Euraktiv: U 2023.će polovina žena u EU doživjeti nasilje u porodici

Ovaj "tihi rat protiv žena" za njih je unapred izgubljen, navodi Euraktiv u analizi i objašnjava da evropske vlade ne uspijevaju da prikupe pouzdane, uporedive podatke o nasilju u porodici, silovanju i femicidu, kao i da postoje razlike u pravnim definicijama i inkriminisanju oblika rodno zasnovanog nasilja.

Podaci su lošeg kvaliteta, puni rupa i nedoslednosti i u kombinaciji sa nedostatkom prekograničnih okvira, potkopavaju nacionalne napore i napore širom EU da se ostvari pravda, obezbedi zaštita i izreknu presude, navodi evropski portal.

Pošto su državni resursi širom Evrope već opterećeni zbog pandemije kovid-19 i rata u Ukrajini, mnogo toga pada na teret nevladinih organizacija. Evropski ženski lobi je saopštio za Euraktiv da je nedostatak dostupnih podataka, kao i malo tačnih definicija femicida ili nasilja u porodici na nacionalnom ili nivou EU, problematičan.

Kako se navodi, postoje brojni nedostaci na nivou država, navodeći kao primjer Francusku koja ne priznaje femicid kao pravni koncept, a da statistiku njegovog broja uglavnom vode nevladine organizacije koje su registrovale povećanje od 102 u 2020. na 147 u 2022.

Što se tiče nasilja u porodici, u Francuskoj je u 2020. godini zabilježeno preko 159.000 slučajeva, što je povećanje od 10 odsto u 2019. godini, sa 87 odsto žena žrtava.

Seksualno nasilje je takođe poraslo za 30 odsto između 2017-2022. Za Austriju se navodi da nije zvanično ažurirala podatke o femicidima od 2020. godine, ali da podaci između 2016-2018 otkrivaju da je to jedina zemlja u EU u kojoj je ubijeno više žena nego muškaraca: 2017. godine, 27 od 48 žrtava bile su žene.

Vlasti takođe nisu uspele da prikupe informacije o silovanjima, nasilju u porodici i presudama. U Belgiji vlada takođe nije uspela da utvrdi broj femicida, ali prema, platformi koja prati femicide na osnovu medijskih izveštaja StopFeminicid, bilo je najmanje 24 femicida 2022, 22 u 2021, 27 u 2020, 25 u 2019. 2018. 39, a 2017. 43. U 2023. već su izvršena tri femicida.

Što se tiče nasilja u porodici, Amnesti procenjuje da se u Belgiji svake godine prijavi više od 45.000 slučajeva nasilja intimnog partnera. U Češkoj, vlada beleži slučajeve nasilja nad ženama, iako koncept nasilja u porodici nije priznat. Uočen je porast od više od 100 odsto, sa 616 u 2021. na 1.418 u 2022., ali nema podataka o femicidima.

Bugarska je nešto bolja u vođenju evidencije. Iako vlada nema centralizovani registar za evidentiranje svih slučajeva nasilja u porodici, podaci Ministarstva unutrašnjih poslova pokazuju povećanje prijava sa 22.591 u 2019. na 27.557 u 2021. godini. Broj femicida je takođe porastao u poslednje tri godine, sa ukupno 132 žrtve između 2018. i 2022. godine.

U Njemačkoj, femicid i nasilje u porodici takođe nisu prisutni u krivičnom zakonu i umjesto toga se klasifikuju zajedno sa drugim ubistvima i "tijelesnim povredama", čime se podaci dodatno zamagljuju. Dostupni podaci, međutim, pokazuju da ženu ubije član porodice ili sadašnji ili bivši partner svaka tri dana, a 13 žena ubijeno je 2021. godine, kada su objavljeni najnoviji podaci.

Izvan EU, u Albaniji, 53 odsto žena će doživeti barem jedan oblik nasilja u porodici tokom svog života, što je jedna od najviših stopa na evropskom kontinentu. U SAD, femicid se ne prepoznaje kao različit od ubistava, ali se nasilje u porodici prepoznaje kao zločin na federalnom nivou. Teško je doći do zvaničnih podataka o zločinima i presudama, ali se procenjuje da tri žene u SAD svaki dan ubije intimni partner, navodi Euraktiv.

Španija je zemlja EU sa najsofisticiranijim načinom evidentiranja nasilja nad ženama. Zakon definiše nasilje u porodici, rodno nasilje i femicid, a vlada prikuplja podatke godišnje. U prosjeku je zabilježeno oko 30.000 žrtava rodnog nasilja godišnje između 2019. i 2021. godine, sa 8.000 slučajeva nasilja u porodici i 202 femicida između 2019. i 2022. Pored toga, više od 100.000 naloga za zaštitu izdato je između 2019. i 2019.

Euraktiv je takođe otkrio razlike u tome kako države članice kriminalizuju psihičko nasilje, prinudu i druge oblike nefizičkog zlostavljanja. Izveštaj Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost (EIGE) iz 2022. godine pokazao je da su psihičko nasilje, emocionalno zlostavljanje i prinudna kontrola "ukorenjena i endemska pojava" u državama članicama EU, sa 44 odsto žena koje su to iskusile tokom svog života.

Iako je 39 evropskih država potpisalo Istanbulsku konvenciju, sporazum Saveta Evrope o ljudskim pravima o sprečavanju nasilja nad ženama, samo šest je u skladu sa članom o psihičkom nasilju: Francuska, Irska, Crna Gora, Portugal, Srbija i Švedska.

Navodi se i da je problem što su stope osuđujućih presuda šokantno niske u celoj EU, što sprečava žene da prijave zločine protiv njih. Visoki predstavnik EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Jozep BoreL saopštio je u novembru da Brisel "osuđuje sve oblike nasilja nad ženama i devojčicama" i da je "neprihvatljivo da u 21. veku one i dalje budu zlostavljane, maltretirane, silovane, sakaćene ili primorane na brak".

Istog dana, Evropska komisija je uspostavila zajednički telefonski broj EU za žene koje doživljavaju nasilje, navodi Euractiv. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.