Bojan B. Dimitrijević, istoričar, za „Glas Srpske“: VRS ima dostojno mjesto u istoriji srpskog naroda

Smatra ovo doktor istorijskih nauka i naučni savjetnik u Institutu za savremenu istoriju iz Beograda Bojan B. Dimitrijević, autor monografije Vojska Republike Srpske u ratu 1992 - 1995: “Vojska brza kao vjetar”, koju će večeras predstaviti u Banjaluci.

- Osetio sam potrebu da napišem ovu monografiju posvećenu Vojsci Republike Srpske i težnji srpskog naroda da ima svoju državu. Skupljajući materijal za biografiju generala Ratka Mladića shvatio sam da nema knjige koja obuhvata čitavu istoriju VRS te sam osetio potrebu da to uradim, jer sam znao da ako to ne uradi neki srpski istoričar, niko drugi neće sa dobrom namerom - kaže u intervjuu za “Glas Srpske” Dimitrijević.

GLAS: Kako je uopšte nastao naziv momografije?

DIMITRIJEVIĆ: Posle uspešno izvedene operacije “Lukavac 93” na Trnovu, jula 1993. godine, predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić rekao je: “To je zasluga ove vojske, koja je brza kao vjetar”. To mi se mnogo dopalo.

GLAS: Dok ste pripremali ovu knjigu, da li ste naišli na nešto što je na Vas ostavilo poseban utisak?

DIMITRIJEVIĆ: Imao sam priliku da se sretnem i razgovaram sa mnogim ljudima iz Vojske Republike Srpske. I te njihove priče i svedočenja o nekim ratnim dešavanjima na mene su ostavile najveći utisak. Mislim da sam za potrebe ove monografije intervjuisao više od 50 ljudi. I svako od tih svedočenja je bilo dramatično i potresno.

GLAS. U pojedinim zapadnim državama u proteklom periodu je sa određenih dokumenta, a koja se odnose na ratna dešavanja na prostoru BiH, skinuta oznaka tajnosti. Da li to može promijeniti dosadašnju nametnutu sliku o Srbima?

DIMITRIJEVIĆ: Srpski narod je svesno demonizovan. I mi se s tom nepravdom decenijama borimo. Znamo šta je istina. Smatram da je otvaranje ovih arhiva značajno, jer upravo ova dokumenta otkrivaju ono što mi godinama pričamo. Verujem da će nakon ovog dobar deo međunarodne zajednice, koji je do sada bio nenaklonjen nama, sada ipak imati nešto drugačiji pristup. Nažalost, biće teško u ostatku sveta promeniti tu jednu nakaradnu sliku rata u BiH, koju je kreirao Haški tribunal svojim iskonstruisanim sudskim presudama. Do promena može doći jedino ukoliko se dramatično promene neki odnosi u svetu i kada pojedini zapadni politički akteri ne budu više odlučivali. U međuvremenu, srpski istoričari treba da rade, jer, čini mi se da već dosta kasnimo za hrvatskom istoriografijom, a bogami i za bošnjačkom, koja je dosta agresivna.

GLAS : Republika Srpska se nalazi pod sve većim pritiscima. Na udaru se našla i njena imovina, a Kristijan Šmit, koga Republika Srpska ne priznaje kao visokog predstavnika, preuzeo je na sebe ulogu zakonodavca, iako na to nema pravo. Kako da se Srpska izbori sa svim ovim nedaćama?

DIMITRIJEVIĆ: Mislim da ono što radi predsednik Milorad Dodik jedini način da se izbori sa svim tim pritiscima. Tu pre svega mislim na odlučan pristup da se Ustavom zagarantovana prava Republike Srpske ne mogu više degradirati i oduzimati, a koja su ustanovljena Dejtonskim mirovnim sporazumom. Ta prava se moraju braniti po svaku cenu.

I to treba da rade sve srpske partije, bez obzira na to da li nalaze u vlasti ili ne. Republika Srpska, za razliku od nekog ranijeg perioda sada ima i mnogo prijatelja u svetu, koji shvataju nove geopolitičke procese. Borba za očuvanje Republike Srpske je teška, ali treba istrajati.

Od tih raznih međunarodnih diplomata sa Zapada ne treba očekivati ništa dobro. Njihovim odlukama treba adekvatno politički parirati. Na to obavezuje i 30.000 ljudi koji su svoje živote dali i ugradili u temelje Republike Srpske.

GLAS: Kako gledate na pokušaje da se ukine i ospori 9. januar, Dan Republike Srpske?

DIMITRIJEVIĆ: Proslava ovog datuma daje osećaj državnosti, koji u Sarajevu i na Zapadu žele suzbiti. Protivnici postojanja Srpske hteli bi da to svedu na neku folklorno-kulturnu priredbu. Njima smeta i taj prkos koji pokazuje srpski narod u zaštiti svojih prava i jako nacionalno jedinstvo koje se tada manifestuje.

GLAS: Koliko sve ono što se trenutno dešava na globalnoj sceni ide, ili ne ide, na ruku Republici Srpskoj?

DIMITRIJEVIĆ: Generalno gledajući, sve ovo što se dešava ne ide na ruku srpskom narodu, jer je rat u Evropi. Ne treba zaboraviti ni da se nalazimo u okruženju NATO država. Zato smatram da Srbija, ali i Republika Srpska, moraju u ovom ratu istoka i zapada ostati neopredeljene. To je jedini spas, dok se ne promene određeni geopolitički odnosi u svetu. Mudrom politikom treba izbegavati privlačenje pažnje nenaklonjenog zapada, uz održavanje dobrih veza sa Rusijom i drugim prijateljskim zemljama. 

GLAS: Kako gledate na ulogu Njemačke u ovim procesima, jer je većina visokih predstavnika bila germanskog porijekla?

DIMITRIJEVIĆ: U poslednjih dvadesetak godina uticaj Nemačke na ovim prostorima je dosta porastao, kako se Amerika nešto distancirala. Berlin danas pokušava sprovesti svoje geopolitčke interese na prostorima zapadnog Balkana. U fokusu im je Kosovo i BiH, odnosno Republika Srpska.

Njima je uvek smetao jak srpski faktor na Balkanu i sve su radili kako bi ga suzbili. I taj njihov pritisak će biti sve veći, jer je to i deo njihovih vekovnih planova. Sa tim ćemo morati da živimo, odnosno da nađemo načina da sve to amortizujemo.

Podaništvo

GLAS: Nedavno je jedan od medija u FBiH za ličnost godine izabrao američkog ambasadora u BiH Majkla Marfija. Da li se ovaj čin može nazvati podaničkim.

DIMITRIJEVIĆ: Oni na ovaj način žele da “pojačaju” navodno prijateljstvo sa SAD i steknu simpatije u Vašingtonu. Ali, oni zaboravljaju da to američko prijateljstvo vrlo skupo koštalo neke zemlje. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.