Despot Kovačević, politikolog, za “Glas Srpske”: Ni u ratu u Ukrajini neće biti pobjednika

Prema mišljenju docenta na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu Despota Kovačevića, o figurativnoj slici potencijalnog rata koja se pripisuje Albertu Ajnštajnu može se prije svega govoriti iz ugla civilizacijskog nazadovanja.

- Svaki povratak u prošlost ne znači nužno nazadovanje, ali je primetno da postoje razorne tendencije za ideje slobode i prava čoveka. Sociološka misao razvija različite scenarije budućnosti, a jedan od njih je upravo deglobalizacija, resuverenizacija i povratak blokovske podele sveta uz niz efekata koji imaju u sebi konflikte i ratove. Rat u Ukrajini jeste jedan povratni talas koji ima naznake nove “gvozdene zavese” i povratka u prošlost. Ipak, na strani sam ideje da su integrativni procesi dominantniji od dezintegrativnih - istakao je u intervjuu za “Glas Srpske” Kovačević analizirajući sve veću neizvjesnost i opasnosti koje sa sobom donosi rat u Ukrajini.

GLAS: Da li je rješenje u nekoj novoj Jalti i ko bi na njoj mogao učestvovati? Mnogi smatraju kako bi jedan od scenarija mogao biti pravljenje nekog novog “berlinskog zida” u Ukrajini.

KOVAČEVIĆ: Rešenje za rat uvek je u mirovnim pregovorima. Ovakvi ratovi ne mogu imati pobednika. Ideje o novom “berlinskom zidu” i “gvozdenoj zavesi” su veoma precizne, međutim, treba dodati i da se međuzavisnost u ekonomskom, političkom, energetskom i svakom drugom aspektu podigla, pa se može očekivati da po smirivanju rata dođe do novih integracija. Ekonomija često postaje ključni faktor pomirenja.

GLAS: Često se govori da je ovo samo uvod u stvaranje nekog novog svjetskog poretka. Kako bi svijet mogao izgledati za deset godina?

KOVAČEVIĆ: Teško je prognozirati, to je najveći zadatak društvenih nauka, a bez jake argumentacije i dokaza teško je iznositi tvrdnje bazirane na nauci. Ono što nam može reći analiza postojećeg stanja je da su SAD i dalje najjača svetska sila, a da kao i po običaju imaju izazivače. Iako domaća javnost u tome vidi Rusiju, autori tvrde da su Kina, ali i Indija, veoma važni akteri u uspostavljanju novog međunarodnog poretka.

GLAS: Kako biste opisali pozicioniranje Turske, ali i Kine u trouglu Ukrajina-Rusija-Zapad?

KOVAČEVIĆ: Turska kao jaka ekonomija koja u određenoj meri zavisi i od Crnog mora se pozicionira kao medijator u ovom sukobu. Prethodnih dana Ankara je bila mesto susreta zvaničnika SAD i Rusije, što govori o značaju Turske u novim okolnostima. Pokušaji da se Turska destabilizuje su učestali i treba očekivati i dalje takve scenarije. Kina se, pak, vodi isključivo svojim interesima sa politikom nemešanja u unutrašnje odnose bilo koje zemlje. Kina ima veoma jaku dijasporu, ali se nikada nije aktivirala na bavljenju unutrašnjim pitanjima bilo koje države.

GLAS: Kriza u vezi sa Ukrajinom pokazala je i velike pukotine unutar same EU, od političkih do ekonomskih. Očekujete li da dođe do većih zemljotresa i tektonskih poremećaja unutar ove zajednice?

KOVAČEVIĆ: Evropska unija je u prethodnim godinama pokazala svoje slabosti, i kroz pandemijsku i migrantsku krizu, a potom i u ratu u Ukrajini. Najveća slabost koju je pokazala bila je manjak solidarnosti, kao temeljne ideje EU. Jasno je da evropski identitet ne može nadvladati nacionalne identitete, ali je podjednako jasno i da nacije i države unutar ove unije imaju korist od saradnje i zajedništva. Verujem da tu korist nikada neće prevazići interesi koji se mogu naći izvan nje. Stoga ni ne očekujem drastične promene unutar EU.

GLAS: Da li Vas zabrinjava i to što je razuma sve manje, te koliko su i sami mediji i društvene mreže krivi za današnje stanje u svijetu?

