Saveznici SAD protiv slanja kasetnih bombi, Ukrajina priznala odgovornost za napad na Krimski most

Ukrajinska zvaničnica:273 dana otkako smo zadali prvi udarac na Krimskom mostu

Ukrajina je prvi put priznala da je odgovorna za napad na Krimski most u oktobru prošle godine, prenosi agencija RIA Novosti.

-273 dana otkako smo zadali prvi udarac na Krimskom mostu kako bi poremetili rusku logistiku - napisala je zamjenica ministra odbrane Ukrajine Ana Maljar na Telegramu. Krajem maja šef Ukrajinske službe bezbjednosti (SBU) Vasilij Maljuk rekao je da Kijev želi da „presječe logistički put” do poluostrva i da je preduzeo odgovarajuće mjere, ali nije precizirao koje.

Načelnik Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine Kiril Budanov je negirao da ukrajinske obavještajne službe stoje iza napada na most.

Rano ujutru 8. oktobra prošle godine kamion je dignut u vazduh na Krimskom mostu, zbog čega se zapalilo sedam železničkih cisterni sa gorivom iz voza koji se kretao željezničkim dijelom prelaza. Eksplozija na mostu djelimično je uništila drumski dio mosta, zbog čega je privremeno zaustavljen saobraćaj.

FSB je objavio da su za eksploziju na Krimskom mostu (poznatom i kao Kerčki most) odgovorni Glavni obaveštajni direktorat ukrajinskog Ministarstva odbrane i njen direktor Kirilo Budanov. U tom slučaju uhapšeno je ukupno osam osoba.

Ukrajinski ministar: Ruska invazija nanijela 56 milijardi dolara ekološke štete

Ukrajinska državna inspekcija za životnu sredinu saopštila je da je ruska invazija u punom obimu izazvala ekološku štetu od 55,9 milijardi dolara, izjavio je ministar zaštite životne sredine i prirodnih resursa Ukrajine Ruslan Strilets.

Prema njegovim riječima, jedan dan rata uzrokuje 111 miliona dolara ekološke štete, prenosi Kijev independent.

Strilets je naveo da taj iznos ne uključuje štetu izazvanu eksplozijom brane Kahovka 6. juna.

-Rusija će platiti svaki dan ovog rata. Za svako izgorjelo drvo. Za svako oskvrnjeno parče ukrajinske zemlje. Zato se ujedinjujemo sa cijelim civilizovanim svijetom i radimo na priznavanju ekocida u međunarodnom pravu - rekao je Strilets.

Više saveznika kritikovalo odluku SAD o isporuci kasetne municije Ukrajini

Više američkih saveznika, UN i humanitarne organizacije kritikovali su odluku Vašingtona da Ukrajini isporuči kasetne bombe, prenosi BBC.

U petak su SAD potvrdile da šalju kasetnu municiju Ukrajini, koju je više od 100 zemalja zabranilo zbog opasnosti koje predstavljaju za civile.

Američki predsjednik Džozef Bajden je to nazvao “veoma teškom odlukom”, a Velika Britanija, Kanada, Novi Zeland i Španija su u subotu saopštile da se protive upotrebi takvog naoružanja.

Na pitanje kako komentariše ovu odluku SAD, britanski premijer Riši Sunak je istakao da je Velika Britanija jedna od 123 zemlje koje su potpisale Konvenciju o kasetnoj municiji, koja zabranjuje proizvodnju ili upotrebu tog oružja i obeshrabruje njegovu upotrebu.

Premijer Novog Zelanda Kris Hipkins, jedne od zemalja inicijatora konvencije, saopštio je da je to oružje “neselektivno, potencijalno nanosi ogromnu štetu nedužnim ljudima, a može imati i dugotrajan efekat”.

-Bijela kuća je obaviještena o protivljenju Novog Zelanda upotrebi kasetnih bombi u Ukrajini - rekao je Hipkins.

Španska ministarka odbrane Margarita Robles rekla je novinarima da njena zemlja ima “čvrstu obavezu” da se određeno oružje i bombe ne mogu slati u Ukrajinu.

