Goran Radivojac za “Glas Srpske”: Blokade energetskih projekata moraju pasti
Skidanje političkih blokada sa velikih infrastrukturnih i energetskih projekata, koje su u proteklom periodu svjesno nametale pojedine bošnjačke partije na nivou BiH, pitanje je svih pitanja, koje nove vlasti na tom nivou moraju što prije riješiti, kako bi se konačno počelo sa njihovom realizacijom.
Kazao je to u intervjuu za “Glas Srpske” profesor na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci Goran Radivojac, navodeći da očekuje da nakon formiranja nove vlasti na nivou BiH konačno budu odblokirani projekti gradnje HE “Buk Bijela”, aerodroma u Trebinju i gasovoda kroz Srpsku.
- Riječ je o investicijama koje iznose oko milijardu maraka. Pored direktnog uticaju na ekonomiju Srpske i BiH, one bi, ukoliko se počne sa njihovom realizacijom, imale i veliki indirektan uticaj na ostale “prateće” privredne grane. Tu mislim na trgovinu i određene uslužne djelatnosti. Naravno to će se onda odraziti i na veći iznos prikupljenih sredstava po osnovu PDV-a. Da zaključim, pomenute investicije sa sobom nose mnoge benefite, ne samo za Srpsku, već i cijelu BiH. Nadam se da će prevladati razum - kaže Radivojac.
GLAS: Od svih kapitalnih projekata posebno se izdvaja gradnja HE “Buk Bijela”, jer se pokazalo da samo energetski nezavisne zemlje mogu bezbjedno proći kroz ovu globalnu krizu? Da li su hrana i energenti postali resurs broj jedan?
RADIVOJAC: Naravno, zbog toga moramo što više koristiti svoje prirodne potencijale. Projekat gradnje HE “Buk Bijela” nije od juče, on je osmišljen još u vrijeme bivše Jugoslavije. O njegovom značaju ne treba trošiti puno riječi, posebno ako vidimo kakva je energetska situacija u Evropskoj uniji. Ovaj projekat ne bi trebalo da bude pod znakom pitanja ni sa strane isplativosti, ni sprovodivosti. Ni u jednoj varijanti. Njega koči samo politika. Vjerujem da će se i to uskoro promijeniti, što možemo vidjeti i iz određenih najava predstavnika “osmorke”.
GLAS: Koliko i samo dodjeljivanje kandidatskog statusa BiH može eventualno povećati broj investicija na našim prostorima?
RADIVOJAC: Tu se prije svega radi o političkoj odluci zemalja EU. Nisam stekao utisak da bi to dodjeljivanje kandidatskog statusa BiH moglo imati i određene ekonomske benefite, što se tiče investicija, jer ono što su predstavnici ove zajednice poručivali u proteklom periodu čini se kao “ćorak”. Nisam vidio nikakav ekonomski plan pomoći, a bojim se da za to trenutno nema ni novca u briselskoj kasi.
GLAS: U jednoj od posljednjih analiza upozoreno je da bi ekonomski rast BiH mogao značajno usporiti tokom naredne godine, na svega 1,2 odsto. Kakva su Vaša predviđanja?
RADIVOJAC: Ekonomski rast BiH zavisi dobrim dijelom i od privredne situacije u Evropskoj uniji, jer je naše domaće tržište dvotrećinski vezano za evropsko. I to je naša realnost, s kojom se moramo pomiriti. Kako bude kod njih, tako će biti i kod nas.
GLAS: Da li očekujete da inflacija konačno uspori tokom 2023?
RADIVOJAC: Teško je to procijeniti, jer su dešavanja na globalnom tržištu i dalje izuzetno turbulentna. Mislim da će doći do određenog usporavanja, ali postalo je očigledno da su određene stvari izmakle kontroli te da će biti potrebno dosta vremena da se ona svede na jedan prihvatljiv nivo.
GLAS: Mnoge zemlje uvode porez na ekstraprofit. Da li je tako nešto realno i kod nas?
RADIVOJAC: Nije, jer mi nemamo velikih naftnih kompanija, koje su u proteklom periodu najviše profitirale od ove globalne energetske krize. Rafinerija u Brodu, nažalost, ne radi i mi sve naftne derivate uvozimo.
Plivanje u novcu
GLAS: Kako gledate na podatak da su domaće banke čak “prelikvidne”?
RADIVOJAC: Mislim da taj podatak i nije baš tačan. Naš bankarski sektor je istina likvidan, ali ne u onoj mjeri kao prije nekoliko godina, kada su banke bile čak i hiperlikvidne. Lagano rastu kamatne stope na oročene depozite stanovništva i one više “ne plivaju” u velikom novcu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
