Institut za rudarstvo o Rio Tintu: Potrebna je jasna kontrola i nadzor
BEOGRAD – Direktor Instituta za rudarstvo i metalurgiju u Boru, Mile Bugarin, istakao je danas da je procjena njega i njegovog tima da uvid u raspoloživu dokumentaciju kompanije Rio Tinto ukazuje na to da je u pogledu tehnologije riječ o "čistoj priči", a da je na državi da organizuje resornu kompetentnu instituciju koja će od početka do kraja nad tim projektom sprovoditi eksterni nadzor.
Govoreći za Tanjug, Bugarin je istakao da pomenuti institut, kao komercijalna tehnološka, naučna, stručna, projektantska institucija, želi da pruži odgovor s obzirom na sve okolnosti koje se događaju u zemlji, posebno u vezi s litijumom.
- Kompetentni smo iz tog razloga što učestvujemo u međunarodnim projektima upravo za litijum, a sada smo na jednom projektu koji traje tri godine, 'Litijum za život', u kojem su u konzorcijumu sve evropske zemlje koje posjeduju litijum, a bavi se time kako i za šta će se litijum koristiti, uključujući i zdravlje, naveo je on.
Napominje da je rudarstvo osnovna baza i da "sve što se može vidjeti očima potiče od rudarstva".
- Mi smo kao tim, koji sam formirao od 15 stručnjaka iz svih oblasti, veoma precizno pregledali raspoloživu dokumentaciju Rio Tinta, koja je na visokom nivou kao osnova za razradu dalje dokumentacije, navodi on.
Istakao je da ono što je njegov tim mogao pregledati ukazuje na to da je "to potpuno čista priča".
- Najčistija u poređenju sa svim drugim rudarskim kompanijama i aktivnostima koje se uvode u Srbiji, bilo da je riječ o proizvodnji bakra, đubriva, olova, cinka, kristala..., naveo je on.
Napomenuo je da se, primjera radi, u Boru sada proizvede oko 50 miliona tona rude godišnje, dok bi u Jadru trebalo 25 godina da se dostigne taj godišnji kapacitet.
- S druge strane, jadarit je mineral sastavljen od litijuma, bora, silicijuma i hidroksida, dok je geneza stvaranja bakra mnogo složenija, sa mnogo više štetnih komponenti. Kod litijuma toga nema, osim bora, koji mora da se pročisti da ne bi zagađivao okolinu, istakao je Bugarin.
Osvrnuo se i na rješenja iz Amerike i Australije, koje su dvije najjače zemlje u svijetu u pogledu prerade ovih resursa.
- Tačni podaci pokazuju šta je proizvod, a šta nusproizvod, i ovo je sirovina koja će minimalno uticati na životnu sredinu, naglasio je on.
Bugarin je dodao da je proces rudarenja i prerade litijuma tehnološki složen, ali da je "krajnji izlaz potpuno neutralan – gips i kontrolisani elementi".
- Najbitnije je da država organizuje kompetentnu instituciju koja će sprovoditi eksterni nadzor nad rudarstvom i tehnologijom prerade, kao i ekologijom, zaključio je on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