I Kanada je saopštila da je protiv upotrebe kasetnih bombi i da ostaje u potpunosti u skladu sa Konvencijom o kasetnoj municiji.

Posebno je izrazila zabrinutost zbog potencijalnog uticaja bombi, koje ponekad leže nedetonirane niz godina, na djecu.

Njemačka je saopštila da, iako neće obezbjeđivati takvo oružje Ukrajini, razumije američku poziciju.

-Sigurni smo da naši američki prijatelji nisu olako donijeli odluku o snabdijevanju takvom municijom - rekao je portparol njemačke vlade Štefen Hebestrajt novinarima u Berlinu.

Kancelarija UN za ljudska prava je kritikovala odluku, a jedan predstavnik je saopštio da sa “upotrebom takve municije treba odmah prestati i da je ne treba koristiti ni na jednom mjestu”.

Portparol ruskog ministarstva odbrane opisao je ovaj potez kao “čin očaja” i “dokaz nemoći pred neuspjehom ukrajinske 'kontraofanzive' koja je mnogo najavljivana”. Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je saopštila da uvjeravanja Ukrajine da će koristiti kasetnu municiju odgovorno, “nemaju nikakvu vrijednost”.

Odluku Vašingtona kritikovale su organizacije za ljudska prava, a Amnesti internešenel je saopštio da kasetna municija predstavlja “ozbiljnu prijetnju životima civila, čak i dugo nakon što se sukob okonča”.

Bajden je u petak u intervjuu za CNN rekao da je razgovarao sa saveznicima o toj odluci, koja je bila dio vojnog paketa pomoći vrijednog 800 miliona dolara. On je saopštio da mu je trebalo “neko vrijeme da ga ubijede da to uradi”, ali je tako postupio jer “Ukrajincima ponestaje municije”.

SAD, Ukrajina i Rusija nisu potpisnice konvencije o kasetnoj municiji.

Ukrajinski ministar odbrane dao je uvjeravanja da će kasetne bombe biti korišćene samo za probijanje neprijateljskih odbrambenih linija, a ne u urbanim sredinama, prenosi BBC.

TASS: Odluka o povratku komandanata Azova donijeta na visokom nivou

Kopiraj

Odluka da se u Ukrajinu vrate komandanti bataljona Azov, zabranjenih u Rusiji i označenih kao teroristička organizacija, mogla je da bude donijeta samo na visokom nivou, rekao je TAS S-u diplomatski izvor u Turskoj.

-Ova odluka je mogla da bude donijeta samo na visokom nivou, s obzirom na trenutne dogovore između strana u ukrajinskom sukobu. Važno je napomenuti da je do nje došlo odmah nakon što je predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski završio posjetu Turskoj i da turska strana to nije objavila - rekao je izvor.

Završavajući posjetu Turskoj, Zelenski je objavio snimak sa istanbulskog aerodroma na kome se vidi kako pozdravlja lidere Azova koji stoje pored aviona češkog avioprevoznika.

U pratnji čuvara, kombijem su odvezeni do piste.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da povratak komandanata odreda Azov iz Turske u Ukrajinu predstavlja kršenje uslova postojećih sporazuma.

-Povratak oficira Azova iz Turske u Ukrajinu nije ništa drugo nego direktno kršenje uslova postojećih sporazuma. Štaviše, u ovom slučaju, uslove su prekršile i ukrajinska i turska strana - naglasio je Peskov za RIA Novosti .

-Prema sporazumu, predviđeno je da ukrajinski oficiri koji su branili fabriku Azovstalj u Mariupolju, ostanu u Turskoj do okončanja sukoba - precizirao je Peskov. On je napomenuo da niko nije obavijestio Rusiju o prebacivanju militanata. Peskov tvrdi da je Turska ''bila prinuđena na ovaj korak u pozadini neuspjeha Oružanih snaga Ukrajine u kontraofanzivi, kao i uoči samita NATO u Viljnusu''.

Ukrajina: Rusija koncentriše napore na pravcu Limana, Bahmuta, Avdejevke i Marinke

Generaštab Oružanih snaga Ukrajine saopštio je jutros da ruske snage koncentrišu svoje glavne napore na pravcu Limana, Bahmuta, Avdejevke i Marinke.

