Pet evropskih lidera traži kolektivne napore EU za naoružavanje Ukrajine

Pet evropskih lidera traži kolektivne napore EU za naoružavanje Ukrajine

Petoro lidera EU pozvalo je danas Uniju i njene države članice da pojačaju vojnu podršku Ukrajini i poručilo da su Evropi potrebni kolektivni napori kako bi dugoročno naoružala Kijev. 

Njemački kancelar Olaf Šolc i premijeri Danske, Češke, Estonije i Holandije Mete Frederiksen, Petr Fijala, Kaja Kalas i Mark Rute priznali su u otvorenom pismu, koje je objavio Fajnenšel tajms, da će EU zaostati u cilju da pre marta pošalje milion granata Ukrajini, ali su naveli da napori EU ne smiju da prestanu.

-EU i njene države članice moraju da obnove svoje napore i pojačaju svoju vojnu podršku -poručili su lideri i naglasili da to mora da predstavlja nastavak kolektivnog napora, prenosi Politiko.

Oni su pozvali "prijatelje i partnere Ukrajine" da se ponovo obavežu na održivu dugoročnu vojnu podršku Ukrajini kao zajedničku evropsku odgovornost.

-Tek tada će Ukrajina moći da uspije u odbrani od ruske agresije - poručili su lideri EU.

Pismo je upućeno usred sve većih poziva evropskih lidera da se pojača vojna pomoć Ukrajini, pošto je podrška SAD obustavljena zbog suzdržanosti republikanskih poslanika u Kongresu po pitanju finansiranja ratnih napora Kijeva.

Šolc je bio najglasniji u pozivanju evropskih lidera da učine više po pitanju naoružavanja Ukrajine.

-Isporuke naoružanja Ukrajini koje je do sada planirala većina zemalja članica EU premale su. Potrebni su nam veći doprinosi - rekao je Šolc ranije ovog mejseca.

Njemačka je do sada poslala Kijevu vojnu pomoć u vrednosti od 17,1 milijardu evra, više od bilo koje druge evropske zemlje, pokazuju podaci Instituta Kil.

Na drugom mjestu je Velika Britanija sa 6,6 milijardi evra, a treća Poljska sa tri milijarde evra.

Francuska, koja je govorila o potrebi reforme evropske odbrane kako bi EU mogla da podrži Ukrajinu i bez SAD, do sada je poslala Kijevu vojnu pomoć u vrijednosti od 500 miliona evra.

Lideri EU okupiće se sutra na samitu u Briselu, gdje se očekuje da će ponovo potvrditi podršku Ukrajini i tokom kojeg će razgovarati o paketu pomoći Kijevu od 50 milijardi evra.

Borel: Ukrajina, odbrana EU i situacija u Crvenom moru teme sastanka u Briselu

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Jozep Borelj najavio je danas da će vojna podrška Evropske unije (EU) Ukrajini, jačanje odbrambene industriju EU, kao i bezbjednosni izazovi u Crvenom moru, Sahelu i Gvinejskom zalivu, biti glavne teme neformalnog sastanka ministara odbrane EU u Briselu.

On je to napisao na platformi Iks i rekao da će to biti tri glavne stvari u današnjoj agendi.

Prije početka sastanka rekao novinarima da mora da se pokaže da jasna posvećenost EU Ukrajini ostaje i da se nastavlja i dodao da je važno da se razjasni situacija i "sagleda gdje smo sada, gdje ćemo biti do marta i do kraja godine", prenosi Rojters.

Borel se nada da će na današnjoj sjednici biti donijeta i odluka o tome koja bi država članica mogla da predvodi predstojeću misiju EU za zaštitu brodova u Crvenom moru.         

- Moramo da odlučimo koja zemlja će preuzeti komandu, gdje će se štab nalaziti i koja će sredstva mornarice države članice obezbediti - rekao je Borel.

On dodaje da bi ta operacija mogla da bude pokrenuta sredinom sljedećeg mjeseca.          

- Neće sve države članice biti voljne da učestvuju, ali niko neće biti protiv (..) Nadam se da će 17. (februara) misija biti pokrenuta -rekao je Borel, dodajući da će operacija biti nazvana "Aspires", što znači "zaštitnik".

Kijev:Rusija napala Ukrajinu tokom noći sa 20 dronova i raketama „iskander“

Ruske snage su tokom noći napale teritoriju Ukrajine sa 20 jurišnih bespilotnih letjelica tipa "šahed-136/131", od kojih je 14 oboreno, saopštila je ukrajinska vojska.

Ukrajina je napadnuta i balističkim raketama „iskander-M“ sa „okupiranog Krima i Voronješke oblasti“, navodi se u saopštenju vojske, prenosi Unian.

-Snagama i sredstvima Vazduhoplovstva, u saradnji sa PVO Ukrajinskih odbrambenih snaga, uništeno je 14 neprijateljskih bespilotnih letjelica u oblastima Nikolajev, Zaporožje, Dnjepropetrovsk, Kirovograd i Harkov - saopštila je ukrajinska vojska.

U udaru na Nikolajevsku oblast povrijeđena je jedna osoba koja je hospitalizovana na intenzivnoj nezi, a oštećena su skladišta poljoprivrednog preduzeća i zgrada prodavnice, gdje je izbio požar koji se trenutno gasi, precizira se u saopštenju.

Makron: Evropa mora da donese hrabre odluke kako bi se odbranila Ukrajina

Evropska unija mora da donese hrabre odluke kako bi odbranila Ukrajinu, i to prije nego što SAD potencijalno odluče da obustave ili smanje svoju vojnu podršku Kijevu, izjavio je francuski predsjednik Emanuel Makron.

