Bura zbog cijena na jadranskoj obali: "Što je prije bilo 50 kuna sada je 50 evra”

Redakcija "Slobodne Dalmacije" je gotovo svakodnevno zatrpana porukama, koje su najčešće potkrijepljene fotografijama, kako su cijene hrane i pića na obali i ostrvima odletjele u nebo, posebno u ugostiteljskim objektima.

Zbog toga su novinari provjerili može li se u Dubrovniku preživjeti dan sa 100 evra i utvrdili su da se ne može, a turisti su komentarasali da je pod Srđem još i dobro, jer je Hvar, kako su utvrdili, vjerojatno najskuplji na svijetu. Da je tako, baš i nije, ali kada znamo da se za kilogram trešanja početkom sezone izdvajalo gotovo 10 evra, a za ležaljku 40 evra, onda stvari postaju puno jasnije.

Elitna promocija, bez cijena

Na sajtovima i društvenim mrežama može se vidjeti puno toga o ponudi pojedinih restorana na Hvaru, naravno bez cijena, pa bi se o korektnosti takve “prezentacije” moglo itekako razgovarati. Reporteri su provjerili stanje na terenu i saznali da se porcija pečenih lignji nudi po cijeni od 32 do 35 evra, pečena jagnjetina od 26 do 35 evra, a miješana pica između 13 i 14 evra. Pola litre piva prodaje se za sedam do osam evra, (ne)gazirani sokovi od četiri do pet evra, a dva decilitra vina od sedam do 10, pa čak i 14 evra, zavisno o kojem se vinu i sorti radi. Dakle, cijene su zaista otišle u nebo.

Pogled na dio ponude iz 2021. godine govori da su se lignje na žaru nudili za samo od 75 do 85 kuna, dakle od 10 do nešto više od 11 evra, a sada 200 odsto više...

Kugla sladoleda u Hvaru trenutno košta od dva do tri i po evra. Ako poželite komad pice, onako “nabrzaka”, platićete to i do osam evra, a ostrvom kruži priča da je neki dan u gradu mladić došao po džambo picu u jednu od tamošnjih pekara.

Radnicama je to bilo pomalo čudno pa su ga dva-tri puta pitale je li zaista želi tu picu, što je on uporno potvrđivao, međutim, kada mu je ispostavljen račun na 80 evra, gotovo je pao u nesvijest i želio odustati, ali stvar je već bila gotova – morao se s tim pomiriti.

Ležaljke od “samo” 20 evra

Na Paklenim otocima pronašli su restorane koji imaju donju granicu “gradskih” cijena, iako ni to nije pravilo. S druge strane, u uvali nadomak Hvara postoji kvalitetan restoran koji nema pečene lignje, ni jagnjetinu, ali se kod njih može pojesti odlična pasta sa škampima za 16 evra, hamburger za 14 evra... A u gradu se isto jelo prodaje po 19 evra.

Što se pića tiče, kokteli su u toj uvali po 11 evra, a u gradu od 13 do 24 evra, pola litre piva je pet evra, sokovi idu po četiri evra, a dva “deci” vina za tri i po evra. Za hvarske prilike to je prava mizerija, a šta tek reći za drvene ležaljke, koje se na plaži nude za “samo” 20 evra? Mnogi se pitaju je li Hrvatska zaista dostigla grčki Mikonos i zašto su te cijene postale jednostavno nepodnošljive čak i za strance, a kamoli za domaće ljude i goste. Vlasnici restorana se žale da im je Županija splitsko-dalmatinska enormno povećala koncesijske naknade, uzimaju im još sedam odsto, a Grad Hvar tri odsto od (prijavljenog) prometa.

Tu su još i PDV te druga davanja državi i lokalnoj vlasti, konobara je teško naći ispod 1.500 evra mjesečne plate, a kuvari traže 3.000 evra, ponegdje i više. Skočile su i cijene mnogih namirnica, navodno je i riba (pre)skupa već u nabavci, pa su novinari kod profesionalnog ribara provjerili šta se i za koliko na Hvaru prodaje.

Najkvalitetnija vrsta bijele ribe je oko 34 evra, hobotnica i sipe 16 evra, lignje od 20 do 25 evra, a škampi se prodaju po 35 do 40 evra. Međutim, kada posmatramo jesu li cijene u restoranima objektivne, svakako treba uzeti u obzir i pomenute troškove koji nastaju u procesu rada.

Prve trešanje na Hvaru su se prodavale po gotovo 10 evra za kilogram, a cijena istog voća uz Jadransku magistralu kod Opuzena bila je - pet evra. Novinari su provjerili i cijene instant kapućina na tri različita prodajna mjesta – u jednoj trgovini se prodavao po 29 kuna, u drugoj po 26 kuna, a u trećoj po 19 kuna.

To se, doduše, odnosi na srednji dio ostrva, gdje su i restoranske usluge poprilično jeftinije, jer se grad Hvar očigledno smatra turističkom metropolom koja drži do sebe.

Zavirili su u lokal u Jelsi, u njemu se lignje na žaru prodaju po 21 evro, a jagnjetina sa žara po 23 evra. Ako poželite pola litre piva, to će vas koštati 4,30 evra, sokove ćete platiti po 3,60 evra, dok se dva decilitra vina mogu popiti za četiri do četiri i po evra.

Prema tome, onome kome je stalo, može proći donekle jeftinije ako se potrudi. Na primjer, drugi jelšanski restoran nudi isto jelo po 10 evra, pola litre piva je tri evra, a dva “deci” vina bi bila tri evra.  Dobro su i prošli, jer bi ih to u Hvaru koštalo gotovo 12 evra više.

Dok su novinari istraživali ovu priču, slučajni prolaznik, koji posljednjih godina živi i radi u Njemačkoj, kaže da su “dobro zamijenili kunu u evro”. Ono što je prije koštalo 50 kuna, sada zapada i do 50 evra. Njemačka je jeftinija od Hrvatske, a veliki trgovački lanci prije sezone povećavaju cijene artikala.

Nakon završetka ljeta ih vrlo teško ili nikako ne vraćaju nazad. Mnogi kažu da je to zbog troškova prevoza, pa se pitaju zašto Vlada ne bi napokon izjednačila cijene trajektnih karata s cijenom putarine.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.