Dragana Mitrović, profesorica na FPN-u u Beogradu: Zapad svjesno drži Balkan zarobljen u prošlosti

Govore da nije treći svjetski rat, već je svijet u ratu. Ovo mišljenje dijeli i redovni profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu i osnivač Centra za studije Azije i Dalekog istoka Dragana Mitrović navodeći kako je svijet, generalno gledajući, ušao u eru epohalnih promjena u globalnoj politici i ekonomiji koje vode u pravcu velikog pregrupisavanja snaga u svijetu.

- I tako će biti sve dok se ne uspostavi neka nova ravnoteža snaga između velikih sila, a tu pre svega mislim na SAD, Rusiju i Kinu. Svi ovi procesi pregrupisavanja oslikavaju se kroz aktuelne krize. Postojeći međunarodni poredak zasnovan na zapadnoj, odnosno američkoj hegemoniji slabi i to je jedan od glavnih razloga nestabilnosti u svetu. Amerika pravi jedan strateški pritisak na države koje vidi kao neprijateljske. U Vašingtonu ne žele priznati novu realnost, već sve pokušavaju rešiti na bojnom polju, kroz izazivanje novih kriza. SAD to čine preko posrednika, kao i decenijama unazad, kroz različite “izvođače radova”. Ali američka hegemonija opada i oni nisu više u stanju da svoje ciljeve sprovode tako olako kao nekada - kaže u intervjuu za “Glas Srpske” Mitrovićeva koja je od 2008. i član Ekonomskog odbora Srpske akademije nauka i umetnosti, ali je i autor tri knjige i više od pedeset naučnih radova.

GLAS: Gledano kroz istoriju, imperije su se uzdizale, ali i padale. Koliko eventualni pad američke može biti opasan po ostatak svijeta?

MITROVIĆ: Takvi periodi su uvek opasni. SAD danas nemaju politički, a ni moralni uticaj kakav su nekada imale. Ali nikako ne treba zaboraviti da se i dalje radi o velikoj ekonomskoj i vojnoj sili, koja može naneti štetu svakoj državi koja im stane na put. Ta opasnost je još veća kako se približavaju predsednički izbori u Americi, jer sadašnja administracija na sve načine pokušava da prikrije činjenicu da njihova moć svakim danom sve više slabi. Zbog toga uvode i mnogobrojne sankcije. I one su pokazatelj gubljenja moći. Da zaključim, ne bi me začudilo da još negde izazovu neki proksi rat, koji bi skrenuo pažnju sa problema unutar ove države. Bajdenu je pre izbora potreban neki uspeh, makar i fiktivni.  

GLAS: Koliko izbori, njih oko 40 širom svijeta, a pogotovo oni na prostorima EU i SAD, mogu nešto promijeniti, te kako objašnjavate politički uspon desnice, odnosno suverenista u Evropi?

MITROVIĆ: Ukoliko suverenisti i dalje budu pobeđivali u pojedinim evropskim zemljama, to će značiti da je građanima dosta dosadašnje politike vladajućih koji su interese svoje zemlje potčinili onim američkim. Smatram da je sve više ljudi postalo svesno da su evropske države postale tek puke alatke u obračunu SAD sa Rusijom, ali i Kinom. Svesni su da zbog toga njihove ekonomije propadaju, te da životni standard pada. Naravno, treba pomenuti i migrantsku krizu, te naopaku zelenu agendu - sve su to stvari koje utiču na obične ljude, ali i njihove odluke.

GLAS: Šta se krije iza upozorenja zapadnih zvaničnika da i balkanski prostori predstavljaju potencijalnu opasnost? Prvi je to uradio Zelenski, a nakon njega Stoltenberg i Blinken. Da li uistinu postoji ta opasnost ili se radi samo o pravljenju alibija za nešto?

