Pšenica u Srbiji najskuplja u regionu
Beograd - Cijena pšenice u Srbiji dostigla je svoj petogodišnji maksimum, što je suprotno stanju na drugim tržištima.
Za kilogram zrna protekle sedmice kupci su plaćali oko 40 feninga, bez uračunatog PDV-a, što je 35,6 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
- Srbija trenutno ima najskuplju pšenicu u okruženju, a verovatno i u Evropi. Ovako dobra cena nije zabeležena još od marta 2013. godine i pogoduje domaćim proizvođačima, ali ujedno čini naše žito potpuno nekonkurentnim za izvoz - kaže Vukosav Saković, direktor Udruženja “Žita Srbije”.
Objašnjava da je prošlogodišnja žetva bila rekordna po količini, ali da je kvalitet dijela roda bio loš.
- Posledice vidimo u poslednjih mesec dana. Ponuda kvalitetne pšenice je mala, što je drastično podiglo cenu - istakao je Saković.
Prema njegovim riječima, došlo je do toga da je mlinarima, čak i uz plaćanje carine, isplativije da manje količine kvalitetne pšenice uvezu iz Mađarske.
Udruženje “Žita Srbije” nedavno je saopštilo da očekuje da će Srbija za plasman na druga tržišta ove godine imati više od milion tona pšenice. Najveći konkurenti u okruženju su Hrvatska, Mađarska, Rumunija i Bugarska.
- Ovogodišnja žetva je odgođena i počinje tek za desetak dana. Što se količine tiče, ovo će biti jedna prosečna godina. Još je rano da se govori o kvalitetu. Postoji potencijal, ali da li će biti sačuvan, ostaje da vidimo - kaže Saković i ističe da se dobra žetva očekuje i u svijetu, što ukazuje da nema posebnih razloga za povećanje cijene pšenice na svjetskom tržištu.
Dodaje da lokalna tržišta, kakvo je srpsko, reaguju na zakon ponude i potražnje, ali smatra da je to na duže staze neodrživo ako proizvođači imaju izvozne ciljeve.
- Sada nismo konkurenti i ne možemo da prodamo gotovo ništa. Na tržištu će, pre ili kasnije, morati da dođe do prilagođavanja cena. Realnije je da ćemo se mi prilagođavati promenama koje se budu događale na međunarodnom tržištu - smatra Saković.
Stočna hrana
Prema zvaničnim podacima, Srbija trenutno ima zalihe od oko 500.000 tona pšenice lošeg kvaliteta koju mlinari ne koriste i koja će završiti u fabrikama stočne hrane ili u izvozu kao stočna pšenica po nižoj cijeni.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