KOVAČEVIĆ: Mediji svake vrste, pa i novi društveni odavno su prevazišli svoju informativnu ulogu. Politički značaj medija ili kako se to naziva, medijatizacija politike, rastao je sa njihovim značajem za društvo. U vremenu lažnih vesti, postistine i drugih negativnih pojava mediji su samo sredstvo u rukama političke i ekonomske elite za oblikovanje javnosti. Ne mogu se mediji kriviti za stanje u svetu jer je zloupotrebljeno tržište, na koje i te­ kako utiče politika, dovelo do borbe za publiku bez bilo kakvih medijskih standarda. Retki su mediji koji teže objektivnosti i istini, ali ih svakako ima.

GLAS: Kako objašnjavate uspon desnice širom Evrope, od Italije, preko Poljske, Mađarske i Francuske do, recimo, Švedske?

KOVAČEVIĆ: Uspon desnice može se objasniti rastom populizma koji je postao važna politička formula za dolazak i opstanak na vlasti. Razdor koji se proizvodi zasnovan je na krizama i strahovima koji nastaju zbog kriza u svetu. Jasno je da je desnica ojačala i na neprincipijelnosti postojećih vladajućih partija i zloupotrebe demokratije, ali u tom talasu rast je zauzdan jer vidimo značajan odgovor i demokratskih pokreta i partija zasnovanih na idejama jednakosti i pluralizma. Svakako dobri primeri socijaldemokratskog rasta su pobede u Nemačkoj, veliki rast u Velikoj Britaniji, kao i levo-liberalnih ideja u Hrvatskoj, Austriji...

GLAS: Rusija je u neku ruku, a pozivajući se na “kosovski presedan” ponovo aktuelizovala i pitanje KiM. Kako riješiti ovaj Gordijev čvor, te šta mislite o prijedlogu “dvije Njemačke”?

KOVAČEVIĆ: Kosovski problem je aktuelan i bez Rusije, ali je svakako ovaj primer pokazao da principijelan stav ne postoji bez obzira na to gledali na Istok ili Zapad. Svaki slučaj je priča za sebe, jer ne postoje različiti konteksti, ali bez obzira na razlike, postoje principi koji se moraju poštovati. Traganje za rešenjima je veoma važan proces i iz svakog mirovnog i teritorijalnog sporazuma se mogu uzeti dobri elementi, ali ne postoje napisana rešenja za kosovski problem. Rešenja u ovom slučaju mogu biti brza samo ako su nametnuta i osuđena su na trajnu nefunkcionalnost. Posledice takvih rešenja, pak, nisu samo na Srbiju nego se mogu osetiti širom sveta u različitim konfliktima.

GLAS: Da li su “Otvoreni Balkan” i Berlinski proces dva suprotstavljena projekta?

KOVAČEVIĆ: Po svojoj prirodi ova dva okvira trebalo bi da budu komplementarna, ali se pokazalo da imaju i svoje kontradikcije. Prepreke za ostvarivanje “Otvorenog Balkana” leže isključivo u uskopolitičkim interesima koji nemaju pozitivan odnos prema saradnji. Iako su oba procesa veoma korisna i važna za društva i države regiona, prednost se može dati “Otvorenom Balkanu” jer je to izvorna ideja lidera sa zapadnog Balkana i daje dodatnu autonomiju i podsticaj da se mir i saradnja grade kroz zajedničku ideju bez posredovanja spoljnih aktera.

Korijeni podjela

GLAS: Nedavno održani međuizbori za američki Kongres ponovo su pokazali kako unutar američkog društva i dalje postoje duboke podjele. Da li se možete složiti s onima koji smatraju da građanski rat u ovoj državi nikada nije završen?

KOVAČEVIĆ: Potreba analitičara da prate istorijske analogije i podele je veoma prisutna. Podele unutar američkog društva imaju svoje korene, ali svakako da su protok vremena, migracije, društvena inkluzija i slični procesi doveli do pravljenja novih društvenih rascepa. U SAD postoje tradicionalno demokratske i tradicionalno republikanske države, ali i države koje nemaju jasnu orijentaciju pa se u njima suštinski odigravaju ključni izbori. Paralelu možemo praviti sa mnogim zemljama sveta u kojima pojedini regioni ili pojedine društvene grupe tradicionalno glasaju za određene opcije.

Želje i realnost

GLAS: Kakav je status evropskih integracija Srbije i BiH?

KOVAČEVIĆ: Političke elite u obe države naglašavaju svoju evropsku orijentaciju, ali ih ponekad stvarnost demantuje. Ipak, status zemalja zavisi i od njihovog napredovanja, ali i od političke volje da pristupe. Trenutno Evropska unija ne daje veliku nadu tim zemljama, ali je i dalje ne gasi. Najbolji primer je Severna Makedonija koja je učinila veoma značajne korake, a Evropska unija nije nagradila takav odnos.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.