Aleksandar Đedovac za "Glas": Pomoć vidljiva na svakom koraku

Istakao je to u intervjuu za “Glas Srpske” direktor vojvođanskog Fonda za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu Aleksandar Đedovac.

- Nije pretenciozno reći da mi radimo i sarađujemo sa svima koji nešto rade i preduzimaju kako bi građanima i lokalnoj zajednici bilo bolje, kako u Vojvodini i celoj Srbiji tako i u zemljama regiona. Zahvaljujući tome, naša institucija je prepoznata kao pouzdan partner i podrška Srbima svuda u regionu - rekao je Đedovac.

GLAS: Od 2020. godine u nadležnosti fonda je i saradnja sa Srbima u regionu, šta je konkretno do sada urađeno?

ĐEDOVAC: Podržali smo obnovu i izgradnju više od 40 crkava, manastira i drugih verskih objekata, direktno smo pomogli više od 20 porodica na predlog lokalne zajednice i učestvovali u rekonstrukciji i uređenju više od 20 sportskih i dečjih igrališta. Gotovo u celosti finansirali smo “Srpsku kuću” u Beranama, zatim za područja pogođena zemljotresima u Hrvatskoj i RS obezbedili smo građevinski materijal u vrednosti više od 220.000 evra, pomogli adaptaciju desetak domova kulture te obezbedili školske torbe i radne sveske za osnovce u Hrvatskoj koji pohađaju nastavu na srpskom jeziku i điriličkom pismu. 

GLAS: Na kojim projektima trenutno radite i sa kojim povratničkim opštinama u BiH?

ĐEDOVAC: U ovom trenutku na području BiH je u nekoj od faza realizacije petnaestak projekata koji se realizuju uz podršku fonda. Za te projekte obezbedili smo više od 850.000 evra iz budžeta Vojvodine. Najznačajniji i najskuplji jeste izgradnja proizvodne hale u industrijskoj zoni u opštini Milići, za koju smo obezbedili 350.000 evra. Za prvu fazu izgradnje doma “Atanasije Šola” u Mostaru, koji će funkcionisati kao neka vrsta srpske kuće u tom gradu, izdvojili smo blizu 130.000 evra, a za rekonstrukciju i adaptaciju Srpskog kulturnog centra “Miroslav Čangalović” u Glamoču 100.000 evra. Tu su i projekat izgradnje vodovoda na području Lopara, za koji smo izdvojili blizu 70.000 evra, pa rekonstrukcija Doma kulture u Pisarima kod Šamca, u koju smo uložili bezmalo 40.000 evra, pa obnova i dogradnja nekoliko manastira i crkava za šta je ukupno izdvojeno više od 100.000 evra. 

GLAS:  Šta je sa rješavanjem pitanja imovine Srba u FBiH, koliko je zahtjeva do sada podneseno, a koliko je od tog broja uspješno riješeno?

ĐEDOVAC: Mi smo na planu rešavanja tog problema delovali preventivno, odnosno uglavnom smo radili na stvaranju pretpostavki i uslova da naši ljudi koji polažu imovinska prava u FBiH to svoje pravo i zaštite. Radili smo na tome da informacije o procesu usklađivanja zemljišnih knjiga i opasnostima koje u tom procesu prete ljudima poreklom iz FBiH u Vojvodini i celoj Srbiji, pa i izvan granica naše zemlje, dopru do tih ljudi, ali i da im budemo podrška u zaštiti tog prava. Otvorili smo i posebnu kancelariju putem koje smo pružili pomoć u informacijama i pravnim savetima, organizovali konferencije, javne tribine, putem partnerskih organizacija štampali informativne materijale. Na taj način došli smo do veoma mnogo ljudi i mislim da je sada vrlo malo onih koji nemaju bar osnovne informacije o ovom pitanju, što nam je i bio prvi cilj. 

GLAS: Šta je najveća kočnica u rješavanju tog pitanja?

