Božidar Forca, general-major u penziji, za “Glas”: Vašington okreće cijeli Baltik na Rusiju

Prema riječima general-majora u penziji i bivšeg načelnika Uprave za strategijsko planiranje Vojske Srbije Božidara Force, njen ulazak u ovaj vojni savez radikalno mijenja bezbjednosnu sliku baltičkog regiona i Arktika, ali i dodatno usložnjava ionako već komplikovane odnose između Moskve i Vašingtona.

- Da se stvara novi svetski poredak, već svima je jasno, ali iz poslednjih dešavanja vidljivo je i da Vašington na evropskim prostorima stvara jednu novu mini-vojnu koaliciju, koju čine Poljska, baltičke zemlje i sada Finska. Naravno, tu je i Rumunija, koja je centar NATO snaga prema istoku. Finska je odlučila da uskoči u voz onog za kog u ovom trenutku smatra da je jači, što će sigurno iz korena promeniti bezbednosnu konfiguraciju tog geopolitičkog prostora. Ne treba zaboraviti da Finska ima jaču artiljeriju i od Francuske. Znači, radi se o novom i moćnom američkom vojnom savezniku na tom levom krilu NATO saveza prema Rusiji - kaže Forca u intervjuu za “Glas Srpske” analizirajući posljednje strateške poteze NATO-a u Evropi.

GLAS: Koliko ovo može imati veze i sa nekim budućim ratom koji bi se mogao voditi oko prirodnih resursa na Arktiku?

FORCA: Mislim da je samo pitanje vremena kada će na tim prostorima doći do novog sukoba. Ta trka u vezi sa prirodnim resursima traje već jedno izvesno vreme. Rusija je u ovom trenutku u najpovoljnijem položaju što se tiče eventualnog zaposedanja tih prostora, koji se nalaze u međunarodnim vodama. Kada je u pitanju NATO, Velika Britanija je ta koja najviše radi na tom suprotstavljanju Rusiji, da ovlada tim prostorima. Finska u toj priči je jedna od karika, ali ne i ona presudna. 

GLAS: Kakav odgovor Rusije očekujete kada je u pitanju prijem Finske u NATO, da li u tom svjetlu možemo posmatrati i slanje nuklearnog oružja Bjelorusiji?

FORCA: Rusija je poslala svoje moćno oružje u Belorusiju kao odgovor na mobilizaciju velikih vojnih snaga u Poljskoj. Nije nemoguće da Poljska u nekom trenutku, kada dobije zeleno svetlo iz Vašingtona, i vojno interveniše u Ukrajini ili da napadne Belorusiju. Sve opcije su na stolu. Zbog toga se pretpostavlja da će Kremlj rasformirati dobar deo jedinica iz unutrašnjosti i poslati na svoje granice. Naravno, tu će bitnu ulogu dobiti i ruska baltička flota, koja će sada sigurno više biti okrenuta ka Finskoj.  

GLAS: Da li zbog toga Amerika od Poljske pravi novog vojnog i ekonomskog lidera Evrope?

FORCA: To je proces koji traje već jedno vreme, od izlaska Velike Britanije iz Evropske unije. Znači, pravi se jedna nova vojna sila na evropskim prostorima koja je, pored toga što predstavlja prvu pesnicu prema Rusiji, i jedna vrsta kontratega u odnosu na Nemačku unutar Evropske unije.

GLAS: Očekujete li da Turska i Mađarska spuste gard i omoguće i Švedskoj ulazak u NATO?

FORCA: Glas Mađarske nije toliko bitan. Oni u poslednje vreme, da tako kažem, više kalkulišu zbog ostvarivanja određenih benefita, ali na kraju uvek spuštaju gard. Kada je u pitanju Turska, mislim da će oni biti dosledniji u svojim zahtevima, a koji se tiču prijema Švedske u NATO. Verujem da će Vašington pritisnuti Ankaru, nudeći im određene ustupke, koji bi mogli doći i od strane Evropske unije. Mislim da će se na kraju stvoriti uslovi i da Švedska postane nova članica ovog vojnog saveza do kraja ove godine. 

GLAS: Generalni sekretar NATO-a u nekoliko navrata je istakao kako su u fokusu ove vojne organizacije Gruzija, Moldavija i BiH. Očekujete li da se pojačaju pritisci na vlasti u Srpskoj?

FORCA: Ako pogledamo NATO dokumente iz prošle godine, u njima je BiH označena kao prioritet broj jedan. Zato će oni i pojačati svoje pritiske, pre svega na rukovodstvo Republike Srpske. Prisetimo se samo nedavne izjave američkog državnog sekretara Entonija Blinkena u kojoj je Milorada Dodika uporedio sa Vladimirom Putinom. Iz ovog se najbolje može videti kako Vašington doživljava Republiku Srpsku, ali i kako će se odnositi prema njoj ubuduće.

GLAS: Da li je uopšte u današnje vrijeme moguće biti vojno neutralan?

FORCA: Teško, gotovo nemoguće. Trenutno su to, bar na papiru, samo Austrija i Švajcarska. Na papiru, jer one to odavno nisu. I ono što danas vidimo jeste da se maše raznim topuzima iznad glava onih koji ne žele u NATO. To najbolje možemo videti na ovim našim prostorima. Pravi se jedna nova gvozdena zavesa prema Rusiji, i NATO, koji je odavno prestao da bude odbrambeni savez, sigurno neće dozvoliti da ostanu neka crne rupe iza nje. I možete vi na sav glas govoriti kako želite biti vojno neutralni, to vam moćne sile neće dozvoliti.  

GLAS: Širenje NATO-a prema istoku bilo je jedan od glavnih razloga za izbijanje rata u Ukrajini. Koliko zapadne zemlje uopšte ozbiljno shvataju upozorenja ruskog predsjednika Vladimira Putina?

FORCA: Bojim se da oni Putina olako shvataju i nastavljaju da igraju svoju igru - odbrane unipolarnog sveta. Amerika je toliko zajašila, da ne misli stati i sići s leđa sveta. To, uostalom, možemo videti i na prostorima Indo-Pacifika, gde se Kina pokušava zauzdati. Zbog toga je napravljena jedna mini-kopija NATO saveza na tim prostorima. Radi se o vojnom savezu AUKUS koji, pored SAD, čine i Velika Britanija i Australija.

Uloga Kine ključna

GLAS: Može li se naslutiti kraj rata u Ukrajini?

FORCA: Prvo su rekli: “Ne damo tenkove Ukrajini”, pa su to na kraju ipak uradili. Isto i sa avionima. Ali sve to što su do sada dali je prava mizerija. Verujem da postoje velike šanse da se ovaj rat vojno završi tokom ove godine. Da bi do toga došlo, Ukrajina mora da ostvari neki vojni uspeh na terenu kako bi se zadovoljila domaća i inostrana javnost. Mislim da bi Kina u tim nekim mirovnim pregovorima imala ključnu ulogu. U tom kontekstu treba posmatrati i posetu evropskih zvaničnika Pekingu, a kada dođe do toga da to, recimo, uradi i američki predsednik ili državni sekretar Entoni Blinken, znaćemo da se nešto kuva.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.