Dr Srđan Perišić, profesor međunarodnog prava sa Instituta za azijske studije iz Beograda: Mirne BiH nema sa invazijom migranata

 Vlasti u Sarajevu su se neozbiljno i nespremno uhvatile u koštac sa ovim problemom, posebno imajući u vidu bezbjednosni apsekt, ističe profesor međunarodnog prava dr Srđan Perišić sa Instituta za azijske studije iz Beograda.

* GLAS: Nisu rijetka upozorenja da među migrantima ima i fanatika infiltriranih u običan narod koji bježi od rata i bijede. Koliko oni mogu biti opasni po BiH?

PERIŠIĆ: Pitanje bezbednosti je vrlo važno. Nije tajna da je BiH duboko podeljeno društvo, ali i zemlja koja je vrlo interesantna islamskim fundamentalistima. Činjenica da je već jedan broj migranata zatražio azil u BiH govori o tome da veliki broj onih koji su došli u BiH nema nameru i da ode iz nje. Oni žele ostati u BiH. Ako se procenjuje da će u BiH doći više od 50.000 migranata, šta mislite koliki će broj njih zatražiti azil? Veliki broj, u to sam siguran.

* GLAS: Zašto je to problem?

PERIŠIĆ: Veliki broj građana BiH ratovao je pod zastavom Islamske države. Oni su se vratili u BiH i čekaju daljne instrukcije. Ovu činjenicu nikako ne treba zanemariti. Oni možda trenutno “spavaju”, ali bi mogli biti veza i prvi kontakt sa ekstremistima koji će iskoristiti postojeću migrantsku krizu kako bi došli do BiH i tu ostali da žive.

* GLAS: Vlada RS se založila za pooštravanje politike davanja azila. Smatrate li da je to opravdana mjera?

PERIŠIĆ: To je dobar potez. Vlada RS je blagovremeno uočila problem i donela niz mera kojima pokušava zaštiti svoje građane. U Srbiji i Bugarskoj je bilo više migranata, nego sada u BiH. Ono što je posebno interesantno jeste podatak da je u BiH bilo više zahteva za azil nego u obe ove zemlje zajedno. Zašto je to tako? Pa verovatno zato što veliki broj migranata ne planira ni da ode iz BiH. Oni tu vide svoj novi dom.

* GLAS: Kako gledate na humanitarni aspekt migrantske krize?

PERIŠIĆ: Iskustva iz drugih zemalja pokazuju da dolazak većeg broja migranata predstavlja ogroman finansijski izdatak, koji je teško izneti bez pomoći EU i bogatijih zapadnih zemalja. Jer, gde sve te ljude smestiti? Čime ih nahraniti? Šta je sa medicinskom negom? S obzirom na to da su vlasti u Sarajevu u čitavu ovu priču ušle nespremne, bojim se da će ukoliko se obistine crne prognoze o dolasku ogromnog broja izbeglica doći do prave humanitarne katastrofe.

* GLAS: Šta sve treba da preduzmu vlasti u BiH kako bi se izborile sa ovim problemom, odnosno kako riješiti migrantsku krizu na najbezbolniji način imajući u vidu oba aspekta - humanitarni i bezbjednosni?

PERIŠIĆ: Vlasti u BiH trebalo bi od Brisela, odnosno Evropske unije, da zatraže da bude pošteđena od zbrinjavanja migranata i od svih mogućih kvota. Vlasti u Sarajevu to moraju uraditi ako žele mirnu BiH, jer se iza dolaska većeg broja migranata u BiH kriju veliki bezbedonosni problemi. Pogledajte šta se samo dešava u Francuskoj ili Nemačkoj. Najveći dio stanovništva islamske veroispovesti u BiH nije radikalan. Ali, ne treba zaboraviti da postoje i veoma radikalne grupe u BiH, koje su pod uticajem raznih islamističkih grupa sa prostora Bliskog istoka. Pogledajte samo koliko je bilo problema sa pripadnicima selafijskog i vehabijskog pokreta u BiH, koji su “uvezeni”.

* GLAS: Da li je jedno od rješenja i potpuno zatvaranje granica BiH koje je već predlagano kao krajnja mjera ukoliko migrantska kriza eskalira?

PERIŠIĆ: To je jedno od rešenja. Pogledajte samo šta su uradile Mađarska, Poljska, Slovačka, Češka ili Slovenija. Ove zemlje su se oglušile o sve preporuke EU. Neke od njih su gotovo hermetički zatvorile svoje granice. One na svojoj teritoriji ne žele migrante, jer su procenile da bi to moglo negativno uticati na život njenih graćana. Ukoliko vlasti iz Sarajeva dozvole da BiH preplave migranti, to će nesumnjivo imati dalekosežne i negativne posledice.

Demografska slika Evrope

* GLAS: Prema nekim procjenama, ukoliko se nastavi ovakvim tempom Evropu će do sredine ovog vijeka naseliti oko pedeset miliona migranata. Mijenja li se na taj način demografska slika Evrope?

PERIŠIĆ: U Evropi je već veliki broj migranata sa prostora Azije i Afrike, a procene govore da bi taj broj mogao biti daleko veći. Pojedine međunarodne organizacije učestvuju u finansiranju ovih migracija i dolaska izbjeglica na evropski kontinent. To rade i neke organizacije koje su pod kontrolom Džordža Soroša. Zašto to rade, iziskuje dublje analize.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.