KUD “Čajavec” bogat fundus kostima čuva od zaborava FOTO

Osim prostorija iz kojih se svakodnevno sa proba čuju muzika i koraci, u baraci kod Gradskog mosta ima i jedno skučeno ćoše, koje i takvo prestavlja pravu riznicu, jer u njemu čuvaju narodne nošnje. Da bi se oduprle zubu vremena i, kroz nastupe, još dugo svijetom pronosile sliku bogate tradicije srpskog naroda, neophodna im je obnova.

Sekretar KUD-a “Čajavec” Draško Adamović ističe da su nošnje blago jednog naroda i njegove baštine te ih s vremenom treba prepravljati, a to je, kako kaže, skup proces, jer uključuje i popratni nakit i ukrase.

- Nošnje su blago čija istorijska priča, kroz igru i korišćenje blijedi, a to ne smijemo dozvoliti. Ljudi misle da je to samo obično šarenilo, a one su mnogo više od toga - rekao je Adamović.

Igrali ili ne, garderoberke, priča on, svakodnevno rade da bi folklorašima pripremile kostime koji su ukras svake koreografije.

- Sve je ručni rad, a to danas nažalost pada u zaborav i praktično izumire. Ipak to je naše tradicionalno nasljeđe i ne bi trebalo da stoji iza vitrine u nekom holu - rekao je Adamović i podsjetio da KUD “Čajavec”, koji postoji 71 godinu, ima oko 420 članova u 12 sekcija.

Osvrćući se na vremena kada su svi nosili nošnje kaže da su se razlikovale samo one po kojima se znalo da li je djevojka slobodna ili udata te da li je muškarac oženjen ili razveden.

Okružena ispeglanim nošnjama, ali i hrpom koja čeka da bude spremna za igrače, jedna od garderoberki Mira Marjanac priča da sva čarolija kostima nastaje u jednoj maloj prostoriji smještenoj u samom ćošku barake.

Za sebe kaže da je posljednji učenik poznatog koreografa, etnologa i organizatora kulturnih djelatnosti Vase Popovića, pokazujući nam nošnju koja je rađena po uzorcima i krojevima koje joj je ostavio. Iako mnogo vremena treba da bi jedna nošnja bila spremna za upotrebu, žao joj je, kaže, što se sada dosta toga radi mašinski.

- Ručno radimo detalje, iako je najveća draž kada sve uradiš ručno, jer to na nošnji ostavlja i neki lični pečat, ali je i odmor za dušu - ističe ona. Za posao koji predano radi 25 godina nije se školovala, sve je krenulo iz hobija, a onda preraslo u ljubav.

- Moram znati i koreografiju kada radim nošnje, pratim kako je nekada bilo, da bi znala sve da poredam - priča Marjančeva koja iza sebe ima bezbroj napravljenih nošnji uz koje radi i vez.

Koreografije

Draško Adamović kaže da KUD “Čajavec” na repertoaru ima veliki broj koreografija i jedan koncert nije dovoljan da bi ih sve izveli, jer traju i po 15 minuta.

- Koreografije su sa prostora bivše Jugoslavije, ali najčešće izvodimo one sa prostora BiH i Srbije - rekao je Adamović dodajući da su one sa područja Banjaluke najraskošnije i najšarenije, a satkane su od najvećeg broja ispričanih priča.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.