Hil: Znamo da Srbija ima aspiracije prema članstvu EU i pokušavamo da u tome pomognemo

Američki diplomata je rekao da je Srbija "učinila mnogo" za Ukrajinu u prethodnoj godini. Govoreći o Kosovu, Hil je istakao da Zajednica srpskih opština treba da pruži jasnu perspektivu budućnosti Srbima na severu Kosova i naglasio da je dijalog Beograda i Prištine pod vođstvom EU "proces u kojem strane treba da učine ustupke kako bi mogle da dobiju nešto zauzvrat".

Ambasador Hil je u Briselu učestvovao na samitu o Zapadnom Balkanu u organizaciji instituta "Prijatelji Evrope", na kojem su govorili i predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak, bivši evropski komesar za proširenje Štefan File, ministar za evropske integracije Sjeverne Makedonije Bujar Osmani i drugi.

Kako SAD mogu da doprinesu članstvu Srbije u EU?

SAD i EU su navikle da blisko sarađuju na Zapadnom Balkanu, a situacija sa Ukrajinom nas je dodatno približila kao nikada ranije. SAD tradicionalno žele da nove zemlje pristupaju Evropskoj uniji, ali moramo da poštujemo procedure i uslove EU, što i činimo. Znamo da Srbija ima aspiracije prema članstvu u EU i pokušavamo da u tome pomognemo.

Mnogi ciljevi koje EU postavlja Srbiji su ujedno i naši ciljevi – recimo u oblasti vladavine prava, gde takođe pokušavamo da pomognemo.

Pregovori Srbije i EU su u zastoju. Da li je EU u pravu što insistira na usklađenosti sa spoljnom politikom i sankcijama prema Rusiji ili bi trebalo da u tome bude fleksibilnija?

Na Evropskoj uniji je da odredi uslove, mi to ne možemo da činimo. Iskreno, postoje neka ozbiljna neslaganja. Srbija ima dugogodišnju spoljnu politiku koja se razlikuje od politike prosečne članice EU. To bi moralo da se reši i mislim da se na tome radi, prenosi RTS.

Mi ohrabrujemo Srbiju da se približi EU u ovoj oblasti i krene napred. Iskreno, Srbija je učinila mnogo da podrži Ukrajinu. Samo u poslednjih šest meseci predsednici Zelenski i Vučić sastali su se tri puta. Došlo je do određenog približavanja stavova u protekloj godini i mislim da će se to nastaviti. Ali nije od pomoći ako SAD ubeđuju EU da učini nešto, niti ako pritiskamo Srbiju da uradi određene stvari. Moramo da to radimo zajednički.

Drugi ključan uslov je normalizacija odnosa sa Prištinom. Neki u EU kažu da Srbija mora da isporuči de fakto priznanje Kosova. Kakav je vaš stav?

U celom regionu Zapadnog Balkana potrebni su mnogo bolji odnosi između zemalja. Za Srbiju je pitanje Kosova vrlo teško, ne treba to nikome u Srbiji da objašnjavam. Ali mislim da ceo proces podrazumeva da nešto date, ali nešto i dobijete. 

Formula koju je predstavio izaslanik EU Miroslav Lajčak je dobra formula. Srbi na severu Kosova moraju da dobiju jasnu perspektivu kako će izgledati njihova budućnost. Zajednica srpskih opština, o kojoj se pregovara je jasan korak u tom pravcu.

U isto vreme, Kosovo želi budućnost u kojoj će moći da se pridruži nekim međunarodnim organizacijama, što je takođe deo ovog procesa. Sada smo usred pregovora i ne želim nikome da delim savete, osim da kažem da svako mora da učini neki ustupak da bi nešto dobio. Mislim da svi to razumeju. 

Mnogi u Briselu kažu da u EU postoji momentum za proširenje, ali da Srbija više nije zainteresovana za članstvo u EU. Kako vi to vidite?

To je pitanje za Srbiju a ne za američkog diplomatu, ali za mene je mnogo logičnije i bolje da Srbija bude deo EU nego da ostane izvan. Članstvo u EU nudi ogromnu platformu za ekonomski rast i razvoj u svim drugim oblastima, kulturi, privredi. Mislim da je to ispravna budućnost za Srbiju, ali na kraju će o tome morati da odluče sami Srbi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.