Ekonomist: Užasavajući broj Amerikanaca neće doživjeti starost
LONDON - Veliki broj Amerikanaca neće doživjeti starost, upozorava list Ekonomist, koji u svojoj analizi izdvaja fentanil kao prvi uzročnik smrti medju građanima SAD od 18 do 45 godina života, a ukazuje i na ocjene stručnjaka da je napredak u smanjenju smrtnosti od hroničnih bolesti u zastoju.
"Šta toliko ubija Amerikance?", pita se londonski list i navodi da se, ako se pita bilo koji stručnjak javnog zdravlja, kao odgovor naći loš zdravstveni bilten Amerikanaca.
Prema studiji Džesike Ho, s Univerziteta Južne Kalifornije, objavljenoj prošle godine, u kojoj se posmatra stanje u 18 zemalja s visokim prihodima, SAD su od države koja je 1980. godine bila na otprilike sredini lestvice do 2018. dospele na poslednje mesto po očekivanom životnom veku. Šezdesetih godina prošlog veka, Amerikanci su mogli očekivati da žive sedam ili osam godina duže od ljudi u Portugalu, koji je, po studiji, sada na pretposlednjem mjestu po predviđenom životnom vijeku.
Prema riječima Toma Fridena, bivšeg šefa Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, napredak u smanjenju smrtnosti od hroničnih bolesti je u zastoju.
U poslednje tri godine, situacija je pogoršana djelom zbog korona virusa. U studiji neprofitne organizacije KFF, navodi se da bi se do 2021. godine, u jeku pandemije, moglo očekivati da Amerikanci žive punih šest godina kraće od ljudi u drugim bogatim državama. Virus je skratio očekivani životni vijek Amerikanca za nešto više od 2,5 godina, dok je u drugim zemljama to iznosilo dva jmeseca.
Iako korona virus sada ubija daleko manje ljudi, u SAD sveukupna stopa smrtnosti i dalje ostaje visoka. Smrt izazvana opijatima, saobraćajnim nesrećama i ubistvima je u porastu, a pandemijom je istaknuto ono što je poznato decenijama: Amerika ne radi baš dobar posao u čuvanju života svojih stanovnika, piše Ekonomist.
Friden kaže da su u 20. veku zakoni pomogli da se drastično poboljša stanje javnog zdravlja u SAD, kada su masovno smanjeni broj pušača i zagađenje vazduha, opale su i vrednosti holesterola, ali se sada javljaju novi problemi, kao što je teret gojaznosti.
Uprkos činjenici da napredujemo na nekim poljima, sveukupno nazadujemo", kaže Friden.
Ipak, ni gojaznost ni dijabetes ne objašnjavaju u potpunosti zašto Americi ide mnogo gore nego drugde. Gojaznost i dijabetes rastu skoro svuda; stope su decenijama bile više u Americi. I zaista, povećanje pristupa najboljoj zdravstvenoj zaštiti jedan je od retkih načina na koji Amerikanci sustižu, ili čak nadmašuju druge bogate zemlje. Stope preživljavanja od raka u Americi su najveće na svetu. Od obolelih od raka prostate, u SAD 98 odsto preživi najmanje 10 godina. U Britaniji ta cifra iznosi 78 odsto. Pristup zdravstvenoj zaštiti je znatno poboljšan. Prošle godine je udio Amerikanaca bez zdravstvenog osiguranja pao na najniži nivo ikada.
Kako ocjenjuje Ekonomist, problem leži drugde - osim smrtnog ishoda izazvanog kovidom-19, poslednjih godina raste broj nasilnih smrti koji objašnjavaju odstupanje Amerike od ostatka bogatog sveta.
Prema Centru za kontrolu i prevenciju bolesti, u 2021. godini 107.000 ljudi je umrlo od predoziranja narkoticima u SAD, najviše heroinom i fentanilom, više nego i u jednoj drugoj razvijenoj zemlji. U istoj godini, oko 43.000 Amerikanaca je poginulo u automobilskim sudarima - najviše od 2005, dok je u Nemačkoj taj broj bio za tri četvrtine manji. Oko 26.000 ljudi je ubijeno 2021. u SAD, kada je u Italiji nasilnom smrću život izgubilo samo 300 ljudi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
