Gdje leži zec
Indeks američkih kompanija S&P 500 je u 2023. ostvario skok od 24,2 odsto. Ovaj indeks se sastoji od najvećih firmi u Sjedinjenim Američkim Državama koje su listovane na berzi i smatra se najbitnijim indeksom na svetu.
Indeksi su skupovi akcija čiji se dnevni skok ili pad u cenama kumulativno meri kako bi se znao sentiment tržišta. Na taj način vidite da li investitori kumulativno kupuju ili prodaju akcije i koliko.
Svaki dan iz medija se čuje da je berza skočila za, na primer, 2,1 odsto ili pala za 1,9 odsto. Znači da je kumulativna vrednost svih akcija svih firmi koje su u tom indeksu porasla ili pala za taj procenat u odnosu na prethodni dan.
Ključni faktor
Osvrnuću se na godišnju promenu cena S&P 500 indeksa od sedamdesetih godina prošlog veka do 2022. godine. Primetno je da je površina zelenog (rasta) nekoliko puta veća od crvene, što je srž berzanskih investicija.
Indeksi postoje više od sto godina i prvi je bio američki indeks 11 akcija transportnih kompanija na kraju devetnaestog veka.
Kako se železnica širila Amerikom, tako su firme u toj industriji nicale na svakom koraku. Narod je masovno ulagao u te firme od kojih su neke brzo propadale, a druge vratolomno rasle sa ubrzanom industrijalizacijom.
Od tada je američki finansijski sistem u stalnom rastu i danas je vodeći na planeti. Berza se pokazala kao ključni faktor u finansiranju novih kompanija i tehnologija koje su tradicionalno suviše riskantne za banke.
Komercijalne banke ne izdaju kredite startap firmama i riskantnim projektima. Često baš takvi projekti realizuju nove tehnološke proizvode i usluge koji čine naše živote lakšim i kvalitetnijim.
Poenta berze
Ovaj članak pišem na telefonu koji proizvodi firma koja se finansira putem berze na aplikaciji koja je u vlasništvu kompanije koja je takođe na berzi. Na početku njihovog razvoja nijedna banka nije bila spremna da im pozajmi novac.
U tom momentu takve firme se finansiraju iz privatnih izvora i specijalizovanih fondova. Razvojni put ih dalje vodi do berze, gde vlasništvo firme podele na akcije i na taj način dođu do široke investicione publike.
To je i poenta berze: transparentnost kompanija da bi što šira publika bila spremna da ulaže u što više industrija.
Tako je vremenom nastala i potreba da se sve u vezi s akcijama meri: prodaja, profit, marže, rast. Svaka kompanija na berzi se detaljno analizira, često od strane stotine analitičara. Onda se sve te firme skupe u indeks koji meri sve njih zajedno.
Od 1970. godine do kraja prošle godine indeks je u proseku rastao za 10,6 odsto godišnje. To laički znači da su svi ti ljudi, koji rade u tih 500 ogromnih američkih firmi, godišnje dizali vrednost kompanija za desetak procenata putem povećanja zarade.
Juga i amerika
Za ovih pedesetak godina to je 22.036 odsto. Ko je 1970. godine investirao 100 dolara u S&P 500 indeks, danas ima više od 22.000 dolara! To je moć složene kamate tokom decenija investiranja u berzu. Tu leži zec našeg siromaštva i političkih eksperimenata tokom dvadesetog veka.
Dok su Amerikanci svoje penzije kumulirali kroz zdrave ekonomske tokove putem berze, mi smo izmišljali državnu ekonomiju koja je kulminirala u raspadu Jugoslavije i nestanku penzijskog fonda sa njom. Dok su oni podržavali preduzetnike i mlade pronalazače, mi smo ih terali iz zemlje kao neprijatelje.
U Jugoslaviji 1970. jedino si mogao da uložiš u vikendicu kao prosečan građanin. Neko ko je skupio 10.000 dolara je mogao da napravi kućicu od sedamdeset metara kvadratnih i uživa u njoj. Svi znamo vrednost tih vikendica danas. A šta je sa Amerom koji je tu sumu uložio u indeks?
Danas tih deset hiljada dolara vredi 2.203.600 dolara. Vikendicu ste morali da održavate svih ovih godina, a račun sa akcijama niste morali ni da pogledate jednom. Mnogi se na mrežama čude ovim kalkulacijama i pokušavaju da se bore protiv jednostavne aritmetike. To samo govori gde je naša svest o sopstvenim finansijama.
S&P 500 indeks nije jedini, već je tu čitav niz indeksa koji prate akcije u različitim zemljama i industrijama. Indeksima ne trgujete direktno, već postoje fondovi i finansijski instrumenti koji ulože u sve te firme i tačno replikuju date indekse. Prema mnogim istraživanjima ovaj način investiranja se pokazao boljim jer je malo investicionih menadžera koji pobede tržište. Čak je i Voren Bafet savetovao svoju ženu i decu da kapital drže u S&P 500 indeksu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
