Stanivuković u Bijeljini: Pomozimo Novakovićima da žive bolje (VIDEO)

- Potresla me je priča o porodici Novaković, roditeljima sa troje djece sa poteškoćama u razvoju, zato sam prešao 260 kilometara kako bih ih posjetio i pružio podršku i ruku prijateljstva.

Budimo prijatelji jedni drugima, a porodici Novaković obnovićemo kuću i omogućiti bolje životne uslove – istakao je Stanivuković.

Humanitarna organizacija Srbi za Srbe uputila je nedavno poziv svim dobrim ljudima da pomognu da Novakovići imaju makar bolje uslove za život.

-Ne možemo riješiti sve probleme ove porodice, ali možemo im na konkretan način pokazati da smo uz njih – kažu u organizaciji.

Živana (19), njena braća Ljubiša (22) i Mihajlo (21) imaju smetnje u razvoju i žive u teškoj nemaštini sa majkom Zoricom i ocem Zoranom.

Nažalost, iako ima dobrih ljudi koji im pomažu, osuđeni su na samoću i život u katastrofalnim uslovima.

-Mojoj djeci najviše fale društvo i kuća. Imaju oni nekih drugova, ali ih nemaju gdje dovesti. Ovdje je baš katastrofa, kad neko i dođe sjedne ispred, stid ih je ući. Nažalost, Živana i Mihajlo nisu dugo išli u tu školu, pravili su nered. Curica je par puta probala isjeći sebi vene, jeli su sveske, cijepali dokumenta, moram stalno uz njih biti. Ja bih najviše voljela da su oni kako treba, da imaju posao, da dobijem unuče. Najsrećnija bih bila da nije ovakva sudbina naša, da ne tražim ničiju pomoć. Ali šta ću? Težak je život moj” – rekla je nedavno majka Zorica.

Značilo bi joj bar da djeci ne mora hranu uzimati na veresiju, te stalno iznova vraćati dugove od ionako preniskih primanja. Da se ne dešava da po pola dana nemaju ni šta jesti.

-Najteže je prositi, srce se ukoči kada reknem nekome imaš li dvije marke. Da im kupim 'ljeba da jedu. Vodim ih i u manastir, svakog dana se molim Bogu da nam sutrašnji dan donese sreću, da i meni Sunce sine. Ali strah me je. Strah me je ko će da ih pazi kad mene ne bude, đe će oni? Al’ šta ću? Nek su oni meni živi i zdravi. Oni su moje sve. Oni mi daju snagu da se borim, sve ću za njih dati. I neka su oni tako, ali su moji – ispričala je plačući i udarajući rukom po srcu.

Istu brigu dijeli i otac Zoran. Da bi bar nekako mogli preživjeti, sa svojih šezdeset godina i po najvećoj vrućini od sedam do 19 časova obavlja najteže fizičke poslove. Učestvovao je i u stvaranju Republike Srpske.

-Sada prima svega 84 marke boračke naknade, što nije čak ni 50 evra. Moj je čovjek meni najveća podrška. Vidi on da mi nije lako, a nije ni njemu. Podržavamo se u svemu i ponosna sam na njega. Bori se koliko more, iako je i on obolio – dodala je Zorica.

I Zorica ima gomilu zdravstvenih problema. Na jedno oko skoro i ne vidi. Prinuđena je čak i na ruke da pere odjeću (uglavnom poderanu), za šta vodu grije nekad u loncu, nekad u flaši na suncu. Ali nije kivna, kaže „svako ima svoje muke u ovo vrijeme”.

- Nemam ni električni šporet, ložim cijelo ljeto. U mene je 50 stepeni, a napolju 40. Šta ću? Nadam se u dobre ljude da će mi pomoći. Ko more, a ko ne more da opet Bog čuva i blagoslovi – kaže ona.

Informacije o doniranju sredstava za Novakoviće  za renoviranje, završetak i opremanje njihove kuće možete da pronađete na OVOM LINKU.

Muzika

„Probaj minut mog života” je omiljena pjesme Živanina pjesma.

- U svakoj tužnoj pjesmi ja se nađem. Pogađaju me u srce! – istakla je Živana.

 Iako su svjesni svog stanja i uprkos problemima sa kojima se suočavaju, Novakovići imaju osmijeh nalicu,

-I ja sam ljubitelj domaće muzike. Opušta misli i pomaže mi da zaboravim na brige. Najviše volim da slušam Slobu Radanovića, Darka Lazića i Emira Đulovića. Nekad, kad imam nešto siće, volim otići i u kafić na kafu. Sam odem, neće niko sa mnom. Brinem i oko stoke, nabavio otac da bismo se prehranili – priča najstariji Ljubiša, kod koga su simptomi malo manje izraženi u odnosu na brata i sestru.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.