Nebojša Radmanović: Tražimo vraćanje nadležnosti Srpskoj

Izjavio je to u intervjuu "Glasu Srpske" kandidat SNSD-a i SP-a za člana Predsjedništva BiH iz RS Nebojša Radmanović.

- To je veliki kvalitet svih SNSD-ovih funkcionera izabranih za zajedničke organe vlasti, dakle to što se vraćamo izvornom Dejtonu. To je ogromna razlika u odnosu na prethodne periode. Ali to proizvodi i sukobe sa predstavnicima FBiH, koji imaju sasvim obrnut koncept, a to je stvaranja unitarne BiH - kaže Radmanović.

* GLAS: Na koji način ćete u Predsjedništvu BiH nastaviti da štitite interese RS?

RADMANOVIĆ: Koncept rada svih SNSD-ovih kandidata je, i dalje, zaštita interesa RS, jer svi izabrani koji idu u Sarajevo su predstavnici RS. To je takođe jedna od razlika nas iz SNSD-a i predstavnika drugih političkih partija, koji misle da, kad ih izaberu, mogu u Sarajevu da rade šta hoće. Novi korak, pošto smo zaustavili prenos nadležnosti, je to da sada idemo sa zahtjevom za vraćanje nadležnosti u skladu sa Ustavom BiH. Ne može funkcionisati zemlja u kojoj se ne poštuje Ustav. Ovaj sadašnji bitno je promijenjen nelegalno, pritiscima i nametanjima. Naš zadatak je da vraćamo te nadležnosti entitetu. Ali i u drugom entitetu moraju da shvate važnost vraćanja izvornom Dejtonu, jer sporazumi se ne mogu mijenjati mimo onih koji su ih potpisali. RS je potpisnik svih aneksa Dejtonskog sporazuma i aneksa 4, dakle Ustava. Mnogo bolje bi bilo da i u FBiH to zahtijevaju i razvijaju svoj entitet i da onda funkcionišemo po onome što nam je zajedničko. Kad se radi po Ustavu, mogu da funkcionišu i odnosi između dva entiteta i tri naroda.

* GLAS: Kakvim ocjenjujete rad SNSD-ovih predstavnika u zajedničkim organima vlasti u Sarajevu u protekle četiri godine?

RADMANOVIĆ: To je bio novi kvalitet u odnosu na prethodne periode, jer je ekipa SNSD-a djelovala jedinstveno i u Predstavničkom domu i u Domu naroda Parlamenta BiH, kao i u Savjetu ministara BiH. Naravno, i ja sam učestvovao u toj priči. Naš koncept bio je dejtonski. Dakle, uraditi sve ono što je predviđeno Dejtonskim sporazumom, naročito aneksom 4, Ustavom. Mislim da smo uspjeli da ispunimo obećanje koje smo dali biračima i stanovnicima prije četiri godine, a to je da zaustavimo prenos nadležnosti. Pokazalo se da je moguće funkcionisati bez prenosa nadležnosti, čak vršiti i reforme. Mislim da je veliki kvalitet svih SNSD-ovih izabranih funkcionera u zajedničkim organima vlasti to što se vraćamo izvornom Dejtonskom sporazumu. To je ogromna razlika u odnosu na prethodne periode, ali to proizvodi i sukobe sa predstavnicima iz Federacije BiH koji imaju sasvim obrnut koncept, odnosno cilj promjene Dejtona i stvaranja unitarne BiH. To nikako nismo dozvolili.

* GLAS: Predstavnici kojih stranaka u vlasti su najviše štete nanijeli BiH i RS?

RADMANOVIĆ: Političke partije koje su činile vlast prije SNSD-a nisu se ponašale ustavno, popuštale su pod pritiscima i prenosile nadležnosti. Prije svega to je PDP, koji nije htio da razumije Ustav BiH i kome nije ni bio cilj da čuva RS, kao i SDS koji je, to se mora priznati, bio pod strašnim pritiskom međunarodne zajednice u tom periodu. Uz to, te uz slabosti u vrhu SDS-a, kao i uz PDP koju je malo šta zanimalo, došlo je do velikih propusta i prenosa ovlašćenja na nivo BiH. Sve to iskomplikovalo je stanje u BiH. Niko nije izanalizirao prenos nadležnosti i rad zajedničkih institucija, koliko je to efikasno i šta to znači.

* GLAS: Uporedite ovu izbornu kampanju sa prethodnim.

RADMANOVIĆ: Nema neke velike razlike. Za svaku se ponavlja da će biti prljava, najprljavija. SNSD, za razliku od ostalih, unosi svoje rezultate u ovu kampanju i na te rezultate dograđuje programsku koncepciju. Nažalost, opozicija u RS nema nikakav koncept osim napada na vlast i to nije dobro ni za opoziciju, ni za vlast, ni za stanovništvo. Opozicija mora da izgradi koncept koji se razlikuje od onog koji ima pozicija i da na tome dobija poene.

* GLAS: Gdje vidite RS i BiH za četiri godine?

RADMANOVIĆ: Svi koji živimo ovdje pripadamo EU. I ona je oštećena što nema narode i zemlje zapadnog Balkana. U budućnosti svi treba da radimo na tome. Reforme koje treba uraditi uvode nas u jedno moderno društvo, bez obzira na to kojim tempom ćemo se približavati EU. Tako vidim BiH u sljedećem periodu. Naravno, to podrazumijeva dosljednu primjenu Dejtonskog sporazuma, odnosno aneksa 4, koji jasno kaže da je BiH sastavljena od dva entiteta i tri ravnopravna konstitutivna naroda. To je ono što bismo u sljedeće četiri godine mogli postići, jer to je uslov daljih reformi i napretka. Pokušali smo da to popravimo u posljednje četiri godine. Nismo potpuno uspjeli, ali ako uspijemo da u sljedeće četiri godine u glavama, prije svega, sarajevskih političara, razgraničimo taj odnos decentralizovane države i spriječimo njihove želje za centralizacijom, onda imamo šansu da napredujemo. Obrnuto, nećemo imati tu šansu, samo ćemo se sukobljavati oko stvari koje su već riješene Ustavom. U tom slučaju sve može poći nekim nepredviđenim tokom.

Rokovi

* GLAS: Ima li šanse da BiH uđe u EU prije 2020. godine?

RADMANOVIĆ: Teško. Ako analiziramo kako su se u posljednje vrijeme približavali EU oni koji su kandidati, kao na primjer Hrvatska, vidimo da to uopšte ne ide brzo. Ako znamo da BiH nije ni aplicirala za kandidatski status, a da je Makedonija kandidat već deset godina, pa još nije postala članica, znači nije logično da za manje od deset godina postanemo stalna članica. Ali je logično da, ako uspijemo da izbjegnemo unutrašnje retoričke sukobe, iduće godine apliciramo za kandidatski status, a da godinu poslije toga postanemo kandidat. Onda sve zavisi od brzine reforme. Ako ne bude krupnih promjena u Evropi i svijetu, za deset do 12 godina mogli bismo da budemo članica EU.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.