Manjkavosti evropskog plana: Srbiju guraju ispod crvene linije
BEOGRAD - Žurba EU i SAD u bezi sa postizanjem sporazuma kojim bi bili normalizovani odnosi između Beograda i Prištine uslovljena je međunarodnim okolnostima i ne doprinosi konstruktivnim rješenjima, jer djeluje da strane nisu ravnopravne u procesu i da su pritisci na Srbiju mnogo veći, što čitav ovaj proces vodi u pogrešnom pravcu.
Smatra ovo docent na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu Despot Kovačević, navodeći da prijedlog evropskog plana za KiM ne predstavlja rješenje, već samo pomjera stvari sa mrtve tačke te da iako je gromoglasno najavljivano da bi ovi razgovori mogli biti sudbonosni i presudni, epilog pokazao suprotno.
- Stavovi dve strane su dijametralno suprotni, a cilj razgovora trebalo bi da bude smanjenje distance. Ipak, posrednici u razgovorima ne zalažu se dovoljno da se ta distanca smanji - mišljenja je Kovačević.
Kako kaže, iz govora predsjednika Aleksandra Vučića je jasno da je Srbija spremna da uđe u implementaciju dijelova ovog prijedloga, čime se selektivno bira ono što je moguće sprovesti. Ovakav pristup, kaže, može biti efikasan, jer se radi na onome što može biti urađeno, ali se takav stav kosi i sa idejama evropskih zvaničnika, koji imaju mnogo veći problem u Prištini, jer Aljbin Kurti odbija formiranje Zajednice srpskih opština, što je preduslov da se krene dalje. Vlasti u Prištini, kaže, na neodgovoran način govore o prethodnim sporazumima kao nečemu što nisu oni potpisali, čime se u pitanje dovodi i sam prijedlog, jer “logika vodi ka tome da sa promjenom vlasti dolazi i odbijanje preuzetih obaveza”.
Kada je u pitanju sam sastanak u Briselu, Kovačević kaže kako je prvi utisak da ništa nije potpisano, odnosno nije stavljen potpis na bilo kakav dokument što bi značilo preuzimanje obaveza.
- Na osnovu iskustva oko prethodnih sporazuma ni to ponekad nije bilo dovoljno. S druge strane, načelno prihvatanje, bez potpisa, veoma je labava garancija da će bilo šta da bude sprovedeno. Treba se prisetiti da su na Briselski sporazum Ivica Dačić i Hašim Tači stavili samo svoje inicijale bez drugih generalija i funkcija, a da je taj sporazum sada centralni problem u odnosima - kaže Kovačević dodajući kako je veoma važno to što Srbija ovom prilikom ništa nije ni odbila, jer bi to značilo odustajanje, a za to bi se snosile konsekvence.
Smatra i da u Briselu nije bilo pregovora, nego razgovora o ponuđenom rješenju, koje strane nisu mogle suštinski da promjene, jer se radilo o pristupu “uzmi ili ostavi”. U takvoj situaciji, kaže, teško je bilo za očekivati bilo kakav konstruktivan pristup problemu.
- Reč je o pritisku koji nije kredibilan jer nije doveo do poštovanja prethodnih sporazuma od strane Prištine. Ceo proces bi imao mnogo više smisla i rezultata da su dosadašnji dogovori implementirani. Ono što je bitno naglasiti jeste da ovaj predlog prelazi crvene linije koje je postavila Srbija. Pre svega je reč o nesprečavanju ulaska u bilo koju međunarodnu organizaciju. Niz stavki unutar ovog predloga Kosovo tretira kao državu. Predsednik Vučić, Skupština i Vlada Srbije više puta su istakli da ne pristaju na priznanje nezavisnosti i ulazak Kosova u Ujedinjene nacije. I pored toga u Briselu na tome insistiraju. Iskustva iz drugih slučajeva nam govore da pritisak daje rešenja koja ne funkcionišu na terenu. Na prostoru bivše Jugoslavije ima dovoljno primera, koji se, kako stvari stoje, ne uzimaju u obzir - poručio je Kovačević.
Mrtvo slovo na papiru
Koordinator Radne grupe za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić smatra da je bez formiranja Zajednice srpskih opština, demilitarizacije sjevera KiM i vraćanja Srba u kosovske institucije, evropski plan za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine samo “mrtvo slovo na papiru”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