ĐEDOVAC: U početku je to bila nedovoljna transparentnost čitavog procesa. Ne može se reći da je to sve započeto baš u potpunoj tajnosti i da niko nije znao šta se sprema, ali se može oceniti da nadležni organi i institucije u FBiH nisu u dovoljnoj meri i na pravilan način obaveštavali javnost o pripremama, zakonskim rešenjima, svrsi i ciljevima zakona o usklađivanju zemljišnih knjiga. Većina ljudi uopšte nije bila obaveštena o čemu se radi. Posledica je bila to da je za katastarske opštine koje su među prvima počele s tim procesom stiglo veoma malo prijava. Drastičan primer je Lohovo kod Bihaća u kojem je prema popisu iz 1991. godine živelo više od 700 ljudi, uglavnom Srba, a na poziv za prijavljivanje imovine u toj katastarskoj opštini, kako sam obavešten, stigla je samo jedna jedina prijava!? Značajnim angažovanjem institucija u Srpskoj i Srbiji, ali i radu različitih udruženja građana i inicijativa, situacija se na planu informisanosti značajno promenila. Za dalje rešavanje ovog pitanja od presudnog značaja je profesionalnost i ažurnost nadležnih organa FBiH, ali i motivacija kod naših ljudi da sačuvaju svoju imovinu. Bilo kako bilo, mi ćemo ih i dalje podsećati na to vrlo važno pitanje i biti na usluzi svakom ko zatraži pomoć, savet ili informaciju. 

GLAS: Vi ste na čelu fonda nepune dvije godine, kako ocjenjujete dosadašnju saradnju sa institucijama sa ove strane Drine? Kakva je saradnja sa udruženjima Srba povratnika u FBiH?

ĐEDOVAC: Imamo odličnu saradnju sa Srpskom pravoslavnom crkvom svuda u regionu, zatim Republikom Srpskom i svim njenim institucijama, kao i organima manjinske samouprave Srba u zemljama regiona, nacionalnim savetima i sl. Fond blisko sarađuje sa zavičajnim i izbegličkim udruženjima. Trudimo se da izađemo u susret svima koji ispunjavaju uslove našeg javnog poziva za dodelu sredstava i zato možemo reći da podržavamo projekte u svim oblastima - od negovanja folklora i tradicije, kulture, izdavaštva i informisanja pa do sporta i projekata usmerenih na ekonomsko osnaživanje korisnika. Kad je reč o podršci Srbima u FBiH, saradnju ostvarujemo sa crkvom i različitim nacionalnim organizacijama, kao i sa lokalnim samoupravama u onim opštinama u kojim srpske stranke učestvuju u vlasti. Tu konkretno mislim na Drvar, Bosansko Grahovo, Glamoč i Bosanski Petrovac.

JAČE VEZE SRBA SA MATICOM

GLAS: Kakvi su planovi fonda za naredni period?

ĐEDOVAC: Sredstva za programske aktivnosti fonda su danas znatno veća nego pre sedam-osam godina. Za to je, naravno, najuzaslužnija Pokrajinska vlada, koja nas snažno podržava, ali moram neskromno reći da smo mi tu podršku i poverenje i zaslužili. Sa minimalnim brojem zaposlenih, uspeli smo i prošlu godinu da završimo tako što smo realizovali sve planirane programe i aktivnosti, a završićemo i ovu. Plan je da tako nastavimo i u narednom periodu. Naša je želja da proces rešavanja izbegličkih i raseljeničkih pitanja u Vojvodini konačno privedemo kraju, a da programe podrške Srbima u regionu dalje razvijamo u skladu sa stvarnim ekonomskim, kulturnim, prosvetnim i duhovnim potrebama našeg naroda koji živi u okolnim zemljama. Uvek je moguće i poželjno da dodatno unapredimo čitav mehanizam raspodele raspoloživih sredstava kako bi ta sredstva bila još efektivnije i efikasnije korišćena, odnosno kako bi naša pomoć uvek stizala do onih kojim je najpotrebnija i koji će je na najbolji način iskoristiti. Želimo dalje jačanje veza našeg naroda izvan granica Srbije sa svojom matičnom zemljom. To je naša i zakonska i moralna obaveza. Uvek ćemo biti na raspolaganju našem narodu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.