Kako je navedeno, proteklog dana bilo je više od 30 sukoba, ali su ukrajinske snage odbile napade, prenosi Unian.

Telegraf: Berlin će insistirati na odlaganju članstva Ukrajine u NATO

Njemačka će insistirati na odlaganju pridruživanja Ukrajine NATO-u, zbog straha da bi taj potez mogao da odvede Alijansu u rat sa Rusijom, piše londonski Telegraf.

Pozivajući se na izvor u Alijansi, list navodi da će zvanični Berlin iskoristiti predstojeći samit NATO u Vilnjusu, u Litvaniji, kako bi podstakao druge zemlje da se fokusiraju na bezbjednosne garancije Ukrajini, a ne na njeno članstvo.

-Berlin je nepokolebljiv kada je reč o mogućnosti da se odmah ponudi članstvo -rekao je izvor za Telegrafa, dodajući da Njemačka "želi proces i vreme za razvoj garancija, da u suštini blokira članstvo".

Taj izvor je dodao da Berlin ne želi da ruski predsjednik Vladimir Putin potencijalno testira član 5 Ugovora o NATO, prema kojem svaka država članica koju napadne spoljni agresor ima pravo da zatraži vojnu pomoć od ostalih članica.

Samit NATO biće održan 11. i 12. jula u Viljnusu, a jedna od ključnih tema biće Ukrajina.

Ukrajinski ministar:Pronađen mehanizam nadoknade štete koju je uzrokovala Rusija

Pronađen je mehanizam nadoknade štete izazvane oružanom agresijom Rusije na Ukrajinu, izjavio je ukrajinski ministar pravde Denis Maliuska.

-U petak je u Tokiju održan sastanak ministara pravde G7, gdje je ključna tema razgovora bio pravni odgovor na agresiju Ruske Federacije. Imamo puno razumijevanje sa našim međunarodnim kolegama u vezi sa zajedničkim ciljem i načinom na koji bi to trebalo da funkcioniše - rekao je Maliuska, prenosi Ukrinform.

Prema njegovim riječima, takav mehanizam se sastoji od tri glavna elementa.

-Prvo, izrada Registra štete, koji će uključivati sve foto i video dokaze, izjave svjedoka itd, a polovina toga je već sprovedeno. Stvorena je međunarodna organizacija pod nazivom Međunarodni registar štete - rekao je ministar.

Kako je naveo, četrdeset zemalja pristupilo je mehanizmu i obezbjeđuje njegovo finansiranje i funkcionisanje. Ukrajinska strana očekuje da će Registar biti u potpunosti razvijen i pušten u rad krajem 2023. godine, dodao je.

Kao drugi element, predviđeno je osnivanje komisije za obeštećenje koja će razmatrati potraživanja i utvrditi visinu naknade, precizirao je Maliuske.

Što se tiče finansiranja, sva imovina koja je sada zaplienjena i koja se nacionalizuje biće prebačena u relevantne fondove radi isplate obeštećenja, istakao je on.

CAR: Odlazak stotinak pripadnika "Vagnera" dio rotacije, a ne povlačenje

Odlazak stotina pripadniika ruske privatne kompanije "Vagner" iz Centralnoafričke Republike dio je rotacije snaga, a ne povlačenje, izjavio je danas portparol predsedništva CAR Albert Jaloke Mokpem.

Izvještaji o nedavnom odlasku velikog broja pripadnika "Vagnera" iz CAR avionom podstakli su spekulacije u posljednje vrijeme da se grupa povlači iz te zemlje, gdje su pomagali vladi da uguši nekoliko pobuna od 2018. godine, prenio je Rojters.

Mokpem je, međutim, izjavio da to "nije definitivan odlazak već rotacija".         

-Neki su otišli, a drugi će doći - rekao je on na konferenciji za novinare u glavnom gradu Bangiju.

Nekoliko stotina pripadnika "Vagnera" je nedavno napustilo CAR, rekao je vojni izvor Rojtersu, pod uslovom da ne bude imenovan, ne navodeći druge detalje.     

Ne zna se koliko ih je ostalo u CAR.  

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.