Branko Pavlović, član pokreta “Mi - Glas iz naroda”: Pred strancima ne smije biti popuštanja
Pokret “Mi - Glas iz naroda” ni u jednoj kombinaciji nije spreman, ali i ni na jednom nivou vlasti da pravi koaliciju sa SNS-om, a pogotovo ne sa listom “Srbija protiv nasilja”, jer su njeni čelni ljudi, svi do jednog, do sada nebrojeno puta pokazali da su im draži zapadni, a ne srpski interesi. Istakao je ovo u intervjuu za “Glas Srpske” advokat Branko Pavlović, jedan od vodećih članova pokreta “Mi - Glas iz naroda”, komentarišući aktuelna politička dešavanja u Srbiji u postizbornom procesu.
- Oni su na pozicijama odricanja od Kosova, od Metohije i maksimalnog ugrožavanja dejtonskog položaja Republike Srpske unutar BiH, ali i momentalnog uvođenja sankcija Rusiji. To je za nas crvena linija. Mi to ne možemo nikada podržati. I nećemo. To se kosi sa svim onim za šta se mi zalažemo. Što se tiče Beograda, smatram da su novi izbori jedino rešenje. Ali, videćemo kakvu računicu ima SNS, da li oni na neki drugi način mogu da dođu do nedostajućeg broja odbornika za formiranje većine. Ne bih ni tu mogućnost isključio, jer su ljudi kvarljiva roba. Ljudi nas često pitaju zašto smo protiv saradnje sa listom “Srbija protiv nasilja”, bar na lokalu. Beograd je veliki grad, te pružiti podršku prozapadnim političarima da ga vode, bilo bi pogubno za celu Srbiju. To bi bilo svojevrsno instaliranje jednog zapadnog nosača aviona u Beogradu, preko kog bi se uništivala cela država. Da zaključim, ne možemo tek tako preći preko svojih političkih uverenja i podrške naroda koju nam je dao. Istina, vlast u Beogradu je do sada bila loša, ali zbog dubljih nacionalnih interesa, državotvornih, nismo spremni na saradnju sa nosiocima liste “Srbija protiv nasilja” – poručio je Pavlović.
GLAS: Srbija se trenutno nalazi u teškoj poziciji koju dodatno komplikuju i pojedine velike sile. Ambasador SAD Kristofer Hil obavijestio je vlasti u Srbiji o američkoj odluci da prihvati zahtjev Prištine o kupovini protivtenkovskih raketa “džavelin”. Kako gledate na ovaj potez Vašingtona?
PAVLOVIĆ: Kao prvo, mala digresija, ne smatram da se Srbija nalazi u nikad izazovnijim vremenima. Ako pogledamo malo kroz istoriju, bilo je mnogo težih perioda. Mislim da se danas previše pravi drama oko toga. A što se tiče ovog poteza Amerike, on je u potpunosti suprotan međunarodnom pravu i Rezoluciji 1244. Smatram da je i sama reakcija predsednika Aleksandra Vučića bila nedopustivo blaga. Kada neko nezakonito naoružava vojnu formaciju, koju je KFOR bio dužan da razoruža još 1999. godine, onda to nije ništa drugo do otvoreno američko izazivanje nestabilnosti u čitavom regionu. Trebalo je odlučnije reagovati na to. Na primer, Srbija je možda mogla saopštiti da će ukoliko dođe do isporuka ovog oružja, saradnju sa NATO savezom svesti na najmanji mogući nivo. Pa nek onda oni u Vašingtonu razmišljaju da li je pametna jedna takva politika koju vode. Ovako, ne reagujući na ovaj potez, može dovesti da SAD povuku i još neke radikalnije poteze.
GLAS: Nedavno je na prostorima KiM boravio i britanski diplomata Dejvid Kameron, obećavajući Aljbinu Kurtiju da će Velika Britanija učiniti sve da Kosovo dobije međunarodni legitimitet. Da li se na ovaj način daje novi vjetar u leđa Prištini za neke buduće nasilne akcije, jer svjedoci smo da se širom Kosova prave i nove vojne baze?
PAVLOVIĆ: Kameron nije ništa novo rekao. To je jedan kontinuitet u britanskoj spoljnoj politici prema Srbiji, ali i uopšte prema srpskom narodu na prostorima zapadnog Balkana. Smeta im naša odlučnost da sami krojimo svoju sudbinu. Zbog toga udaraju i po Republici Srpskoj.
