Branko Lukić za „Glas Srpske“: Početak samouništenja pravosuđa u BiH

Istakao je ovo u intervjuu za “Glas Srpske” beogradski advokat Branko Lukić, objašnjavajući motive odluke da podrži inicijativu da, ukoliko sud potvrdi optužnicu koju je podiglo Tužilaštvo BiH protiv predsjednika Srpske, zbog nepoštovanja odluka Kristijana Šmita, bude dio pravnog tima, odnosno savjeta za odbranu predsjednika Srpske, što je već, kako je dodao, podržalo oko 100 pravnih eksperata iz regiona. Kako je pojasnio, radi se o inicijativi koju je pokrenuo predsjednik Centra za obnovu međunarodnog prava Goran Petronijević. Dodaje da se ni sekunde nije dvoumio kada je čuo za sadržaj ove optužnice.

- Posao advokata trebalo bi da bude borba za pravdu, koja nije samo apsolutna, već i božanska kategorija. Ko je Kristijan Šmit? On je sve samo ne visoki predstavnik Ujedinjenih nacija. Da li ga je Savjet bezbednosti UN imenovao na to mesto? Da li je možda dobio agreman od ovog tela? Nije, ali to očigledno ne smeta članicama Kvinte, koje i dalje, pa i na ovaj način, pokušavaju da ga ustoliče na mesto visokog predstavnika, da bi zajedno s Ustavnim sudom BiH završio proces uništavanja Srpske. I to vidi svako ko je normalan. S druge strane oni slepo ostrašćeni stavili su se u službu tih zemalja, otvarajući politički proces protiv predsednika Srpske, i to, ironije li, zbog nepriznavanja odluka Šmita. Pa to je tragikomično. Što Šmit ne dokaže da je visoki predstavnik - zapitao se Lukić dodajući da bi eventualno podizanje optužnice protiv predsjednika Srpske mogao biti uvod u samouništenje pravnog i pravosudnog sistema u BiH.

GLAS: Kako gledate na trenutnu poziciju Republike Srpske, čije se rukovodstvo našlo na udaru, i to samo zato jer pokušava da zaštiti entitesku imovinu i Dejtonski mirovni sporazum?

LUKIĆ: To je veliki problem. I to je proces koji već dugo traje. Za tako nešto nema nikakvog pravnog i ustavnog osnova. Ne postoji državno ministarstvo poljoprivrede, a ni šumarstva. Ko bi onda upravljao tom imovinom, ako se oduzme Republici Srpskoj, kao entitetu. Uostalom Dejtonskim sporazumom nije ni predviđeno tako nešto. Ovo nije ništa drugo do nastavak antidejtonske priče, ukidanja nadležnosti koje Republika Srpska ima kao entitet. To je želja zapadnih sila, ali i bošnjačkih elita. Ali, verujem u pravi odgovor rukovodstva Srpske, da će naći načina da se odupre ovom novom pravnom nasilju.

GLAS: Koliko je i ovaj slučaj pokazao da su pojedine državne institucije i dalje pod velikim uticajem inostranog faktora?

LUKIĆ: To nije nikakva tajna, pokazalo se nebrojano puta do sada. Još gore u svemu tome jeste da je jedna od strana u BiH, bošnjačka, toliko puta pozivala na međunarodni intervencionizam, svesno ignorišući prava koja Republika Srpska ima kao entitet. Pa ko tu onda ruši Dejton?! Republika Srpska sigurno ne. Nijedan normalan pravnik, sa profesionalnim dignitetom, ne bi podigao ovakvu tužbu protiv predsednika Srpske, jer nema osnova. Ali uvek se nađe ljudi bez integriteta na koje se izvrši pritisak da tako nešto urade. I nema tu velike pravne filozofije. Zato smo se i okupili, da pokažemo koliko je ovaj slučaj pravno prizeman.

GLAS: Svemu ovome prethodile su i sankcije koje je Amerika donijela protiv čitavog republičkog vrha Srpske. Zatim je Njemačka odlučila da se povuče iz četiri velika infrastrukturna projekta. Da li se mogu praviti paralele s ovim što se posljednjih nekoliko dana dešava?

LUKIĆ: Sve je povezano, deo je to političke igre, iz jedne kuhinje, koja se poslednjih godina vodi prema Republici Srpskoj. BiH je klasični primer okupirane zemlje. Ona o ničemu ne može odlučiti bez saglasnosti sa strane. Jedna strana u BiH prihvatila je da igra tu podređenu ulogu, a oni koji se tome protive nalaze se pod velikim pritiscima. Odustajanje Nemačke od projekata u Srpskoj, ali i uvođenje sankcija od strane SAD, deo je tog paketa pritisaka. Ironije li, kada oni objašnjavaju zašto su uradili, navode i ako to nema nikakve veze sa srpskim narodom, da one neće uticati na obične ljude. To nije ništa drugo do smehotresna olimpijada. Što nikada nisu Aljbina Kurtija stavili na crnu listu?

Sjeme razdora

GLAS: Jedan od velikih problema je i pitanje inostranih sudija u Ustavnom sudu BiH. Da li je normalno da je u jednoj suverenoj zemlji, nakon 28 godina od završetka rata, oni i dalje budu u ovom sudu?

LUKIĆ: Jedan od najvećih remetilačkih faktora u BiH upravo je taj sud, koji se stavio i u poziciju zakonodavca. Inostrane sudije u Ustavnom sudu BiH, zajedno sa bošnjačkim, imaju zadatak da završe tu priču razvlašćivanja Srpske. Oni su krajnji egzekutori. Verujem da bi se narodi u BiH davno dogovorili da nije ovog inostranog faktora i ljudi poput Šmita. Ubeđen sam da bi svi problemi bili rešeni. Ali delu zapadnih zemalja to nije u interesu, koje i dalje siju otrovno seme razdora.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.