Etno-preduzetnice čuvaju stare zanate
BANjALUKA - Bavljenje starim i rijetkim zanatima, koji izumiru u Republici Srpskoj, ne mora da bude samo hobi, već je na ovaj način moguće i zaraditi, a to su uspjele da i dokažu preduzetnice okupljene u projektu Humanitarnog udruženja žena “Duga”.
U ovom udruženju, koje se bavi organizovanjem etno-radionica i kurseva, te humanitarnim akcijama, juče su prezentovali rezultate projekta “Etno-preduzetnica”, čiji je glavni cilj bilo jačanje ženskog preduzetništva, očuvanje starih zanata, koji imaju izuzetnu kulturološku vrijednost te unapređenje mogućnosti prodaje proizvoda.
Koordinatorka projekta Vera Stefanović istakla je da “Etno-mreža” obuhvata žene od 39 do 70 godina.
- Neke od njih su domaćice, neke su ostale bez posla ili nisu ni imale priliku da rade. Mnogima je “Etno-preduzetnica” pomogla u prezentovanju i plasiranju proizvoda, a naš cilj je bio da žene koje su kod kuće zarade i doprinesu kućnom budžetu - rekla je Stefanovićeva i dodala da je ovaj projekat doveo do umrežavanja sa lokalnim zajednicama, kao što su Kotor Varoš, Laktaši i Čelinac.
Učesnica projekta “Etno-preduzetnica” Slobodanka Ristić-Gašić bavi se izradom nakita i ručnih radova, prvenstveno odjeće i obuće za bebe tehnikom heklanja.
- Pet godina se bavim ručnim radom, a odskora sam član “Duge”. Mnogo vremena i ljubavi je potrebno. Nažalost, ručni radovi kod nas nisu mnogo cijenjeni. Projekat “Etno-preduzetnica” mnogo mi je pomogao, naročito u promociji proizvoda i u edukaciji. Bilo nam je neophodno da više naučimo o marketingu - rekla je Ristić-Gašić.
S njom se slaže i Dragana Čorokalo, koja se bavi izradom nakita specijalnom žicom, po čemu je njen rad poseban.
Učesnica Vesna Krminac-Kretić upustila se u preduzetničke vode još 2017. godine.
- Za dvije i po godine organizovala sam nekoliko edukativnih obuka, pokrenula dva portala “Gradskimagazin.com” i “Biznispromo.com”. Savjetovala bih svim ženama da se uključe i povežu, jer je potrebno stvoriti okvire u kojima će moći lakše da osnivaju i vode posao. To podrazumijeva da im budu omogućeni podsticaji te olakšan pristup kreditima - rekla je Krminac-Kretić.
Etno-kuća
Izvršna direktorica “Duge” Mira Zvonar naglasila je da je sanaciju Etno-kuće finansirala švedska ambasada.
- Etno-kuću smo dobili od grada pod posebnim uslovima na deset godina. Bila je devastirana, ali smo uređivanje priveli kraju. Imaćemo gdje da proizvodimo, što nam mnogo znači - rekla je Zvonareva i dodala da će turisti posjetom Etno-kući moći da prepoznaju tradicionalne proizvode te da ponesu lijepu sliku iz Banjaluke.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
