"Pali anđeli živeće doveka": Četiri mjeseca od dana kada je region zanijemio od tuge

On je napravio spisak za odstrijel, a onda krenuo u krvavi pir u kojem je ubio devet učenika i domara u školi, a ranio nastavnicu još pet đaka. Za taj stravični zločin mu je trebalo oko dva minuta, što govori i o tome da je znao rukovati oružjem, piše Avaz. Ovaj slučaj je potresao kompletan region, a nakon njega se počelo pričati o bezbjednosti u školi, ali i o tome kako je jedan dječak mogao doći do oružja.

Adriana Dukić (14), Angelina Aćimović (14), Ema Kobiljski (14), Ana Božović (12), Mara Anđelković (14), Katarina Martinović (13), Bojana Asović (12), Sofija Negić (14), Andrija Čikić (14) i Dragan Vlahović (51) - ovo su imena osam djevojčica, jednog dječaka i čuvara škole OŠ “Vladislav Ribnikar” koji su ubijeni u nezapamćenom masakru koji se dogodio prije tačno četri mjeseca u prostorijama ove škole na Vračaru u Beogradu.

Redakcija "Kurira" uz odobrenje roditelja ubijene djece objavila je tekst sa fotografijama, imena žrtava i priču o njima, njihovim uspjesima, koji prenosimo u cjelosti.

Četiri mjeseca je prošlo od zločina, a 10 nevinih žrtava nikada ne smije biti zaboravljeno. Djeca su likvidirana u školi, u učionici na času istorije i hodniku. Na njih je pucao takođe učenik “Ribnikara”, koji je u to vrijeme imao 13 godina zbog čega ne može da odgovoara pred sudom.

Majke i očevi ubijenih već četiri mjeseca tragaju za odgovorima na brojna pitanja, a 1. septembra, kada su se đaci u Srbiji vratili u školske klupe, oni su se sjećali svojih palih anđela. Pojedini roditelji su na svojim društvenim mrežama objavili fotografije ubijene djece i Dragana Vlahovića, školskog čuvara, uz opis “naše duše”, a jedna majka je uz fotografiju svakog od njih objavila i kakvi su oni bili. Bili su mali, a veliki ljudi!

Živjeće dovijeka

Ispod fotografije ubijene Adriane Dukić napisano je: “Volela je ples i pevanje. Trenirala je folklor u Francuskoj tri godine, a nakon što se sa porodicom preselila u Srbiju imala je želju da od septembra ponovo krene da trenira. Bila je kreativna i volela je da crta”.

I njena drugarica Angelina Aćimović imala je svoje talente, voljela umjetnost, modu i kuvanje.

- Gajila je veliku ljubav prema umetnosti i modi. Obožavala je da kuva (posebno poslastice), a svaki matematički zadatak rešavala je sa lakoćom. Bavila se i ručnim radom i pravila je rukavice koje je poklanjala svojim drugaricama. Iako je usnula, njena lepa duša će živeti doveka i podsećati nas na to da se svakog dana trudimo da budemo bolji ljudi - reči su kojima su prijatelji opisali pokojnu Angelinu.

Uvijek vesela i radosna, beskrajno duhovita i zabavna bila je Ema Kobiljski, navode oni koji su je poznavali.

- Neustrašiva i veliki borac za pravdu. Volela je druženje i dobru zabavu. Trenirala je odbojku i bila je ponosna na poziv u pionirsku takmičarsku sekciju. Volela je pse, a mačke je obožavala. Uživala je u zajedništvu i ljubavi koju je osećala u porodici - napisano je o Emi, dok je Ana Božović opisana kao “neiskvarena, srećna devojčica koja se uvek zalagala za slabije”.

- Bavila se hip-hop plesom u kojem se videla njena energičnost i veliki talenat. Uvek je uživala u svakom trenutku, nije propuštala druženja, a njen osmeh i radost su svima ulivali optimizam i toplinu. Dovoljno je bilo njeno “Ćaoo” sa vrata kad stigne, da potpuno promeni atmosferu u prostoriji, kao i kada svetlsot obasja mrak.

Bili pravi prijatelji

Za djevojčicu Maru Anđelković prijatelji su rekli da je bila brižna, spretna, pristojna, duhovita i zrela. O talentu da slika, crta i vaja mnogi su pričali.

- Katarina Martinović bila je nežna balerina, blagorodne duše i zvonkog glasa. Zasmejavala je druge svojim posebnim humorom. Radost plesa, muzike, nastupa i druženja u baletskoj školi davali su joj neiscrpnu snagu za sva rana buđenja i dugačke dane. Volela je da slika. Obožavala je sladoled i toplu čokoladu. Volela je leto i more - opis je koji ide uz ubijenu Katarinu, dok je njena drugarica Bojana Asović bila odgovorna, vrijedna i željna igre.

