da “kada ulazite u nečiju kuću, taj neko i postavlja pravila”.
- Ne treba da čudi da EU postavlja neke uslove. Da li ćemo ih ispuniti, da li su oni korektni, da li treba voditi neke druge politike ovdje, to treba jasno reći Uniji, a prilika za to je i Berlinski proces koji je jedno vrijeme bio zamro. BiH i sada već doživljava određene kazne, odnosno sankcije, nalazi se na repu procesa za EU, jedini nismo dobili sredstva po osnovu plana rasta. Očigledno je da BiH pada na svojim unutrašnjim problemima, a EU to ne razumije i jednostavno gura neke stvari, tako da će ovo, kada je riječ o BiH, biti samo jedan u nizu samita koji neće donijeti neki veliki rezultat jer se svodi na to da li smo mi spremni da se dogovorimo i da na tom osnovu trasiramo put za EU - rekao je Šolaja.
Odluka Kurtija
Vlada takozvanog Kosova sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem na čelu odlučila je da jednostrano ukine vizni režim za građane BiH. Kurti je juče precizirao da će vizni režim biti ukinut od 1. januara, tako da će građani BiH sa ličnim dokumentima moći putovati na tzv. Kosovo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
