Srbi se vraćaju u maticu: Najviše dolaze visokoobrazovani, odlaze zanatlije

On dodaje da se sve više vraćaju ljudi koji su visokoobrazovani.

- Bečki Institut za ekonomski razvoj je radio istraživanje prema kome je od 2015. do 2019. čak 90.000 visokoobrazovanih ljudi više ušlo u Srbiju nego što je otišlo. U Srbiji nije više toliko problem odlazak visokoobrazovanih, koliko je odlazak srednjeobrazovanih ali visokokvalifikovanih ljudi poput stolara, keramičara, molera... Ali je istina da se apsolutno više ljudi vraća nego što je bilo ranijih godina - kaže on.

Prema njegovim riječima to je povezano i sa boljim ekonomskim prilikama u zemlji.

- Mi vidimo, takođe, da ima sve više poslova. Zaposlenost je na najvišem nivou poslednjih desetak godina, a nezaposlenost je prvi put pala ispod devet odsto u poslednjih 20-30 godina - dodaje Brkljač za 24sedam.

Kao ilustraciju navodi da jedan od najvećih sajtova za ponudu poslova svake godine biljleži rekordan broj oglasa koji se nalazi na njihovoj platformi, što govori da posla ima iako se Srbija približava punoj zaposlenosti.

Imaju puno pitanja

Brkljač kaže da se njihovoj organizaciji u poslednje tri godine javilo preko 9.000 ljudi sa najrazličitijim zahtjevima.

- To su pitanja poput kako da upišem dete u školu, partner ili partnerka nisu naši državljani kako rešiti zdravstveno osiguranje, planiram da šest meseci živim u Srbiji a šest u drugoj zemlji pa kako da rešim poreski status... možemo da kažemo da ima povećan broj ljudi koji posle dužeg vremenskog intervala ili po prvi put žele da se dosele u Srbiju. Čak smo razvili poseban program za te ljude koji se smatraju pripadnicima našeg naroda, a nemaju državljanstvo - objasnio je on.

Na nedeljnom nivou imaju pet do deset ljudi koji namjeravaju sa porodicom da se presele zbog boljeg životnog standarda koji misle da mogu da priušte u Srbiji.

- Vidimo i da ljudi intezivnije razmišljaju o povratku kada njihova deca počinju da govore. Jer kada se stvori ta jezička barijera i kada roditelji shvate da njihova deca neće govoriti jezikom njihovih predaka, to ume da bude emotivni okidač koji natera roditelje da bar neko vreme provedu u Srbiji kako bi njihova deca naučila tradiciju, kulturu, jezik... - kaže Brkljač.

Brkljač naglašava da su poslednjih godina napravljeni značajni koraci za povratak dijaspore u Srbiju.

- Ako neko nakon dve ili više godina života u inostranstvu nađe poslodavca koji je spreman da mu da platu tri puta veću od prosečne, taj poslodavac je ovde oslobođen plaćanja poreza i doprinosa u iznosu od 70 odsto narednih pet godina na tog povratnika. S tim što je taj podsticaj vezan za povratnika i ako on nakon tri godine reši da promeni kompaniju, a novi poslodavac mu da iste ili bolje uslove, ima pravo takođe na taj podsticaj - kaže on.

Što se tiče svršenih studenata, dodaje Brkljač, ako je poslodavac spreman da im da dva puta veću platu i tada se aktivira ovaj podsticaj.

Mogu da donesu čak i čitavu imovinu

- Ranije je postojao carinski limit pokretne imovine iz inostranstva, pa su povratnici imali prava da unesu imovine u vrednosti do 5.000 evra. Neko ko je 20 i više godina proveo živeći u Severnoj Americi vrlo verovatno je stekao mnogo više kapitala u pokretnoj imovini. Sada je taj prag pomeren, pa ako je nego od dve do 10 godina bio u inostranstvu, sada može da unese pokretne imovine u vrednosti od 20.000 evra, a ukoliko je bio preko 10 godina, onda taj prag uopšte ne postoji. On popiše svu svoju imovinu u saradnji sa našom ambasadom i ima pravo da bez carine i PDV-a uveze svoje stvari - kaže on

Dodaje da je prije nekoliko dana i e-uprava omogućila našim građanima u inostranstvu da se registruju, što je još jedan korak koji im omogućava da se vrate.

Brkljač nije mogao da precizira da li se više vraćaju stariji ili mlađi ljudi, ali je dodao da se njihovoj organizaciji prvenstveno javljaju visokoobrazovani.

- Ako je već neko nagađanje u pitanju, ono što znamo je da je naša emigraciona struktura ista kao i naše društvo. Znači da udeo visoko i srednjeobrazovanih koji odlaze je isti kao i onih koji ostaju. Tako da pretpostavljam da je broj povratnika sličan uzorku koji odlazi. U israživanju Mihajla Radarenka vidi se da od pet ljudi koji odu iz Srbije, četvoro se vrati u nekom trenutku - dodaje on.

Brkljač objašnjava da su povratnici, uglavnom, ljudi koji imaju ideju da lično znanje primjene u našem društvu, a da je vrlo često to i otvaranje svojih kompanija.

Inače, on kaže da se u medijima često iskrivljuje slika o ljudima koji odlaze pa se naglašava da zemlju godišnje napusti 35.000 do 50.000 ljudi

- To jeste apsolutni broj ljudi koji ode iz zemlje, ali niko tu ne govori o broju ljudi koji se vraća i tu je iskrivljena slika. Imate istraživanje Mihajla Radarenka koje govori da je realna procena da zapravo 5.000 do 8.000 ljudi ode iz Srbije godišnje. To je veliki broj, ali opet drastično manji nego ono što je često u medijima - naglasio je Brkljač.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.