Đorđe Đukić, ekonomista: Brisel ugrožava stabilnost Evrope
Zapad je zamrznuo oko 300 milijardi dolara u vlasništvu ruske centralne banke od početka sukoba u Ukrajini.
Klirinška kuća Juroklir (Euroclear) sa sjedištem u Briselu upravlja sa oko 191milijardu evra ovih sreds tava i prikupila je skoro 4,4 milijarde evra kamata tokom prošle godine. Prema najava
ma iz Brisela, EU ima plan da Kijevu proslijedi dio ovog novca, između dvije i tri milijarde evra.
Prema riječima doktora ekonomskih nauka i profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđa Đukića ovaj potez Brisela predstavlja
negaciju pravne sigurnosti te šalje jednu lošu poruku svim investitorima, a pogotovo onim institucionalnim, državnim.
- Mislim da to što su uvedene sankcije ne može biti izgovor. Ovo će nesumnjivo izazvati veliku nervozu kod mnogih država, da bi se jedan takav scenario mogao i njima desiti. Sigurno je da će doći do novog talasa nepoverenja, posebno kod centralnih banaka, koje će sigurno biti mnogo obazrivije gde će svoj novac držati, da
bi im on bio dostupan u svakom trenutku. Već je vidljivo da neke od njih vrše ozbiljnu diverzifikaciju svojih deviznih rezervi, kupujući zlato ili sele svoj novac sa zapada na istok - kaže Đukić.
GLAS: Da li je ovo upozorenje i Kini šta bi joj se moglo desiti ukoliko uđe u otvoreni kanflikt sa zapadnim zemljama?
ĐUKIĆ: Mislim da je Kina svesna toga i oni već jedno izvesno vreme povlače svoja sredstva i vrše dizerfikaciju deviznih rezervi. Novi potezi EU, ali i SAD, mogu samo dodatno podstaknuti Kinu da ubrza taj proces te da nastavi sa begom od dolara, ali i evra. Sve ovo bi moglo ubrzati i proces dedolarizacije. Radi se o procesu koji se baš zahuktao. Smatram
da će članice BRIKS-a posebno biti aktivne na tom polju, da dolar izbace iz igre, ali verovatno i evro.
GLAS: Da li je ovo i jedan od razloga što je cijena zlata posljednjih nekoliko sedmica vrtoglavo rasla?
ĐUKIĆ: Cijena zlata, ponekom nepisanom pravilu, reaguje na porast geopolitičkih napetosti u svetu. Svi su, takođe, i u iščekivanju šta će biti sa kamatnim stopama, da li će ih FED sniziti. Moje mišljenje je da borba sa inflacijom još nije završena, što je nedavno priznato i od strane američkih finansijskih institucija. Naime, cene usluga, ali i nekretnina, posle korone postale su potpuno neelastične i one u stvari
trenutno naduvavaju taj indeks potrošačkih cena.
GLAS: Kako objašnjavate da veliki globalni igrači sve više rasprodaju svoje akcije u kompanijama koje su ih i napravile bogatim?
ĐUKIĆ: Kad god u svetu nešto ozbiljno bukne, velike kompanije počnu da otkupljuju sopstvene akcije, jer ne žele da se nađu u situaciji da trpe nekakve spoljne faktore, koji su van njihove kontrole. Znači te kompanije se na ovaj način žele zaštiti, jer smatraju da će i u narednom periodu biti velikih geopolitičkih trvenja.
S druge strane, oni koji prodaju verovatno na taj način žele naplatiti svoj profit. Verovatno i oni beže u zlato.
Crna lista
GLAS: Predstavnici američke administracije upozorili su da bi se na crnoj listi Ministarstva finansija SAD mogle naći i ovdašnje domaće banke, za koje bude utvrđeno da rade sa ankcionisanim licima? Koliko je to opasno?
ĐUKIĆ: Radi se o receptu koji je već upotrebljen na Rusiji. Ukoliko do toga kojim slučajem i dođe, znači da će im biti ukinut svift kod i zabranjene sve novčane transakcije sa inostranstvom, ali i onemogućeno kartično poslovanje. To bi naravno pogodilo i preduzeća koja posluju sa inostranstvom preko tih banaka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
