Francuzi traže osudu zločina nad Srbima

U predloženoj rezoluciji je navedeno da za rat u BiH postoji odgovornost obje zaraćene strane i da optuživanje samo jedne od njih za genocid ne bi dovelo do stvarnog pomirenja i trajnog mira. Napominje se i da, prema haškim kriterijumima, ne postoji nijedan čvrst element koji bi omogućio optuživanje Srba u BiH ili srpskog naroda za genocid u Srebrenici. U dokumentu se navodi da slučaju Srebrenice ne postoji nijedan formalan dokaz o postojanju plana za masovnu egzekuciju na osnovu etničkog porijekla, kao što je u februaru 2001. godine pred istražnom komisijom Narodne skupštine Francuske priznao Žan-Rene Ruez, koji je bio nadležan za istraživanje u Srebrenici.

- Od 1992. do 1993. godine 39 srpskih sela u blizini Srebrenice je uništeno, a njihovi stanovnici masakrirani i protjerani - navode se u predloženoj rezoluciji i dodaje da je Vojska RS 16. jula 1995. godine otvorila koridor da bi omogućila prolazak kolone bošnjačkih vojnika i civila od Srebrenice do Tuzle.

Ova rezolucija je prva u nizu sličnih dokumenata koje se bave zločinima na području Srebrenice kojom je obuhvaćeno stradanje Srba. Najviše bure izazvala je rezolucija koju za usvajanje u Savjetu bezbjednosti UN priprema Velika Britanija i u kojoj je navedeno da je u Srebrenici počinjen genocid.

Predsjednik RS Milorad Dodik, koji danas putuje u Sankt Peterburg, najavio je da će šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova zamoliti da Rusija stavi veto na britansku rezoluciju. Dodik je kazao da će Lavrovu pokušati da objasni da je veto RS važan zato što se zanemaruju srpske žrtve.

- Ako se želi dati pažnja Srebrenici, onda ta pažnja mora da bude usmjerena na žrtve i bošnjačkog i srpskog naroda. Uporno nametanje genocida vrše oni koji su možda vršili genocide u prošlosti nad drugim narodima, a sada Srbima pokušavaju da nametnu odgovornost - istakao je Dodik.

Britanska rezolucija je glavna tema i u institucijama u Srbiji. Državni vrh Srbije treba da započne konsultacije o tome kakav će stav zauzeti. Preovladava stav da bi Beograd trebao da se priključi zahtjevima RS i da zatraži da Rusija stavi veto na dokument, čije je usvajanje planirano za 7. jul.

Iz Kabineta predsjednika Srbije Tomislava Nikolića poručeno je da Srbija treba da traži podršku Rusije da blokira usvajanje rezolucije.

- Užas koji se dogodio u Srebrenici toliko je politizovan da izaziva mučninu. Ne mislimo baš ništa dobro o rezoluciji o Srebrenici počevši od motiva, preko sadržaja i poruka upućenih nama, a ne onima koji su kroz celu istoriju činili genocid - rečeno je u Nikolićevom kabinetu i dodali da Srebrenica nije izolovana pojava i da se desila u građanskom ratu poslije brojnih pokolja srpskog stanovništva u okolini Srebrenice.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić konačnu odluku u vezi sa stavom o rezoluciji trebalo bi da donese do kraja sedmice, a ministar inostranih poslova Ivica Dačić rekao je da Rusija može da podrži Srbiju u njenoj odluci, ali i ne mora.

Politički analitičar iz Beograda Dragomir Anđelković rekao je za "Glas Srpske" da će Srbija nesumnjivo tražiti da Rusija stavi veto na rezoluciju i da vjeruje da će Rusija izaći u susret tom zahtjevu.

- Možda će Srbija pre toga nastojati da izdejstvuje to da se u vezi s tim pitanjem stvara veća podela na međunarodnom planu i pokušati od Britanije izdejstvovati da odustane od takve rezolucije. Sa Rusijom će videti na koji način bi to mogla da spreči bez zvaničnog obraćanja. Ako ne bude drugog izlaza Srbija će svakako na zvaničan način nastojati da takvo nešto bude sprečeno jer se radi o političkoj zloupotrebi tragedije i reinterpretaciji čitave stvari na način koji je maliciozan po srpsku stranu - rekao je Anđelković.

Bivši šef srpske diplomatije Vladislav Jovanović je kazao da je rezolucija izrazito antisrpska i da je samo početak novih pritisaka zapadnih sila na Srbiju.

- Njen cilj je da se pritisne Beograd da ne sprečava da Kosovo dobije stolicu u UN, da digne ruke od Banjaluke i da oslabi veze s Rusijom - rekao je Jovanović.

Saradnik beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu Slobodan Janković rekao je da je rezolucija dio šire kampanje čiji je cilj da RS izgubi ključne nadležnosti i da dođe do centralizacije BiH.

Jakovčićeva rezolucija

U Evropski parlament ranije je upućena inicijativa za donošenje rezolucije o Srebrenici kojom bi se na dostojanstven način obilježila 20. godišnjica genocida, a evropske institucije pozvale da spriječe da se tako nešto ikada više ponovi. Inicijator rezolucije je hrvatski poslanik Ivan Jakovčić. Konferencija predsjednika Evropskog parlamenta će 2. jula odlučiti da li će nacrt ove rezolucije biti stavljen na dnevni red plenarne sjednice od 7. do 9. jula ili će biti data kao izjava predsjednika Evropskog parlamenta Martina Šulca i lidera poslaničkih grupa.

Opcije u Savjetu bezbjednosti UN

- Rusija, Kina, SAD, Velika Britanija i Francuska mogu blokirati usvajanje rezolucije o Srebrenici

- Velika Britanija, koja je predlagač može da računa na podršku SAD, Francuske i nestalnih članica

- Srbiju bi putem veta mogla da podrži Rusija

- Kina će najverovatnije biti uzdržana

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.