Dragan Petrović, politički analitičar, o događajima u Ukrajini:Meta sabotaže bi mogla biti i NE Zaporožje

Politički analitičar i naučni savjetnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu Dragan Petrović nema dilemu. Prema njegovom mišljenju, sve ukazuje da ukrajinska strana stoji iza uništavanja oba objekta, a motive, kako je istakao, je potrebno tražiti u konstantnim pokušajima Kijeva da skrene pažnju zapadne javnosti sa dešavanja na ratištu, vojnih neuspjeha, odnosno činjenice da Ukrajina još ne uspijeva da postigne veći vojni uspjeh, kojim bi opravdala dobijanje ogromnih količina oružja iz pojedinih zapadnih zemalja.

- Mislim da je to jedan od motiva. Možda i glavni. Da se kaže: "Eto, Rusi su sprečili našu ofanzivu na tom delu ratišta tako što su potopili prilaze". Mislim da su shvatili da nemaju kapaciteta da vojno pobede Rusiju i sada pribegavaju izazivanju kriznih i eventualno kataklizmičnih situacija kako bi se njih bila optužena Rusija, te nastavljeno sa podrškom Ukrajini, pogotovo novčanom. Zbog svega toga smatram da bi se i NE Zaporožje u jednom trenutku možda mogla naći u fokusu ukrajinskih stratega. I to nije nimalo bezazleno, baš kao ni uništavanje brane Kahovka. Ali mislim da sve ovo ne može promeniti dosadašnji tok rata, bar ne u meri da Rusija bude poražena. Primetno je i da Moskva još ne uvodi sve svoje vojne snage, kalkulišući iz za sada njima samo poznatih razloga - istakao je u intervjuu za "Glas Srpske".  

GLAS: Pojedini francuski mediji su objavili satelitske snimke koji ukazuju da je ukrajinska strana prije rušenja brane podigla nivo vode na maksimum. Da li i ovo ukazuje ko je glavni krivac?

PETROVIĆ: Kao što sam već rekao, sve ukazuje da je odgovorne potrebno tražiti na kijevskoj adresi. Ako pogledamo ko će više ispaštati zbog ovog rušenja, onda je to ruska strana. Njeni vojni položaji su poplavljeni kod Hersona, ali je ugroženo i vodosnabdevanje gotovo celog Krima. Sve ovo mi naoko liči na jednu košarkašku utakmicu, u kojoj gost par minuta vodi sa nedostižnom razlikom, ali domaćin uporno i dalje faulira gostujuće igrače, šaljući ih bespotrebno na liniju slobodnih bacanja. Ne žele priznati gubitak utakmice, a pogotovo jer su im istu organizovali i pripremili neki drugi sa strane. 

GLAS: Do kada će SAD gurati u propast Ukrajinu?

PETROVIĆ: Amerika je do sada u ovaj rat Ukrajine sa Rusijom uložila ogroman novac i oni neće dozvoliti da se ovaj sukob tek tako okonča. Zbog toga možemo očekivati dalji nastavak rata, sve do trenutka dok stratezi iz Vašingtona i Pentagona ne procene da mogu pred svojom domaćom javnošću reći kako je Rusija pobeđena, odnosno da je borba Ukrajine bila herojska i uspešna u odbrani demokratije čitavog sveta. Vašington će i dalje slati oružje i pomoć Ukrajini. Taj entuzijazam bi opao kada bi Rusija nanijela neke od većih udara ukrajinskoj vojsci. To je stvar inercije i vodilo bi ka nekim mirovnim pregovorima.

GLAS: Bivši generalni sekretar NATO-a izjavio je da bi neke članice Alijanse uskoro mogle dobrovoljno poslati vojnike u Ukrajinu. Da li bi to bio uvod u rat NATO-a i Rusije?

PETROVIĆ: Rat Rusije i NATO-a nije moguć, jer su obe strane svesne da u tom okršaju ne bi bilo pobednika. Što se tiče slanja vojnika, mislim da je to moguće. Poljska bi to mogla uraditi, ali to neće promeniti ništa.  

GLAS: Do kada Rusija može ekonomski i finansijski izdržati ovaj rat?

PETROVIĆ: Oni se dosta uspešno drže iako su im na početku zapadne zemlje davale malo šanse. Čak ne žure da sve ovo vojno završe.

GLAS: Stiče se utisak da Rusija svjesno oteže, jer je shvatila da ovaj rat više ekonomski pogađa Evropu i Ameriku nego njih? 

PETROVIĆ: Stvarno se može izvući jedan takav zaključak, ali ne bih se usudio da tako nešto generalizujem i sa sigurnošću tvrdim. Međutim, stvarno izgleda tako.

Bjelorusija i Poljska

GLAS: Da li je i koliko realno da u ovaj sukob bude uvučena i Bjelorusija?

PETROVIĆ: Ne­ verujem da do toga može doći. Jedini scenario za tako nešto je da Poljska otvoreno uđe u ovaj rat. Nadam se da Poljaci nisu toliko zaslepljeni, jer bi oni iz tog izašli kao poražena strana, ali je i veliko pitanje koliko bi se sve to odrazilo na bezbednost čitave Evrope. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.