I ovog puta je Srbija propustila da adekvatno diplomatski reaguje. U Ujedinjenim nacijama bi trebalo pitanje Kosova konstantno nametati kao temu razgovora, te upozoravati da se na prostoru KiM stvaraju vojne snage i baze, na šta Albanci nemaju prava prema Rezoluciji 1244. Moramo raditi sve na odbrani međunarodnog prava. Neće doveka ovo trajati.
Naravno, nikako ne treba zaboraviti na Rusiju, Kinu i recimo Indiju, koje insistiraju na međunarodnom pravu u ovim teškim globalnim vremenima. Stoga je važno da i Srbija bude vidljiva na tom planu.
GLAS: Izuzetno teška situacija je i u BiH, gdje je dodatno komplikuju pojedini inostrani ambasadori, ali i nepriznati visoki predstavnik Kristijan Šmit. Sad je sporan i 9. januar, Dan Republike Srpske. Ima li kraja ovome, te kako da se Srpska izbori sa svim pokušajima njenog institucionalnog uništavanja i osporavanja?
PAVLOVIĆ: Bilo mi je izuzetno zadovoljstvo prisustvovati obeležavanju 9. januara. Bili smo izuzetno dobro primljeni i ugošćeni. Mislim da je svima jasno o čemu se tu radi. Nije problem 9. januar. I da je neki drugi datum u pitanju, oni bi ga opet osporili. Mislim da predsednik Milorad Dodik vrlo jasno vidi koje opasnosti prete Republici Srpskoj, pokušavajući naći adekvatne odgovore na iste. To je jedan čvrst i beskompromisan stav. Kada stranci vide da je neko sa ovih prostora spreman na neku mekšu politiku, oni to tumače kao slabost, a ne kao želju da se izbegne destabilizacija regiona. Zato i rukovodstvo Srpske mora da nastavi sa tom oštrom politikom, jer bojim se da nema drugog načina.
GLAS: Čitav svijet se nalazi u rasulu. Prvo Ukrajina, onda Afrika, nakon nje Bliski istok, pa onda i Latinska Amerika. Šta je sljedeće?
PAVLOVIĆ: Mislim da je sve to rezultat gubljenja uticaja koji je Zapad do sada imao. Mislim da će krajnji rezultat biti slom NATO saveza, ali i same Evropske unije. Mora doći do sloma jedne agresivne liberalno kapitalističke politike. Ukrajinci su dobar primer kako izgleda kada te Amerika svesno gurne u jednu opasnu ratnu priču iz koje ne možeš izaći kao pobednik. To i druge zemlje treba da shvate. Čak i ovo što je uradio Izrael, mislim da neće nikako biti dobro po tu zemlju, ali i samu Ameriku. Sve ovo nekako za posledicu ima pomenuto gubljenje uticaja zapadnih zemalja. I to njih i najviše boli, jer zapadnim zemljama rukovodi krupni kapital, odnosno takozvana duboka država. Protiv toga se danas bori više od šest milijardi ljudi.
Bićemo svjedoci sloma sistema
GLAS: Kakav je vaš stav po pitanju eventualnog ulaska zapadnobalkanskih zemalja u EU, a što se u nedogled odlaže?
PAVLOVIĆ: Druga najača politička partija u Nemačkoj, tu mislim na AFD, u svom programu zastupa izlazak iz EU, odnosno smatraju da EU treba da izađe iz Nemačke. Mislim da ne treba nigde žuriti. Verujem da će za tri do četiri godine sadašnji koncept ove zajednice u mnogome biti promenjen. To sigurno neće ići u pravcu nekakve federalizacije. Možda se napravi nekoliko blokova. Videćemo. Da sumiram, živimo u istorijskom vremenu, a pre svega jer su pojedine ozbiljne države, poput Kine i Rusije, još pre 20 godina shvatile u kom pravcu će ići globalni tokovi međusobno se povezujući. Stvoren je jedan moćan blok koji može parirati globalistima i onima koji zastupaju neoliberalni kapitalizam. Bićemo svedoci sloma tog sistema koji je do sada vladao svetom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