MITROVIĆ: Što se tiče ovih upozorenja, ne treba ih olako shvatiti. Mislim da nisu nimalo naivna, ali ni slučajna. Doživljavam ih kao otvorene pretnje, odnosno opasne poruke da se na Balkanu opet mogu izazvati nekakvi novi sukobi. Pojedine etničke grupe ili narodi sa Balkana, a na poziv sa Zapada, adresa koje su u Vašingtonu, Londonu i Minhenu, mogu odigrati negativnu ulogu ulazeći u otvoreni sukob sa svojim najbližim komšijama. Lideri tih naroda opstaju na vlasti upravo zbog podrške koju imaju sa ovih adresa. I takvih političkih likova se najviše bojim, jer oni neće prezati da zarad ostanka na vlasti preduzmu i neke radikalne korake. Zapad decenijama etničke zajednice na Balkanu drži svesno i planski zarobljene u prošlosti kako bi očuvao svoje interese na ovim našim prostorima. Oni zbog toga konstantno hrane to nepoverenje među balkanskim narodima. To ništa dobrog neće doneti ako se svi ne osvestimo i ne shvatimo tu jednu lažnu zapadnu dušebrižnost. 

GLAS: Specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak nedavno je poručio da se kosovski čvor mora raspetljati prije izbora za Evropski parlament. Zašto se zapadnim diplomatama toliko žuri, ali i zašto je Balkan uopšte toliko interesantan velikim silama?

MITROVIĆ: Žele ostvariti nekakav politički uspeh kako bi i nakon izbora očuvali svoje dobro plaćene pozicije. Ali taj kosovski čvor je nemoguće tako lako raspetljati kako misle Lajčak i njemu slični, koji dobijaju instrukcije iz Vašingtona. Od Srbije se očekuje da se odrekne dela svoje teritorije, identiteta, prošlosti, ali i budućnosti, što naravno da nije moguće.

Balkan je u tim centrima moći označen kao jedna vrsta tampon zone, odnosno prostor na kom se sudaraju razne civilizacije i kulture, ali i preklapaju razni geopolitički interesi. Zbog toga smo im interesantni, zbog tih raznih puteva i koridora koji povezuju Evropu sa Evroazijom. Velike sile žele imati kontrolu nad svim strateškim stvarima. Ta borba velikih dovodi i do svih ovih nestabilnosti na Balkanu. Ali veliki problem je i politička nezrelost pojedinih lokalnih lidera. Oni su, nažalost, i dalje spremni da igraju namenjene uloge koje vode ka bratoubilačkim ratovima. 

GLAS: Kako se u tu priču uklapa BiH, odnosno Republika Srpska?

MITROVIĆ: BiH se od strane međunarodne zajednice održava kao protektorat, što nije dobro ni za jedan od tri konstitutivna naroda. Benefit od toga imaju samo oni koji i dalje žele da se ponašaju kao kolonijalni osvajači. Republika Srpska se izborila za svoje postojanje i identitet. I to treba poštovati i čuvati.

Što se tiče BiH, mislim da ona svoju budućnost može početi graditi tek nakon što se odrekne tog kolonijalnog statusa. Da bi jedna država bila funkcionalna, mora samostalno donositi odluke. Mora imati suverenitet. Identitet. Svega toga danas nema, već je prisutna jedna velika podeljenost, a što, opet, dovodi do toga da taj inostrani intervencionizam postaje sve veći i otvoreniji. 

Političke igre

GLAS: Kako objašnjavate novu igru EU u vezi sa prijemom novih članica, jer postaje očigledno kako se sve više radi o političkom pitanju?

MITROVIĆ: Priča kako je navodno baš sazrelo vreme za prijem novih članica je geopolitički motivisana. Smatram da do prijema balkanskih zemalja neće doći u neko dogledno vreme, te da se radi o praznim obećanjima. EU se nalazi pred ogromnim izazovima. Tu se i podele unutar ove zajednice, koja je odavno izgubila svoju stratešku nezavisnost, a što je rezultat otuđene birokratije. Mnoge zemlje članice protive se novom proširenju, jer bi ostale bez dosadašnjih prihoda.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.