- Početkom godine na pismenom na temu “Osoba kojoj se divim”, njen mlađi brat je pisao o njoj, što najviše govori o tome kakav je bila prijatelj, podrška i uzor sa samo 11 godina. Imala je talenat za sliaknje i svoje crteže je često poklanjala bliskim osobama, a neki njeni radovi osvojili su nagrade na konkursu. Bila je mnogo brižna i znala je dobro da proceni ljude i vidi uvek najbolje u njima. Trenirala je gimnastiku. Svojoj porodici će uvek ostati uzor zbog hrabrosti, borbenosti i neizmerne ljubavi koju je pružala - napisli su o Bojani.

Devojčicu Sofiju Negić prijatelji su opisali rečima: “prijatelj”. - Bila je pažljiva, brižna i sa lakoćom činila da se svi oko nje osećaju lepo. Muziku je slušala od jutra do mraka. Imala je talenat i za rpirodne nauke, na opštinskom takmičenju iz fizike imala je najbolji rezultat u generaciji iz njene škole, a nije ni išla na pripreme. Lako joj je išla i matematika, a osvajala je i nagrade i iz hemije.

Talentovani pijanista

Dječaka Andriju Čikića oni koji su ga poznavali opisuju kao izuzetno talentovanog prijanistu i kompozitora.

- Osvajao je nagrade na republičkim i međunarodnim muzičkim takmičenjima od sedme godine. Svirao je na koncertima. Pored muzike obožavao je da fotografiše i pravi zanimljive video-zapise koje je podvlačio interesantnom muzikom. Sve je znao o automobilima. Voleo je da vozi karting trke, da igra tenis, vozi bicikl. Voleo je da se druži. Imao je puno prijatelja. Kao i svi tinejdžeri, voleo je i telefon i Joutjub kada ne može napolje u akciju. U znak sećanja na Andriju dve nagrade za mlade muzičare (najvirtuozniji pijanista i najbolji kompozitor) nosiće njegovo ime - piše u objavi ispod dečakove fotografije.

Zastupnica porodice

Ako ukinete njihova imena, oni više ne postoje.

Zora Dobričanin Nikčević koja zastupa jednu oštećenu porodicu, ranije je za Kurir navela da smatra da deci koja su stradala u masakru treba da se objave slike i imena.

- Ja znam da vama Etički kodeks to ne dozvoljava, ali ako mene lično pitate kao čoveka, mislim da imena ubijene dece treba da stoje na naslovnim stranama svih medija - da se pamti i da opominju, jer ako ukinete njihova imena, oni više ne postoje, a to nikako ne može biti dobro ni za koga - navela je tada Zora Dobričanin Nikodinović za Kurir.

Omiljeni čuvar

Učio je đake pravim vrijednostima.

Dragan Vlahović bio je omiljen u školi. Svi đaci su ga obožavali.

- Na posao je dolazio dobro raspoložen. Sa osmehom je dočekivao decu, tešio ih kad su tužna, čestitao im uspehe i pobede i pomagao im. Pratio je njihovo odrastanje, uspeo je ponovo da otkrije dete u sebi i uživa u svom poslu. Učio je decu pravim vrednostima i uvek je imao pravi savet za njih - riječi su koje opisuju pokojnog školskog čuvara.

U znak sjećanja - 10 stabala za 10 žrtava

Poslije masakra veći dio školske zgrade na Vračaru je renoviran, dok pojedini dijelovi i sala za fizički tek treba da budu kompletirani i u novom ruhu za nove školarce. Takođe, jedan dio škole biće prilagođen kao memorijalni centar u znak sećanja na stradale učenike i čuvara. Nakon što je u petak zvanično počela nova školska godina ispred vrata OŠ “Vladislav Ribnikar” zasađeno je 10 stabala kedra u znak sećanja na 10 žrtava. Fotografije stradalih, sveće i cveće, kao i potresne poruke njihovoh vršnjaka i dalje se nalaze na sporednom ulazu škole na Vračaru.

Kod ubice nema kajanja

Maloljetni ubica ne može krivično odgovarati, jer u trenutku zločina nije imao 14 godina, a kako su navodili mediji iz Srbije on je prije masakra pretraživao na internetu da li može odgovarati za djela koja je počinio.

- Po šemi koju je dečak nacrtao, vidi se da je igrao neku vrstu igrice u kojima igrač ima više života. Vidite da kod njega nema kajanja, vidite da ne razumije šta je učinio i da je zadovoljan jer je na društvenim mrežama za neke postao heroj - rekao je o ovom zločinu predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, nekoliko sati nakon masakra.

Trenutno se Kosta nalazi na liječenju, a njegov otac Vladimir Kecmanović je u pritvoru zbog sumnje u krivično djelo protiv opšte bezbjednosti, a nakon što je utvrđeno da je sina vodio u streljane da vježbaju gađanje, a svoja dva pištolja i streljivo je ostavio u sefu dostupnim neovlaštenim osobama.

Prostor u kojem je 13-godišnji Kosta ubio devetero učenika i čuvara Osnovne škole “Vladislav Ribnikar” u Beogradu biće pretvoren u memorijalni centar, a 3. maj će u školama biti obilježavan kao Dan sjećanja i tuge, najavljeno je ranije iz Vlade Srbije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.