Gujon: Srbi u regionu izloženi diskriminaciji, a ponekad i nasilju

S druge strane, naveo je Gujon, u regionu uglavnom nema problema za učenje srpskog jezika dok je u dijaspori to najveći izazov, zbog čega je u planu da, putem konkursa za sufinansiranje projekata, Uprava pomogne očuvanju identiteta, jezika i kulture u dijaspori, ali i poboljšanju položaja Srba u regionu.

On je istakao da predstavnici Srbije, kada se sastaju sa zvaničnicima država u kojima žive Srbi, insistiraju na rješavanju problema koji se tiču diskriminacije srpskog naroda.

Govoreći o Srbima u dijaspori, Gujon je za portal srpske dijaspore u SAD "Serbijan tajms" rekao da, ako bi Srbija uspjela da očuva kod pripadnika druge i treće generacije srpski jezik i identitet, tada mogućnost za povratak postoji.

- Ako naša deca rođena u inostranstvu ne znaju ko su, odakle su i ne znaju maternji jezik, svakako da je povratak nemoguć. Zato mi indirektno preko raznih projekata utičemo i na eventualni povratak u zemlju - istakao je Gujon, koji planira da posjeti Srbe u Americi i vidi kako da se pomogne organizovanju srpske dijaspore u SAD.

Gujon je rekao da Srbija treba raditi na tome da se potencijalni investitori iz dijaspore osjećaju poželjnim i više nego dobrodošlim u Srbiju jer je to i njihova zemlja, a ujedno da budu informisani o načinu kako da investiraju i odmah dobiju uslove koje sve međunarodne kompanije imaju.

Gujon, koji u okviru svoje humanitarne organizacije "Solidarnost za Kosovo" 17 godina pomaže Srbe na Kosovu i Metohiji, rekao je da su Srbi u ovoj srpskoj pokrajini uvijek na meti ekstremista koji ih napadaju, te su morali da nauče kako da žive, gdje smiju gdje ne smiju da idu ili pričaju na srpskom.

- Na primer, u Đakovicu za Vaskrs skoro više niko ne ide jer se svake godine dešavaju incidenti i napadi na Srbe hodočasnike. Ne možete da govorite srpski u Srbici, u Dečanima, u Đakovici, delovima Prištine i mnogim drugim mestima. Živeti u takvim uslovima je nezamislivo za savremenog čoveka, ali to je realnost u centru Evrope u 21. veku, a o toj realnosti retko ko svedoči-  istakao je on.

Gujon je rekao da je Kosovo i Metohija sastavni dio Srbije, a ne region, i da Srbi u toj pokrajini nisu dijaspora već sunarodnici koji žive u južnoj srpskoj pokrajini, u matici.

Komentarišući optužbe pojedinih liberalnih medija i političkih krugova da je francuski ekstremista, Gujon je rekao da "ko god odabere da bude na strani Srba biva tretiran baš kao što je tretiran srpski narod, demonizovan godinama", te podsjetio na napade na nobelovca Petera Handkea.

- Kad pomažete Srbima na Kosovu i Metohiji, kad govorite istinu o tome šta se dešava danas i šta se dešavalo ranije, mnogima smetate, žele da vas ocrne a ponekad čak da vam nacrtaju metu na čelu. Nisam ni prvi ni poslednji kome se to dogodilo. U tom smislu, ja delim sudbinu mnogih. To je za mene pitanje časti i nastaviću tako uprkos kritikama određenih političkih krugova -rekao je on.

Osvrnuvši se na NATO bombardovanje Srbije od njenih nekadašnjih saveznika, među kojima je i njegova Francuska, Gujon je ocijenio da je Srbija od Prvog svjetskog rata do danas, ostala vjerna sebi i svojim idealima, ali da su njeni nekadašnji saveznici promijenili stranu i našli se preko puta srpskog naroda.

- Mislim da se sada stvari menjaju. Srbija je na strani istine i pravde, a nadam se da će i druge države u zapadnom svetu da se vrate svojim korenima, sebi i da će opet biti uz Srbiju - istakao je Gujon, napomenuvši da su odnosi Srbije i Francuske sada na visokom nivou.

Gujon je naveo da mu se tokom nedavnog susreta u Grenoblu njegov školski profesor istorije, koji je nekada htio da ga izbaci sa časa jer se usprotivio opravdavanju bombardovanja Srbije, izvinio i priznao da je pogriješio i da sada smatra da je greška što je Francuska učestvovala u bombardovanju Srbije.

- Istina uvek ispliva na površinu. Da bi istina imala više efekta, treba da radimo na tome - dodao je Gujon, Francuz oženjen Srpkinjom iz Malog Zvornika i kršten u manastiru Dečani, ističe da mu je bitno da njegova djeca znaju o caru Lazaru koliko i o Jovani Orleanki.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.