Detalji pisma koje je Šmit uputio Stevandiću

Šmitovo pismo N1 prenosi u cjelosti: 

Republika Srpska je dio Bosne i Hercegovine i zaštićena je Opštim okvirnim sporazumom za mir (GFAP) i njegovim Aneksom 4, Ustavom BiH. Ustav RS definiše RS kao multietnički entitet tri konstitutivna naroda, Srba, Bošnjaka i Hrvata i ostalih, uz izričitu klauzulu o zabrani diskriminacije bilo koga. Republika Srpska mora da poštuje sve svoje narode. Za to postoji stalna obaveza.

Iako član 4. Ustava RS predviđa posebne odnose sa Srbijom, ovo pravo je uslovljeno okvirom postavljenim u Ustavu BiH (čl. II 2).

Kao rezultat toga, kulturni i etnički identitet Srba moraju poštovati svi, kao što i kulturni i etnički identitet Bošnjaka i Hrvata i ostalih moraju poštovati svi.

Deklaracija, kako možemo pročitati, sadrži nekoliko problematičnih zaključaka koji su u direktnoj suprotnosti sa odredbama Opšteg okvirnog sporazuma za mir i njegovim aneksima, posebno aneksima 4 i 10.

Na početku, kao što sam već naglasio, prema ustavnom okviru BiH, Republika Srpska je multietnički entitet u kojem su tri konstitutivna naroda (i ostali) ravnopravna, a njene vlasti ne predstavljaju samo srpski narod. Deklaracija ne priznaje ovaj ustavni princip. Ovaj princip je takođe sadržan u Ustavu RS u članu 1. Entiteti, osim toga, nemaju pravo na secesiju.

Dozvolite mi da pojasnim da Republika Srpska nije ni potpisnica GFAP-a niti ima pravo da uvodi jednostrano tumačenje GFAP-a i njegovih aneksa.

Članstvo u Evropskoj uniji je krajnji cilj države Bosne i Hercegovine, koji postaje opipljiviji nakon istorijske odluke Evropskog vijeća od 21. marta ove godine. Nije slučaj da entiteti imaju pojedinačno poziv u tom pogledu, nego su entiteti dio države BiH. Svako drugo tumačenje bi izazvalo značajno neslaganje u međunarodnoj zajednici, posebno među evropskim državama.

Formulacija u zaključcima od 18. do 25. podrazumeva jednostrano tumačenje aneksa 4 i 10 Opšteg okvirnog sporazuma za mir, koje nije kompatibilno s njegovim slovom niti s tumačenjem koje daju institucije zadužene za njegovu implementaciju i provođenje. To uključuje Visokog predstavnika, koji je prema aneksu 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma konačni autoritet u pogledu tumačenja Sporazuma o civilnoj implementaciji mirovnog rješenja, te Ustavni sud koji je donio odluke o većini pitanja koja se smatraju kršenjem GFAP-a u deklaraciji.

U svom saopštenju od 20. juna, Upravni odbor Vijeća za implementaciju mira pojasnio je da, iako Republika Srpska nije potpisnica GFAP-a, “Stranke Sporazuma su se obavezale da će u potpunosti poštovati suverenu jednakost, teritorijalni integritet i političku nezavisnost Bosne i Hercegovine i da u potpunosti poštuju i promoviraju ispunjenje obaveza preuzetih u aneksima Opšteg okvirnog sporazuma za mir, uključujući i njegov ustav”.

Problematičan je i zaključak 29, koji navodi da Sretenje, 15. februar, treba da bude i Dan državnosti Republike Srbije i Dan državnosti Republike Srpske. Ne ulazeći u detalje, moram naglasiti da Dan entiteta nije Dan državnosti.

Ustavni sud BiH je u prošlosti jasno presudio da određivanje takvog dana na način koji predstavlja istorijsko nasleđe, tradiciju i običaje samo srpskog naroda dovodi do stavljanja pripadnika srpskog naroda u privilegovan položaj u odnosu na Bošnjake i Hrvate, ostale, i građane Republike Srpske, i da je to protivustavno. Dan proslave Republike Srpske mora se odnositi na sve njene građane. Osim toga, treba postojati konstruktivan način da se slavi kulturni i etnički identitet svakog naroda ili etničke ili kulturne ili verske grupe.

S obzirom na problematične elemente deklaracije, njeno usvajanje u parlamentu entiteta Republike Srpske predstavljalo bi zvanični akt koji bi doveo u pitanje obaveze i obaveze Republike Srpske prema GFAP-u.

Dozvolite mi da ponovim da mirovni sporazum ne samo da štiti suverenitet, teritorijalni integritet i unutrašnju administrativnu strukturu BiH, već i samo postojanje Republike Srpske. Upravni odbor Vijeća za implementaciju mira bio je vrlo jasan u vezi s tim kada je u svom poslednjem kominikeu od 20. juna izjavio da:

Suverenitet postoji u Bosni i Hercegovini kao jedinstvenoj državi, čiji je teritorijalni integritet zagarantovan GFAP-om. Entiteti unutar Bosne i Hercegovine nisu države; postoje isključivo na osnovu Ustava BiH i nemaju nikakav vlastiti suverenitet. Stoga, Upravni odbor PIC-a poziva vladajuću koaliciju u RS-u da prekine sve akcije koje potkopavaju državu, njenu vlast i njen multietnički karakter. Upravni odbor PIC-a je ponovio da međunarodna zajednica zadržava neophodne instrumente za održavanje Opšteg okvirnog sporazuma za mir.

Pozivam vlasti RS da iskoriste mogućnosti koje im pruža proces evropskih integracija za napredak, unapređenje ekonomskog razvoja, podizanje životnog standarda, te ubrzanje i proširenje reformi za dobrobit građana RS, umesto da nastavljaju s politikom koja ima za cilj podrivanje osnova Dejtonskog mirovnog sporazuma. Želeo bih, međutim, biti jasan da je moj mandat da se suprotstavim svakoj pretnji suverenitetu i teritorijalnom integritetu države, te svakom pokušaju podrivanja ustavnog i pravnog poretka BiH i njenog institucionalnog okvira, stabilnosti i funkcionalnosti. Ja ću, u slučaju zakonodavnih akata koji proisteknu iz ove deklaracije, bez oklevanja podneti izveštaj Upravnom odboru Vijeća za implementaciju mira i delovati na odgovarajući i odlučan način u skladu sa svojim mandatom.

Na kraju, takođe pozivam vlasti RS da se pomire s prošlošću i promovišu pomirenje, koje je ključna komponenta održivog mira zasnovanog na Dejtonskom opštem sporazumu za mir, kao i oličenje principa i vrednosti EU.

Evropska unija je od svog osnivanja bila i ostaje projekat mira i pomirenja koji promoviše princip “jedinstva u različitosti”. To nije projekat segregacije i namernog pogrešnog tumačenja. Ohrabrujem vas da to imate na umu kako biste izbegli beskorisne i izazovne komplikacije“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.