Sce­nu za “Ra­do­va­na III” pra­vio sam od otpa­da

Re­kao je ovo za “Glas Srpske” kre­ator im­pre­si­vnih sce­no­gra­fi­ja, sce­no­graf To­dor La­lic­ki, ko­ji ra­di sce­no­gra­fi­ju za no­vu pred­sta­vu “Ha­sa­na­gi­ni­ca” u re­ži­ji Oli­ve­re Đor­đe­vić u Na­ro­dnom po­zo­ri­štu Re­pu­bli­ke Srpske.

- Sce­no­gra­fi­ja je bi­tna za sva­ku pred­sta­vu, jer ona či­ni ne­deljivi dio po­zo­ri­šnog či­na. Ona kao deo po­zo­ri­šne ume­tnos­ti ne mo­že da po­mo­gne lo­šoj pred­sta­vi, ali is­to ta­ko lo­ša sce­no­gra­fi­ja ne mo­že da po­kva­ri do­bru pred­sta­vu - is­ta­kao je La­lic­ki.

Do­da­je da je ra­dio mno­go pred­sta­va u ko­ji­ma je sce­no­gra­fi­ja bi­la odli­čna, ali one su izvo­đe­ne sa­mo dva-tri pu­ta, ta­ko da ni do­bra sce­no­gra­fi­ja ni­je mo­gla da spa­si stvar.

Ri­ječ je o sce­no­gra­fu ko­ji je u ra­dnom vi­je­ku po­zo­ri­šnu sce­nu oživljavao u vi­še od 250 pred­sta­va.

La­lic­ki se pri­sje­tio sce­no­gra­fi­je ko­ju je zbog ne­dos­tat­ka nov­ca ra­dio od otpa­dnog po­zo­ri­šnog ma­te­ri­ja­la.

- Ta­ko je nas­ta­la sce­no­gra­fi­ja za “Ra­do­va­na Tre­ćeg” i to ni­je sme­ta­lo da pred­sta­va bu­de odi­gra­na to­li­ko pu­ta ko­li­ko je odi­gra­na. Ta sce­no­gra­fi­ja za ko­ju mi­slim da ni­je bi­la po­se­bno do­bra i va­žna, ni­šta ni­je sme­ta­la pred­sta­vi - obja­snio je La­lic­ki.

Sma­tra da su sve gra­ne po­zo­ri­šne umje­tnos­ti su­oče­ne sa ne­dos­tat­kom nov­ca.

- Ni­je le­po odmah go­vo­ri­ti o ne­dos­tat­ku nov­ca, ali si­tu­aci­ja je za­is­ta ta­kva. Su­oče­ni smo sa ve­li­kim zlom ko­je se zbi­va u ljud­skim du­ša­ma, a to je auto­cen­zu­ra - na­gla­ša­va La­lic­ki.

Ka­že da u slu­ča­ju “Ha­sa­na­gi­ni­ce” ni­je imao ta­kvih pro­ble­ma, te da je eki­pa sa ko­jom ra­di u Na­ro­dnom po­zo­ri­štu Srpske vri­je­dna i ta­len­to­va­na i da mu je dra­go što ra­di sa njima.

U Na­ro­dnom po­zo­ri­štu Re­pu­bli­ke Srpske po­gle­dao je pred­sta­ve “Ko­ko­ška” i “Odu­mi­ranje me­đe­da”, za ko­je sma­tra da obje­dinjuju do­bre glum­ce i do­bar tek­st.

Svoj sce­no­graf­ski ži­vot La­lic­ki je po­čeo sa pred­sta­vom za dje­cu u Po­zo­ri­štu “Bo­ško Bu­ha” u Beo­gra­du.

- To je bi­la di­vna sce­no­gra­fi­ja, a ra­dio sam sa ta­dašnjom me­ga­zvez­dom re­di­teljem Ar­som Iva­no­vi­ćem i bio sam vrlo mlad. Po­sle to­ga sam ra­dio još ne­ko­li­ko pred­sta­va za de­cu u ovom po­zo­ri­štu - ka­zao je La­lic­ki.

Is­ti­če da po ozbiljnos­ti po­sla pred­sta­ve za de­cu ne tre­ba da se ra­zli­ku­ju od pred­sta­va za odra­sle.

- De­ca vrlo do­bro sa­gle­da­va­ju svu pro­ble­ma­ti­ku, pa i sce­no­gra­fi­ju. Oni su ozbiljni­ji ne­go što mi to mi­sli­mo i kva­li­te­tna sce­no­gra­fi­ja za de­cu je ono što njih ve­oma ispunjava - ka­že La­lic­ki.

Pro­ble­mi

- Sce­no­gra­fi­ja se su­sre­će sa tri pro­ble­ma. Prvi je no­vac, dru­gi je ka­drov­ska si­tu­aci­ja u po­zo­ri­štu, gde u te­hni­čkom se­kto­ru ra­di ma­lo ljudi. Tre­ći pro­blem je taj što ugla­vnom pos­to­ji ma­li broj re­kvi­zi­te­ra, de­ko­ra­te­ra i gar­de­ro­be­ra - ka­že To­dor La­lic­ki.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.