Tri predstave na „Sterijinom pozorju”: Dan pun pozorišta

Za ovu priliku izdvojiću tri i to predstave, jedna studentska Akademije umjetnosti Univerziteta u Banjaluci „Hekaba”, jedna u zvaničnoj konkurenciji „Sirota Mileva iz Bosne u našoj civilizaciji godine 1878.” i treća u međunarodnoj selekciji Krugovi „Crvena voda”.

Ove godine na Pozorju mladih Akademiju umjetnosti su predstavljali studenti treće godine glume u klasi prof. Radoslava Milenkovića sa ispitnom predstavom „Hekaba”, grčkog tragičara Euripida. Predstava je odigrana na maloj sceni Pozorišta mladih, jednako dobro kao i na premijeri u Banjaluci. 

Posle nekoliko igranja, studenti su stekli dodatnu sigurnost, samouverenost i to su demonstrirali na najbolji način. Branislav Aleksić, Ana Vinčić, Isidora Davidović, Tara Jovanić, Andrea Novaković i Mila Prosan delovali su kao jedan jedinstveni lik, osluškujući se i vrlo precizno izvršivši sve postavljene zadatke. Najbolja ocena njihove igre je aplauz i oduševljenje publike koja ničim nije skrivala svoje oduševljenje. Očekujem visoke ocene za ovu igru. 

Druga predstava „Sirota Mileva iz Bosne u našoj civilizaciji godine 1878”, koprodukcija je Narodnog i Dečjeg pozorišta iz Subotice i Seoskog kulturnog centra Markovac, u režiji Anđelke Nikolić. Predstava koja u najvećoj meri zbunjuje gledaoca. 

Nastala je na dramskom tekstu Albine Podgradski (1858-1880), koji je skoro pronađen (štampan 1880) i koji je do sada teatrolozima i istoričarima književnosti bio nepoznat i koji se teško prepoznaje u ovoj izvedbi prvenstveno zbog rediteljskih i dramaturških intervencija, pa se ne razaznaje šta je original, a šta nadgradnja teksta. Više od četrdeset aktera je na sceni koji nas vode kroz priču o odrastanju sirote Mileve i njene majke u sredini koja je uređena, koja je civilizacija u odnosu na Bosnu, ali i iskvarena do srži. 

Upravo to je jedini sukob koji postoji u toj jednostavnoj priči, koji se nadopunjuje prilagođavanjem na višenacionalnu sredinu i sve što u njoj postoji. Ostvarivanje direktne komunikacije sa publikom, postavljanje anketnih pitanja, glasanje i polemisanje razvodnjavaju osnovni tok radnje i pokušaj je da se napravi kopča sa vremenom sadašnjim. 

Prepoznaju se elementi brehtovske pobune, sudaranje amatera i profesionalaca i elementi radioničkog tipa rada na predstavi. Ova otvorena forma više smeta nego što doprinosi opštem utisku. Ubeđen sam da bi bilo mnogo jednostavnije pisati o predstavi da nam je poznat izvorni tekst, ali eto prilike da se ovako upoznamo sa njim. 

Treća predstava je iz međunarodne selekcije Krugovi, urađena prema romanu „Crvena voda”, u dramatizaciji Ivora Martinića (dramatizovao „Knjigu o džungli” u DPRS), a u režiji Ivice Buljana. 

Posle dužeg vremena da vidimo i jednu predstavu nastalu na klasičnom trileru i zapletu koji karakteriše taj žanr. Krajem osamdesetih godina, tačnije 1989, iz jednog malog dalmatinskog mesta, blizu Splita, misteriozno nestaje sedamnaestogodišnja devojka Silva Vela. 

Potraga za njom je trajala punih dvadeset i sedam godina, nakon kojih se klupko odmotava i neočekivano saznajemo ko je ubica. Za to vreme sve se promenilo, država, društveni sistem, pravila ponašanja, bio je rat, ali samo jedno ostaje istovetno... javašluk institucija. U ovom slučaju to je milicija/policija. 

Taj javašluk je produkovao nove smrti nevino optuženih i tragiku podigao na ljudski nivo. To su godine u kojima se izgubio osećaj za očevinu i zemlju koja je/nije na prodaju, kao i moral, karakter, rodoljublje. 

Vrlo posvećeno igra ansambl ovu kriminalističku priču, sa visokim stepenom glumačkog klimaksa, posebno majka Vesna i trudi se da sakrije sve putokaze ka ubici. Vrlo uspešno. 

Ono što bi ovoj predstavi dalo na živosti i još većoj intrigi jeste skraćenje barem za pola sata. Dva i po sata je predugo da se održi pažnja. Poaro to razreši za sat i petnaest minuta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.