Gardijan: Zelenski od Zalužnjeg tražio ostavku, ovaj odbio

Volodimir Zelenski zatražio je od svog najvišeg vojnog komandanta Valerija Zalužnjeg da podnese ostavku, ali je general to odbio, piše britanski "Gardijan".

Borel: Pomirenje Rusije i Ukrajine bilo bi greška

Pomirenje Rusije i Ukrajine i prekid neprijateljstava bili bi greška, izjavio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Jozep Borel.

-Ponovo dolazimo u iskušenje za pomirenje. Ove ideje su bile pogrešne 2022. godine i ostale su pogrešne i danas. Ne smijemo dozvoliti da one oblikuju našu politiku prema Ukrajini -napisao je evropski zvaničnik u autorskom tekstu za francuski list ''Nuvel observater''.

Prema njegovim riječima, 2024. godina počela je "pljuskom ruskih dronova i projektila koji su pali na Ukrajinu", a ruski predsjednik Vladimir Putin je tvrdio da Ukrajina ne može da se odupre ruskom napadu i da će unutrašnje podjele i energetska zavisnost spriječiti Evropsku uniju da joj priskoči u pomoć.

- Pripremio se za rat koji će trajati samo nekoliko dana. Mnogi Evropljani su bili blizu toga da misle isto. Međutim, stvari su se ispostavile sasvim drugačije. Putin nije mogao da zamisli da će dvije godine kasnije Ukrajina i dalje pružati otpor - naveo je Borel.

On je dodao da su ukrajinske oružane snage pobijedile u bici za Kijev i Herson i oslobodile više od polovine teritorije koju je zauzela Rusija. Takođe, prekinule su blokadu crnomorskih luka i primorale Rusiju da povuče najveći dio svoje flote sa okupiranog Krima, piše Borel.

-Međutim, ukrajinska kontraofanziva prošlog ljeta nije dala očekivane rezultate i ruski agresori vrše pritisak na Ukrajinu, nastavljajući sa intenzivnim bombardovanjem. Rusija u 2023. godini gotovo da nije napredovala na bojnom polju, ali je Putin i dalje spreman da pošalje stotine hiljada mladih Rusa da ginu da bi osvojili Kijev. Njegova vojska i njegov narod pate, ali on ne zna put nazad - ocijenio je šef evropske diplomatije.

On je pozvao da se Kijevu obezbijede sredstva neophodna za okupaciju teritorija, uključujući rakete dugog dometa i druge moderne sisteme naoružanja. Borel je naveo i potrebu jačanja protivvazdušne odbrane Ukrajine.

Paralelno sa ovim mjerama potrebno je razvijati evropski sektor vojne industrije, napisao je Borel i dodao da je ova industrija daleko od spremnosti da riješi probleme sa kojima se suočava.

- Kao rezultat toga, ponovo čujemo da Ukrajina ne može da pobijedi i da podrška Zapada neće izdržati. I ponovo se pojavljuju iskušenja pomirenja. Ove ideje su bile pogrešne 2022. godine, a pogrešne su i danas. Ne smijemo dozvoliti da oni kroje našu politiku prema Ukrajini. Kao što je Sem Grin, stručnjak za Rusiju na Kraljevskom koledžu u Londonu, rekao: „Putin možda želi pregovore, ali ne želi da pregovara" - naveo je Borel.

Dodao je da ruski predsjednik želi da što prije okonča sukob, ali samo pod njegovim uslovima.

-Putin govori o „denacifikaciji“, „demilitarizaciji“, „demontaži“. Tri riječi koje znače samo jedno: kapitulacija. On je već u brojnim prilikama pokazao da nikada ne pregovara u dobroj vjeri i da ne poštuje postignute dogovore. A danas, manje od godinu dana prije američkih izbora, za koje vjeruje da bi mogli da idu u prilog njegovim imperijalističkim ambicijama, ko može ozbiljno da vjeruje da Vladimir Putin traži kompromis? - zapitao je šef evropske diplomatije.

Kako je ocijenio, Putin je pogriješio u pogledu sposobnosti svoje vojske, otpora Ukrajinaca i u pogledu evropskog jedinstva.

-Pobjeda Ukrajine pred ruskom agresijom je najbolja garancija bezbjednosti za Evropu - rekao je on i zaključio da, uz pomoć EU, "Ukrajina može da vrati imperijalne ambicije Rusije na smetljište istorije".

Rasmusen: Ukrajina bi trebalo da bude pozvana u NATO na samitu u julu

Poziv Kijevu da učestvuje na samitu NATO u Vašingtonu u julu može da utre put miru i liši podsticaja ''ruskog diktatora Vladimira Putina'' da nastavi rat protiv Ukrajine, izjavio je bivši generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen na zajedničkom brifingu sa šefom kabineta ukrajinskog predsjednika Andrijem Jermakom u Kijevu.

Zvaničnici: Rusi dronovima napali civilnu infrastrukturu u Harkovu

Ruski dronovi pogodili su sinoć civilne ciljeve u Harkovu na sjeveroistoku Ukrajine, izazvavši požare i nanijevši štetu infrastrukturi, saopštili su lokalni zvaničnici.

Gradonačelnik drugog po veličini grada u Ukrajini Igor Terehov napisao je na Telegramu da je jedan dron pogodio stambenu zgradu i izazvao požar, prenosi Rojters.

Guverner Harkovske oblasti Oleh Sinehubov rekao je da je u više napada dronovima oštećena gradska i civilna infrastruktura.

On je dodao da je na grad palo najmanje šest dronova.

Razmjere štete i podaci o mogućim žrtvama još se utvrđuju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.