Srđan Graovac, istoričar, za “Glas Srpske”: Dogovor moguć, ali bez Kurtija

Istoričar iz Novog Sada Srđan Graovac ove Lajčakove riječi doživljava kao očajnu demonstraciju sile, jer Briselu i Vašingtonu očigledno ponestaje vremena, ali i sredstava prinude da kosovski čvor bude razriješen prije okončanja rata u Ukrajini, a da bi se Rusiji iz ruku izbio “kosovski presedan”, kao opravdanje za pripajanje Krima i Donbasa. Mišljenja je i da novi sastanak u Briselu neće donijeti ništa novo te da i pored ovih Lajčakovih upozorenja nijedna strana neće staviti paraf na pomenuti dokument sporazuma.

- Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je o tom pitanju bio veoma jasan. On je prihvatio francusku-nemački predlog, ali samo kao inicijativu, odnosno kao okvir za dalje pregovore. Ne treba zaboraviti da je preduslov za bilo kakve dalje pregovore o budućem statusu Kosova formiranje Zajednice srpskih opština. Uostalom takav stav imaju i međunarodni zvaničnici, koji se, eto, setiše da bi trebalo poštovati potpisane međunarodne sporazume. Ali Aljbin Kurti se tome otvoreno protivi. I mislim da ovo najbolje govori u kojem bi tonu mogao proteći ovaj novi sastanak u Briselu. Znači iako Lajčak smatra da će doći do nekakvog parafiranja sporazuma, mislim da od toga, bar za sada, neće biti ništa - istakao je za “Glas Srpske” Graovac.

GLAS: Da li sve ovo nekako podsjeća i na pregovore u Rambujeu, pogotovo zbog samog sadržaja ponuđenih rješenja za Srbiju, ultimatuma “uzmi ili ostavi”, ali i stvaranja jednog scenarija po kojem bi Srbija bila optužena za sabotiranje pregovora?

GRAOVAC: Istina, ali i na neke druge međunarodne mirovne konferencije pa i onu kada je sklapan mir u BiH. Iste metode pritiska se sprovode. I to nije ništa novo. Ali smatram da u interesu zapadnih zemalja nije da Srbija odbije bilo kakav sporazum i onda bude okrivljena za opstrukcije. Smatram da im je želja da konačno dođe do nekog sporazuma, prihvatljivog za obe strane, jer je u ovim komplikovanim međunarodnim odnosima izazvanim ratom u Ukrajini za zapadne zemlje od vitalnog interesa da kosovsko pitanje bude rešeno.

GLAS: Zašto, možete li objasniti?

GRAOVAC: Dva su ključna razloga. Prvi, da se uticaj Rusije u Srbiji smanji, odnosno prekinu veze između Beograda i Moskve koje se ogledaju po pitanju statusa KiM. Drugi razlog nakon potpisivanja ovog sporazuma, Putin se više ne bi mogao pozivati na kosovski presedan. Takođe, treba znati i da je politika Vašingtona prema pitanju nezavisnosti Kosova nepromenjena.

To je za njih zacementirano i smatraju da pregovori treba da posluže samo da bi bio pronađen modalitet da tako nešto bude prihvatljivo i Beogradu, ali i ostalim članicama Evropske unije, koje su do sada bile na strani Srbije kada je reč o  ovom pitanju. Oni znaju da to ne može proći u Ujedinjenim nacijama, ali je Evropskoj uniji, Americi i NATO-u tako nešto potrebno zbog globalne politike. Videćemo kako će zapadne zemlje privoleti Kurtija da pristane na ZSO. Biće to najveći problem, jer je on poslednje izbore dobio upravo na priči da neće dozvoliti formiranje ove zajednice te da neće biti nikakvih pregovora sa Srbijom. Zbog toga mi je najrealniji scenario da ovi pregovori u Briselu propadnu, ali i da Kurti ode sa vlasti, nakon čega bi moglo biti nastavljeno sa započetim.

GLAS: Pojedini britanski parlamentarci nedavno su istakli da ne smije biti dozvoljeno da na Kosovu bude pravljena nekakva nova Republika Srpska? Šta se krije iza pravljenja ovakvih paralela?

GRAOVAC: Ne samo oni, već i mnogi drugi zapadni političari, koji su gotovo uvek za nefunkcionalnost BiH, koja je očigledna, okrivljivali samo i isključivo Republiku Srpsku, a ne one koji su za to i zaista krivi. Ta ista međunarodna zajednica je mnogo puta prekršila Dejtonski mirovni sporazum, međunarodno-pravno obavezujući dokument. Kada bi on bio poštovan, situacija u BiH bi bila sasvim drugačija i bolja. Umesto toga i dalje traje proces derogiranja nadležnosti Republike Srpske, da bi bila stvorena nekakva unitarna i građanska BiH.

GLAS: I kada se neko protivi tim namjerama zapadnih zemalja, kao što radi Republika Srpska, odmah se stavlja na optuženičku klupu uz optužbu da je nekakav remetilački faktor.

GRAOVAC: Upravo tako, i onda se pravi jedna takva paralela, zlonamerna paralela da bi bilo prikazano da bi stvaranje Zajednice srpskih opština na Kosovu moglo biti velika smetnja i destabilizujući i remetilački faktor u nekoj budućnosti. A znate zašto se to radi? Pa za njih je Zajednica srpskih opština nešto nepotrebno. Smatraju da je to izlišno, ali i veliki ustupak koji oni, eto, prave Srbiji. Takođe na ovaj način u pregovorima žele smanjiti eventualne institucionalne nadležnosti ove zajednice.

GLAS: Aljbin Kurti je prije par dana istakao da prijedlog sadrži tačku o formalizaciji statusa Srpske pravoslavne crkve, koja se, kako je rekao, naziva vjerska zajednica na Kosovu.

GRAOVAC: Ako mu je verovati, jer on vrlo često svašta kaže. Tokom svih dosadašnjih pregovora pitanje Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji bilo je jedno od ključnih, od njenog položaja i statusa do crkvene imovine, koju pokušavaju oteti. Još je Ahtisarijev plan predviđao poseban status manastira i crkava na KiM. I on, suštinski gledano, nije bio nimalo loš. Srbija će na tome insistirati i ubuduće, a verujem da će i međunarodna zajednica imati stav o tom pitanju kao i ranije. Ovakvih i sličnih izjava Kurti je imao i ranije. Kada se analiziraju, one nisu nimalo bezazlene i smišljeno su plasirane. To je i deo njegove pregovaračke strategije, da bi iz svega izvukao maksimalnu korist.

Lajčak

GLAS: Govoreći o ZSO Lajčak je istakao da u EU postoji niz modela zaštite prava manjina. Kako gledate na to što je Srbe na KiM stavio u tu grupu?

GRAOVAC: To je u skladu sa razmišljanjima većine zemalja Evropske unije, da je Kosovo nezavisno, pa samim tim su i Srbi manjina u tom smislu. Lajčak ovom svojom izjavom u stvari i prejudicira eventualno rešenje kosovskog pitanja, što nikako ne bi trebalo da bude njegov zadatak.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.